Прочитај ми чланак

ПОСЛЕДЊA СМРТНA КAЗНA у Србији: Прича њеног оца тера сузе на очи (ФОТО) (ВИДЕО)

0

Ова несрећа јако подсећа на последњи случај који је узнемирио читаву јавност, када је одјекнула вест да је мала Aнђелина Стефановић (3) из околине Зајечара преминула од последница силовања и удараца каменом у главу које јој је нанео Владица Рајковић (28).

Принтскрин видео са веб портала  telegraf.rs

Принтскрин видео са веб портала telegraf.rs

Јохан Дроздек (34) стрељан је у сомборском Окружном затвору 1992. године. У питању је последња извршена смртна казна у Србији, која је донета због силовања и убиства шестогодишње Иване Салијевић из Каравукова у општини Оџаци.

Жртвин отац Џемаил каже да се, иако је прошло скоро 30 година од када је живот његове ћерке окончан 10. новембра 1987. године, он и даље залаже за смртну казну.

– Правда је задовољена, осетио сам велико олакшање тада. Када је мала мртва, није у реду да он седи у затвору и да живи, да једе и спава – рекао је он и додао да је тада желео да се домогне Дроздека у затвору и да му сам пресуди.

О извршењу смртне казне над починиоцем овог свирепог злочина чуо је на радију и одмах се осетио другачије.

Да га све и даље боли, најбоље сведоче његове уплакане очи и то што не жели да изговара име свог трагично настрадалог, најмлађег детета.

– У недељу, 17. јула прославила би свој 35. рођендан – наводи Салијевић док љуби једину фотографију свог детета на надгробном споменику.

Принтскрин видео са веб портала  telegraf.rs

Принтскрин видео са веб портала telegraf.rs

Присећа се шта је претходило несрећи, која јако подсећа на последњи случај који је узнемирио читаву јавност, када је одјекнула вест да је мала Aнђелина Стефановић (3) из околине Зајечара преминула од последница силовања и удараца каменом у главу које јој је нанео Владица Рајковић (28).

Јохан Дроздек

Јохан Дроздек

– Дроздек је био наш комшија, доселио се из околине Новог Сада. Тог дана је био код мене, јео је, пио, понудио сам му цигарете. Затим је хтео да од мене позајми неки бицикл, који је био расклиман па му га нисам дао. То га је очигледно наљутило, јер је чим сам ја отишао у Београд послом, он отео бицикл и одвео малу која се играла у улици. Када сам се вратио, ње није било у кући. Кренули смо да је тражимо, да довикујемо њено име и један комшија ми је потврдио да их је видео заједно. Убрзо смо нашли прво бицикл, а потом и њу бачену у жбуњу у близини гробља. Глава јој је била изударана циглом – прича и показује нам место на коме је кобне ноћи пронашао беживотно Иванино тело.

Убица је крвав одшетао до Сомбора и следећег јутра се предао полицији, уз признање злочина.

– Ни највећем непријатељу не бих пожелео то што је снашло мене и те несрећне родитеље мале Aнђелине – оно је што је могао да закључи на крају разговора.

Овде погледајте цео видео:

18 коментара “ПОСЛЕДЊA СМРТНA КAЗНA у Србији: Прича њеног оца тера сузе на очи (ФОТО) (ВИДЕО)

  1. Pravedni Srbin каже:

    Možda si u pravu sa te strane,ali ja lično bi voleo da završim svoj život a da nikom pa ni monstrumu nisam ga oduzeo!Šta ako mi bog kada skončam kaže ,ko je dao tebi za pravo da sudiš umesto mene!?U Amrici mnogo nevinih glava je otišlo,i ko je neki sudija da odlučuje,sa porotom da li ćeš ti živeti ili umreti!?Niko od nas ne zna šta je posle smrti,na ratištu ako ubijem nekog ,to se može vodi kao ubistvo iz nehata i lične samozaštite,kada si Dželat i primera radi pripadnik streljačkog voda..to baš i nije tako…

  2. Kriticar каже:

    Smrtna kazna nista ne resava niti postize…
    Ona je samo posledica, njom se uzrok i povod zlocina ne mogu zaustaviti niti promeniti
    recimo npr ovi rusofili sa srbin info, sto su bolesno zaljubljeni u putina, sto prizeljkuju rat, atomske bombe, izgibiju naroda… vidite takve treba zatvarati… dobro je sto se ovde sami javljaju, lako ih je pohvatati i smestiti u ludnicu
    na srecu, nema ih mnogo, desetak, hihihihhiiiiiihii

    1. Dijasporac каже:

      Није погрешно бити русофил или ценити Путна уколико то иде нормалном смеру. Прижељкивање атомског рата је већ за посматрање или затварање, пошто је дубоки психички проблем.

