Прочитај ми чланакШездесет монаха и јеромонаха затражило сазивање седнице управног органа Свете Горе, предлажући доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, јер сматрају да је одступио од учења православне цркве.
Управа Хиландара наложила тројици монаха да напусте манастир због одбијања да учествују на богослужењима у којима се помиње патријарх Вартоломеј (Фото: Никола Тркља)
Шездесет монаха и јеромонаха затражило сазивање седнице управног органа Свете Горе, предлажући доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, јер сматрају да је одступио од учења православне цркве.
Управа манастира Хиландар наложила је тројици монаха и једном искушенику да напусте манастир, што су они и учинили, незванично је речено „Политици“ у црквеним круговима блиским овој светињи.
Разлог томе је што монаси већ неко време одбијају да учествују на богослужењима јер се на њима молитвено помиње васељенски патријарх Вартоломеј. Како незванично сазнајемо, пре него што је монасима речено да напусте манастир, са њима је више пута разговарано и указивано им је на последице које могу сносити због монашке непослушности и нарушавања црквеног поретка. Они су, ипак, остали при свом ставу да не сматрају више васељенског патријарха својим духовним вођом и због тога су и напустили манастир.
Монаси, наводно, сматрају и да је цариградски патријарх одступио од учења православне цркве, између осталог и организовањем и усвајањем појединих докумената Светог и великог Сабора на Криту. Међутим, како сазнајемо, на последњем састанку са њима није се ни разговарало о Криту, већ о монашкој непослушности и пре одржавања Сабора.
Хиландарско братство није једино које се суочило са оваквим ставовима појединих својих монаха. На интернету се пре неколико дана појавило отворено писмо у којем 60 монаха и јеромонаха из светогорских манастира траже сазивање седнице управног органа Свете Горе и предлажу доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха на богослужењима. Како нам је објашњено, ниједан манастир нити његов настојатељ не стоје иза овог захтева. Као што ни четири цркве (руска, антиохијска, бугарска, грузијска) које нису учествовале на заседању и које су отворено изнеле своје неслагање са документима Сабора нису прекинуле канонско општење са Васељенском патријаршијом.
Иначе, Сабор на Криту и документа која су се нашла на његовом дневном реду веома су заинтересовала и монашку заједницу на Светој Гори, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Света заједница Свете Горе упутила је пре заседања своје коментаре на предсаборске документе. Игумани и представници двадесет светогорских манастира предложили су више амандмана на текстове који се тичу мисије цркве у савременом свету и односа православне цркве према осталом хришћанском свету.
Они су нарочито истакли да је исправка предсаборских текстова неопходна како би се избегла шизма и поделе. На једној од свакодневних конференција за новинаре током заседања Сабора, као куриозитет је наведено управо то што се и „заједница тишине и молитве“ веома заинтересовала за текстове и рад Сабора. „Монашка држава“ није се још увек званично огласила и изнела свој став о документима који су усвојени на заседању на Криту.
