Прочитај ми чланак

САБОР НА КРИТУ усталасао Свету Гору

0

Шездесет монаха и јеромонаха затражило сазивање седнице управног органа Свете Горе, предлажући доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, јер сматрају да је одступио од учења православне цркве.

7

Управа Хиландара наложила тројици монаха да напусте манастир због одбијања да учествују на богослужењима у којима се помиње патријарх Вартоломеј (Фото: Никола Тркља)

Шездесет монаха и јеромонаха затражило сазивање седнице управног органа Свете Горе, предлажући доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха Вартоломеја на богослужењима, јер сматрају да је одступио од учења православне цркве.

Управа манастира Хиландар наложила је тројици монаха и једном искушенику да напусте манастир, што су они и учинили, незванично је речено „Политици“ у црквеним круговима блиским овој светињи.

Разлог томе је што монаси већ неко време одбијају да учествују на богослужењима јер се на њима молитвено помиње васељенски патријарх Вартоломеј. Како незванично сазнајемо, пре него што је монасима речено да напусте манастир, са њима је више пута разговарано и указивано им је на последице које могу сносити због монашке непослушности и нарушавања црквеног поретка. Они су, ипак, остали при свом ставу да не сматрају више васељенског патријарха својим духовним вођом и због тога су и напустили манастир.

Монаси, наводно, сматрају и да је цариградски патријарх одступио од учења православне цркве, између осталог и организовањем и усвајањем појединих докумената Светог и великог Сабора на Криту. Међутим, како сазнајемо, на последњем састанку са њима није се ни разговарало о Криту, већ о монашкој непослушности и пре одржавања Сабора.

Хиландарско братство није једино које се суочило са оваквим ставовима појединих својих монаха. На интернету се пре неколико дана појавило отворено писмо у којем 60 монаха и јеромонаха из светогорских манастира траже сазивање седнице управног органа Свете Горе и предлажу доношење одлуке о прекиду помињања васељенског патријарха на богослужењима. Како нам је објашњено, ниједан манастир нити његов настојатељ не стоје иза овог захтева. Као што ни четири цркве (руска, антиохијска, бугарска, грузијска) које нису учествовале на заседању и које су отворено изнеле своје неслагање са документима Сабора нису прекинуле канонско општење са Васељенском патријаршијом.

Иначе, Сабор на Криту и документа која су се нашла на његовом дневном реду веома су заинтересовала и монашку заједницу на Светој Гори, која је под јурисдикцијом Васељенске патријаршије. Света заједница Свете Горе упутила је пре заседања своје коментаре на предсаборске документе. Игумани и представници двадесет светогорских манастира предложили су више амандмана на текстове који се тичу мисије цркве у савременом свету и односа православне цркве према осталом хришћанском свету.

Они су нарочито истакли да је исправка предсаборских текстова неопходна како би се избегла шизма и поделе. На једној од свакодневних конференција за новинаре током заседања Сабора, као куриозитет је наведено управо то што се и „заједница тишине и молитве“ веома заинтересовала за текстове и рад Сабора. „Монашка држава“ није се још увек званично огласила и изнела свој став о документима који су усвојени на заседању на Криту.

9 коментара “САБОР НА КРИТУ усталасао Свету Гору

  1. Ђорђе (expatriate) каже:

    У будућој Царевини Србији би на престолу требао бити краљ. Сасвим логично… :)))
    Само нисам сигуран који краљ би био бољи: од лозе Карађорђевића или Обреновића?
    Да ли се данашња СПЦ залаже да постави краља на чело Србије?
    Да није можда и сам врх СПЦ подпао под утицај Запада?

    1. ВМ каже:

      Заборавио си краља Вучичћа. :P

    2. Ортодокс каже:

      Не краљ, него Цар. Србија је Патријаршија и сходно томе, на њеном престолу може седети само Цар. Ако Бог да биће тога, само ми тренутно нисмо тога достојни. Бићемо, ако се деси суштинско преумљење код Православних Срба. Њега, тренутно, нема ни код Црквених људи и оних патриотско оријентисаних. Врло је мали број верника који живи истински живот у Христу. Старац Тадеј нам је све објаснио какви треба да будемо. Све је у нашим рукама.

