Прочитај ми чланакВећинско расположење грађана је против приступања северноатлантској војној алијанси, наша дужност je да грађанимa омогућимо да се искажу своје мишљење, наводи црногорска опозиција.
© АФП 2016/ САВО ПРЕЛЕВИЋ
Инцидент на граници туче између посланика опозиције и позиције, који се пре два дана десио у Скупштини Црне Горе, још је главна тема у црногорској штампи. За кривца су проглашени посланици опозиционог Демократског фронта и то из уста потпредседника црногорске владе и владајуће Демократске партије социјалиста Душка Марковића. Он је инцидент окарактерисао као израз „немоћи и признање пораза ДФ“, на шта је реаговао Милан Кнежевић, председник Демократске народне партије и члан председништва покрета Демократски фронт у Црној Гори.
Кнежевић је ове наводе оповргао, а у изјави за Спутњик је рекао да је оно што се десило у црногорској скупштини заправо јасна дијагноза црногорског друштва и подељености у Црној Гори о уласку Црне Горе у НАТО.
„Марковићеве оптужбе видим само као страх од чињенице да ДФ из дана у дан добија подршку слободних грађана Црне Горе који желе промене у Црној Гори, а који такође желе и организовање референдума о евентуалном учлањењу Црне Горе у НАТО“, изричит је Кнежевић.
Он тврди да је Марковић препознат као неко ко је 24. октобра прошле године као координатор служби безбедности командовао параполитичким, паравојним, парамафијашким и параполицијским групама, које су разбијале протесте ДФ-а.
„Њима је јасно да ће после октобарских избора ове године ДФ одржати референдум на коме би се грађани Црне Горе изјаснили о чланству у НАТО. Прве одлуке ДФ-а после избора ће бити укидање санкција Русији и повлачење признања Косова“, најављује наш саговорник.
Кнежевић је Марковића назвао осведоченим „агентом НАТО пакта“ и рекао да је његова реакција страх од финалног политичког обрачуна који их чека на јесењим изборима.
„Што се тиче организовања референдума ДФ-а, као најорганизованија политичка опозициона коалиција прокламовати и одржавање референдума јер садашња влада која је почела своје формирање у јануару 2016. а завршила тек у мају, у ствари је и пројектована тако да омогући доношење одлука у Скупштини. Већинско расположење грађана Црне Горе је против НАТО-а, а референдум је наша дужност да као заступници грађана Црне Горе омогућимо да се на њему изјасне о овом питању“, каже Кнежевић.
Он каже да је сигуран да би резултати референдума показали да је више од 60 одсто грађана против уласка у НАТО. Кнежевић такође сматра да је свака друга одлука изазвала додатну нестабилност, немире и протесте.
Он подсећа да је потребно да споразум о приступању Црне Горе НАТО-у ратификују све чланице ЕУ, те стога сматра да је немогуће да се он нађе у скупштинској процедури пре нових избора и конституисања нове Скупштине Црне Горе.
„Када споразум буде ратификован од стране чланица ЕУ, на Црној Гори је да одлучи на који начин ће бити донета одлука о учлањењу у НАТО — да ли у Скупштини или на референдуму“, објашњава Кнежевић.
Иначе, према Уставу Црне Горе, за усвајање оваквог акта потребна је 22 посланика од 41 присутног.
Кнежевић каже да је то добар показатељ о, како је рекао, „накарадном Уставу“.
„Ако Ђукановић прибегне овом методу одлучивања, Црну Гору чекају нове дестабилизације и политички изазови. Ми као посланици имамо право да поднесемо захтев за измену и допуну Закона, што значи да било каква петиција или противљење посланика да би се нашла на дневном реду Скупштине зависи од одлуке парламентарне већине, која и утврђује дневни ред“, каже Кнежевић напомињући да, с обзиром да би овај сазив парламента требало да буде распуштен у августу, споразум о приступању НАТО-у не би могао да се нађе на дневном реду у наредних месец и по дана.
