Прочитај ми чланакИзвестилац Европског парламента за Србију Дејвид Мекалистер изјавио је да ЕУ треба да постане "видљивија и гласнија на Западном Балкану".
Он је истакао и да је задатак Србије да своју безбедносну и спољну политику усклади са политиком Уније и када је реч о Русији.
„Србија има традиционално јаке економске, друштвене и културне везе са Русијом. Aли Русија унилатрално мења европске ганице како би покушсала да прошири свој утицај и контролу над деловима територје суседних земаља. Србија зато мора да своју спољну и безбедносну политику усклади са политиком ЕУ, а то се односи и на политику према Русији,“ рекао је Мекалистер у интервјуу за портал „Јуропиан вестерн балканс“
Уочи конференције о новој глобалној стратегији ЕУ у Београду, европски званичник је додао, да с друге стране препознаје „добру и плодоносну сарадњу Србије са НAТО“ и охрабрује Србију да продуби тај однос.
„То што Србија не тежи чланству у НAТО није проблем. Европска унија има шест жемаља које нису чланице НAТО – Aустрију, Кипар, Финску, Ирску, Малту и Шведску,“ рекао је он.
На питање о паду подршке чланству у ЕУ и опасности од руског утицаја у Србији, он је рекао да ЕУ треба да буде видљивија и гласнија на Западном Балкану и као пример навео помоћ Уније током поплава у Србији 2014.
„ЕУ је до краја 2014. потрошила 172 милиона евра на хуманитарну помоћ и реконструкцију у поплављеним подручјима. Не знам да је Русија пружила сличну подршку. Aли ово се недовољно препознаје у српској јавности,“ рекао је он.
Мекалистер ће говорити на конференцији „Глобална стратегија ЕУ у спољној и безбедносној политици и Западни Балкан“ на којој ће први пут од објављивања бити представљена нова глобална стратегија ЕУ која ће заменити досадашњу Европску безбедносну стратегију из 2003.
Упитан које су највеће претње западнм Балкану у овом тренутку, напуштање политике проширења ЕУ или нешто друго, Мекалистер је рекао да је регион суочен са важним задацима и изазовима попут јацања владавине закона, борбе против корупције и организованог криминала, медијских слобода али и последицама нерешених билатералних питања.
Према његовим речима, земље западног Балкана су у прошлости прошле кроз процес политичке, институционалне, правне и социјалне реформе и трансформације са циљем уласка у ЕУ али тај процес није довршен.
„Међутим, одрживе промене захтевају време и сигуран сам да ће Србија и друге земље западног Балкана наставити путем ка ЕУ“, рекао је он.
На констатацију да је посвећеност Србије уласку у ЕУ предмет сталних похвала, нарочито напредак током владе премијера Вучића, али да неки страхују да земља назадује када је реч о ограничавању демократије и медијскихслобода, Мекалистер каже да свих 35 преговарачких поглавља у преговорима са ЕУ пођеднако важно и да сва морају да се отворе и затворе како би Србија ушла у ЕУ.
„У том контексту поздрављам отварање поглавља 23 и 24 на Међувладиној конференцији идуће недље. То је одавно заслужено. Као директну последицу тога Београд ће имати преглед шта је урађено у важним пдручјима попут правосуђа, унутрашње безбедности, темељних права и борбе против организованог кримнала и корупције,“ рекао је он.
Карикатура: Драган Ђоговић
Меклалисер трврди да Немачка није променила став односно постала попустљивија када је реч о ранијим условима постављеним Србији.
Напротив, Немачка је била веома доследна. „Канцеларка Меркел има близак и отворен дијалог са премијером Вучићем“ и између осталог је покренула Берлински процес 2014. године, рекао је он.
Када је реч о Бундестагу, релевантни докумнет за немачки парламент је резолуција Бундестага о Србији из 2013. године, додао је Мекалистер.
„Она ставља посебан нагласак на нормализацију између Косова и Србије и наставиће да обликује приступ Немачке у погледу приступних преговора Србије са ЕУ,“ рекао је он.
На питање шта за њега значи „обухватна нормализација“ односа из поглавља 35, он је нагласио да је дијалог са Приштином блиско повезан са приступањем ЕУ.
Бриселски споразум из априла 2013. године о принципима нормализације је био камен темељац, али тај споразум је три године касније далеко од тога да буде примењен, подсетио је Мекалистер.
„У суштини од Србије се тражи стално ангажовање према видљивом и одрживом побољшању односа са Косовом. Тај процес ће обезбедити да и једни и други наставе свој пут према ЕУ избегавајући могућност да једни друге блокирају у тим напорима“, рекао је Мекалистер.
Када је реч о томе шта се може учинити како би се спречило да билатерална питања између земаља западног Балкана и чланица ЕУ ометају процес приступања Унији односно да државе блокрају једна другу у том процесу, он је рекао да билатерална питања која се не односе на усклађивање закона и прописа са ЕУ треба решавати билатерално.
„Ширење је везано за мир, стабилност и просперитет региона западног Балкана. Стабилна Србија ће донети добробит читавом региону,“ сматра известилац ЕП.
На питање да ли мисли да ће јачање и ширење ултрадесничарских покрета бити претња за Србију, он је констатовао да је улазак екстремних десницара у Народну скупштину „заиста промена“.
„Важно је да демократке снаге и цивилно друштво објасне српском народу да радикални политичари често не нуде опипљива решења. Они гледају уназад и играју на страхове људи,“ рекао је Мекалистер.
Известилац ЕП, иначе немачки посланик из редова ЦДУ, сматра да исход референдума у Британији на коме су се грађани изјаснили за излазак из Уније не би требало да утиче на решеност ЕУ да настави процес проширења и подржи реформску агенду будућих чланица.
„Међутим, с изласком Велике Британије из ЕУ, земље Западног Балкана губе главног заговорника проширења,“ закључио је он.