    3. Ђорђе (expatriate) каже:

      У чему је разлика између цара и краља? Колико ја знам ни један, ни други не плаћају порез већ само убирају од народа, а титула се преноси с генерације на генерацију, дакле наслеђује се.

      Био једном један Цар Душан Силни, па дош’о Урош Нејаки…

      Мудрост, поштење и доследност нису генетске особине, већ духовне!
      Интелигенција може да се пренесе генетски, али мудрост, поштење и лепота понашања се уче и усавршавају током читавог живота!

      Постоји и генотип, и фенотип.
      Генотип је оно што смо наследили од предака по рођењу, а фенотип је генотип плус средина у којој се неко живо биће развија.
      Или простије речено:
      генотип је само наследство, а фенотип је наследство у пракси, које зависи од утицаја средине и способности прилагођавања.

      Црква треба да остане трајно одвојена од државе.
      У цркву се иде добровољно. Онако… свако по свом нахођењу и духовној потреби. Постоји она народна изрека: „кога тераш у цркву, тај се Богу не моли“.

      Сви државни закони и регулативе, а нарочито устав, су нешто на чему снага једне правне државе треба да почива. Ако неки владар намерно покушава да крши та правила, онда он ризикује да се сукоби са народом, што апсолутно нема никакве везе са црквом, нити би требало да има. Владар за то може да плати својом главом! Али не треба мешати цркву у то.

      ‘Ајде сад да замислимо један другачији пример: Врх СПЦ хрли у екуменизам и љуби римском папи руку… Зар то исто онда треба да чини и цела држава и сав србски народ!?! Куд сви Турци, тамо и мали Мујо…?!!!

      Нама требају мудри људи који су изабрани вољом народа, а не преносиве титуле неких династија које хоће да зајаше народ.

      Политичари или народни посланици треба да служе народу, а не обрнуто! У томе се састоји цела мудрост како водити једну земљу правим путем. Наше драге вође треба да слушају нас, а не ми њих, јер су они тамо постављени да спроводе вољу народа, а не своју вољу.
      Амин.

    4. Ортодокс каже:

      У суштини се слажем са Вама. Но, желео сам да нагласим, да ће нам бити боље када се људи, који су верници (труде се да живе побожним црквеним животом), истински промене и крену путем правог покајања у Христу. Када се ми, „побожни“, почнемо истински преображавати у праве духовне људе, онда ће и остатак становништва Србије да крене за нама. Самим тим, Бог ће нам дати бољу црквену и државну власт. До тада, овако нам је, а може бити и много горе.
      Питали сте каква је разлика између Цара и Краља. У суштини је нема, мада је Цар виши ниво племства. На овој планети, у времену и простору, не постоји идеална власт и систем управљања. Но, за Православне народе, је најприроднија монархијска самодржавна власт. Србији није потребан вођа, већ Домаћин државе! Тај домаћин ће радити искључиво у интересу свога народа, а такође, биће и заштитник Цркве и Православља, као помазаник Божији. У том контексту ће Србија, једнога дана, имати свог монарха који ће бити помазан од стране Патријарха, не на краљевску, већ царску круну. Тај неће бити ни Карађорђевић, ни Обреновић, већ неко сасвим трећи. Наравно, народ ће га препознати и прихватити. Садашњи народ, у већини, је слеп и глув, и такав недостојан добре Власти. Самим тим, сасвим неспособан и да препозна Доброга.
      Толико.
      Свако Добро, Вама и Свима!

    5. Ђорђе (expatriate) каже:

      Хвала Вам на одговору. Слажем се да се народ мора духовно променити, узвисити, да би заслужио бољег вођу. Будући Домаћин државе, ако је то синоним за Цара или Краља, мора бити изабран по својој мудрости и способности владања тј. управљања једном земљом.