  3. Dijasporac каже:

    Пре неколико година сам читао да је Југославија имала смтрну казну све до 1992 године и нисам веровао да смо до почетка 90их били тако примитвни. Сада неки желе да се врате у примитивно доба.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Мислим да је смртна казна укинута у СР Југослвији 2002године и она није примитивизам, већ награда и пут до пакла за убице и силоватеље. Зар требамо ове силоватеље и убице сви да издржавамо. Затвореници се углавном издржавају из државног буџета, у који се слива новац свих грађана.
      По твом мишљењу, родитељи ове девојчице и девојчице из Зајечара која је такође силована и убијена требају целог живота да плаћају порез да би се убице њихове деце излажавале у затвору и имали све што им је неопходно за живот, да не би били примитивни.
      Смрт јесте блага казна за ове убице, али ипак колико толико праведна.

    2. Profesor Ding-Dong каже:

      Samo strahom od najgorih i surovih kazni,egzekucija mogu se odvratiti potencijalni silovatelji,ubice i ostali manijaci od izvrsenja takvih nedela!
      Znaci samo ostro i surovo!

    3. Pravedni Srbin каже:

      Grešiš smrtna kazna je takva da je to u stvari osveta i izjednačavanje monstruma sa onima koji priželjkuju smrtnu kaznu.Divljaštvom kao odgovor na divljaštvo jer niko nema prava da drugom oduzme život pogotovo ne država,jer mu ga ona nije ni dala.Monstruma treba pod ključ doživotno i uz težak fizički rad ,tada bi država i imala neku korist od takvih.Dokazano je da uvodjenje smrtne kazne skoro pa uopšte ne utiče na smanjenju takvih slučajeva,jer psihopata nema osećaj za dobro i loše i ako dobije nagon da to uradi,uradiće bez savesti ili razmišljanja šta ga posle čeka…

    4. Dijasporac каже:

      Браво! Потпуно се слажем!

    5. Dijasporac каже:

      То не доприноси баш ништа. Погледај Америку!

    6. Dijasporac каже:

      Смртна казна управо и није пут до пакла него је то пут за оне који га убијају и који се залажу за то. Смртна казна је „цивилизација“ средњег века.

    7. Аца Тодоровић каже:

      Значи за тебе су силоватељи и убице деце цивилизовани људи према којима се треба цивилизовано понашата. По теби право на живот немају силована и убијена деца, али њихове убице имају праву на нормалан живот. Само један затвор у Србији ради са позитивним приходима, али и у том затвору има убица, који су избегли смертну казну, захваљујући укидању смртне казне и те убице се чувају 24 сата и ништа не привређују, већ живе на рачун других затвореника и грађана Србије. Убице су психички поремећене особе које нису способне да извршавају било какве радне задатке. Као што оне нису имале милости према својим жртвама,тако ни ми не треба да имамо милости према убицама. Свако треба да добије оно што заслужује а не да будемо равноправни, за шта се комуњаре залажу.

    8. Dijasporac каже:

      У провом делу текста интерпретишеш сам моје речи. Нисам спомињао ко је од њих цивилизован нити да нису имала деца право на живот већ им је неко то одузео. Али ми нећемо ни једним ни другима одузети то право већ ћемо га казнити за његово недело тиме што ћемо га лишити слободе. У другом делу спомињеш како требају психичко пормећени да се убију. Он је МОЖДА због болести убио једну особу или дете што не мења ствар. По неким људским правимо ми смо обавезни да их чувамо и хранимо итд. За такве особе код мене не би постајала људска права али не у види смртне казне него у виду физичког рада. Значи могу било како за џабе радити за народ. Било то у шивењу униформа за Полицију или неких тежих послова.

    9. srbska23 каже:

      Не знам какав си ти паметњаковић и прогресивац, ако злочинци који силују и убијају децу од 3 или 5 година треба да живе, за такве злочинце је мала и смрта казна, па је треба поново вратити. Не бих никоме пожелео да му деца буду мета злочина па ни теби, који здушно браниш злочинце, а примитивцима називаш оне који бране хумане вредности.

    10. Dijasporac каже:

      Не браним злочинце него здрав разум и како можеш назвати убиство „хумане вредности“?

    11. Драган Пешић каже:

      Благо теби када ти памет не смета.

Коментари су затворени.