Прочитај ми чланакКуповина најмодернијих борбених авиона и друге софистициране војне технике биће у средишту будуће војнотехничке сарадње двеју држава. Ловачки авиони прва ставка на списку потреба Војске Србије
Куповина два нова руска хеликоптера почетак је војно-техничке сарадње Русије и Србије, која би ускоро могла да буде крунисана набавком једне ескадриле ловачких авиона „миг 29 М2“.
Министар одбране Зоран Ђорђевић недавно је упутио писмо руском колеги Сергеју Шојгуу у коме га је упознао са забрињавајућом ситуацијом у српској ловачкој авијацији. Овај део Ратног ваздухопловства оптерећен је блиским истеком ресурса летелицама „миг 21“ и „миг 29“, којима Србија чува свој ваздушни простор, али и рачунима пристиглим за вишегодишњи немар према ратним крилима.
„МОМA“ РЕГИОНAЛНИ ЦЕНТAР
Јачање Војске Србије руском техником, уз набавку „мигова“, требало је да у другој фази обухвати и радаре, као и ПВО системе „С-300“ и „Панцир“ – незванично кажу у војном врху. Према почетној идеји, ваздухопловна сарадња Србије и Русије требало је да буде крунисана оживљавањем Ваздухопловног завода „Мома Станојловић“ у Батајници, који би требало да буде лиценциран за поправке руских летелица.
– Првим заседањем Међувладине српско-руске комисије за војно-техничку сарадњу направљен је крупан помак – кажу у Министарству одбране. – У току је усаглашавање на експертском нивоу, после чега би требало да уследе видљиви резултати и операционализација конкретних пројеката. Србија је заинтересована да настави опремање руским наоружањем и војном опремом уколико се стекну финансијски и други услови.
У систему одбране напомињу и да је у току разматрање више пројеката заједничке индустријске сарадње, која би помогла у пласмну производа домаћих фабрика.
– Очекујемо да се у буџету за 2017. годину нађу и средства за набавку ловачких авиона. После детаљне стручне анализе закључено је да би нашим приликама најбоље одговарао авион „миг 29 М2“, којим би успешно бранили ваздушни простор и извршавали задатке „ер полисинга“ – кажу у Министарству одбране.
Ловачки авиони већ више година прва су и најважнија ставка на списку потреба Војске Србије. Ресурси ловачкој авијацији истичу 2018. и 2019. године. Нове летелице су нам потребне, јер постојећим које су на крају века употребе ускоро нећемо бити у стању да патролирамо нашим небом и полицијски га обезбеђујемо. Оружаним снагама потребни су и хеликоптери, који осим у борбеним могу да се користе и у цивилним и спасилачким мисијама. На листи набавке налазе се и савремена средства артиљерије дугог домета, оклопна возила и средства осматрања и везе.
Познаваоци прилика у српском Ратном ваздухопловству напомињу да је последњи час да се нешто предузме на опоравку војних крила државе. Руска техника, притом, најлогичније је решење јер су на њу навикнути пилоти и механичари. Ремонтни капацитети којима Србија располаже одговарају стандардима израде и одржавања руске технике, што је још један адут у прилог набавке авиона са Урала.
AВИОН КОШТA 45 МИЛИОНA ЕВРA
Цена једног „клот“ авиона „миг 29 М2“ који је пикирала Србија износи око 45 милиона евра, а са минимумом наоружања је 65 милиона. Само једна савремена ракета Р-77 са активним радарским навођењем, кошта око милион евра по комаду. Неопходни резервни делови, обука и наоружање цену летелице подижу на приближно 65 милиона евра. Набавка једне мале ескадриле од четири летелице коштала би око 250 милиона евра.
– Србији су потребни авиони, уколико је могуће управо „мигови“. Пилоти морају да лете како би били способни за борбене задатке – каже пуковник у пензији Зоран Aврамовић.
– Из ове ситуације постоје два излаза. Први је куповина авиона, али за то је потребно најмање 250 милиона евра. Постоји могућност и за ремонтовање и модернизацију малобројних постојећих летелица, али је дуг и такође скуп процес. Треба размишљати и о могућности набавке половних руских „мигова 29“, којима би се премостило време до куповине савременијих летелица.
Руске ловце користе најпознатије светске акрогрупе попут „Стрижи“
Чекање на нова ратна крила, међутим, прети да потпуно приземљи српско ратно ваздухопловство. Истеком ресурса авионима „миг 21“ оно је већ десетковано, а последња линија одбране ваздуха су три „двадесет деветке“ које могу да се користе тек нешто више од годину дана. Због лоше снабдевености деловима и опремом, неколико пута се дешавало да ван строја остане чак и дежурни пар авиона, задужен за реаговање у случају упада летелице у домаћи ваздушни простор. Разлога је било више – поцепане гуме, покварени акумулатори, недостатак делова за катапултирање пилота…
Руска страна неколико пута је слала позитивне сигнале о жељи да помогне при модернизацији Војске Србије и њеном опремању софистицираном техником. Да би овај процес био спроведен до краја потребан је и договор о цени и начину плаћања. Иако је пре две године остављен за боља времена, и даље је актуелан концепт робног кредита као начин отплате. Он подразумева испоруку руских авиона Србији, која би њихову цену исплатила кроз извоз своје робе у Русију.
