Прочитај ми чланакЗагребачки Жупанијски данас је у целости поништио пресуду контроверзном хрватском кардиналу из Другог светског рата Алојзију Степинцу.
Одлуку ванрасправног већа образложио је судија Иван Турудић који је председавао судским већем. Рочиште је било затворено за јавност.
Портпарол загребачког суда, судија Ратко Шћекић рекао је јуче да је захтев за ревизију поднео Степинчев нећак и да ће судским већем председавати судија Иван Турудић. Рочиште је затворено за јавност.
Загребачки надбискуп Алојзије Степинац осуђен је 1946. године због сарадње с италијанским и немачким окупатором и усташким режимом у НДХ, за присилно католичење Срба, али и за непријатељску пропаганду после краја рата чији је циљ био угрожавање државног уређења ФНРЈ. Осуђен је на 16 година затвора с присилним радом и на петогодишњи губитак политичких и грађанских права.
Ревизија поступка спроводи се на основу одредбе Закона о кривичном поступку из 2009. који прописује да особе које су судови бивше Југославије осудили за време комунистичке владавине за политичка, политички мотивисана кривична дела или друга кривична дела ако је до осуђујуће одлуке дошло злоупотребом политичке моћи, могу ревизијом затражити поништење осуђујуће одлуке или њој другог одговарајућег правног акта.
Сабор Хрватске је почетком 1992. донео „Декларацију о осуди политичког процеса и пресуде кардиналу др. Алојзију Степинцу“.
У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.
Степинац је кључни камен спотицања у односима СПЦ и Римокатоличке цркве у Хрватској.
У Риму је недавно одржан први састанак мешовите католичко-православне комисије којој је поверено да заједнички размотри улогу Алојзија Степинца пре, за време и после Другог светског рата.
Комисија је основана на иницијативу папе Фрање због противљења СПЦ Степинчевој канонизацији. СПЦ сматра да се Степнинац није довољно заузео за православце, Србе, Јевреје и Роме који су у време НДХ били прогањани.