      Прво:
      Титула ниједног владара не сме бити наследна! У томе лежи замка, јер ако је отац био способан владар, не значи аутоматски да ће и син бити такав. Пример је Цар Душан Силни који својом немилосрдношћу проширио границе Србије као ниједан пре њега. После Душанове смрти, његов син Урош, звани Нејаки, је упропастио царство. Лично не подржавам бруталност којом се Цар Душан служио током своје владавине. То је сигурно и један од разлога пропасти царства које се базирало на тиранији, а не на мудрости. Знамо да Цар Душан није проглашен за светитеља.

      Друго:
      Династије су погубне за сваки народ и државу. Краљеви и Цареви су трутови који живе на грбачи народа, а још акo се удруже са религијом – онда апсолутизму и експлоатацији нема краја. Један такав пример је Саудијска Арабија. Исто може да задеси и Православце ако се црква уплете у руковођење државом. Сетимо се само каквим су се злоделима служили Немањићи да се домогну круне. Круна је једно проклетство! Цар Душан Силни, из лозе Немањића је утамничио свога оца, а потом наредио и да га убију. Немањићи су били Православци. Требали би да поштују Божије заповести. Пета заповест каже: „Поштуј оца својега и матер своју.“ Или ево шта каже Душанов законик о убиству: „Ко се нађе да је убио оца или матер, или брата, или своје чедо, такав убица да се спали на огњу!“ Зар то није лицемерно у односу на оно што је Душан учинио своме оцу. Кажу да србска држава носи своје проклетство од Немањића и да је зато касније потпала под Турке… Не знам, вероватно има неке истине у томе.

      Треће:
      Један владар не сме сам да доноси одлуке! Владар мора да се ослања на своје министре који исто тако морају бити мудри, сваки у свом ресору. Ако се један владар окружи неспособњаковићима, та држава је осуђена на пропаст.

      Четврто:
      Нико не сме бити изнад закона, па ни сам владар. Владару може и мора да се суди за издају и пљачку као и сваком обичном грађанину.

      Пето:
      Владар мора да испуњава обећања која је дао народу пре него што је дошао на престол. За неиспуњавање обећања морају постојати снажни разлози, као например рат, изузетно велике природне катастрофе, епидемије у виду масовне оболелости… и слично. У свим осталим нормалним околностима, ако владар не испуњава своја обећања и дужности, мора да оде са престола.

      Шесто:
      Ниједан владар или владин службеник, а такође нити свештено лице, не смеју бити богатији од просечног грађанина своје земље. Ако би тако било онда се људи не би отимали за власт, а на врху би били само најмудрији и најпожртвованији, дакле они који би били спремни да умру за свој народ.

      У свему овоме што сам горе навео, не видим ни једног будућег Цара или Краља који би пристао да служи своме народу. Сви Краљеви и Цареви очекују да народ служи њима и да их обожава као неке мале богове на земљи. Зато су све те приче о Краљевима и Царевима, или како их Ви назвасте, Домаћинима државе, и некој будућој срећи у Србији и србским земљама, само шарене лаже, опијум за масе и још једна прилика, вероватно и последња, да монархистичка елита зајаши, једном за свагда, овај дивни, али већ толико напаћени, народ.
      Молимо се Богу да нас мимиоиђе такво зло у облику Краља или Цара.
      Дај нам Боже, мудрог, поштеног и храброг владара коме неће требати круна већ народ који га је изабрао и којем ће он са радошћу служити.
      Амин.

    6. Xman каже:

      Немањићи

  2. Бобан за Царевину Србију каже:

    Ништа ми се то не свиђа, јер некако увек ми је поглед био упрт на свету гору и слушао сам гласове Светогораца. И наравно Владике Николаја и Аве Јустина. Све што није у сагласју са Светим Писмом и Светим Оцима није Православље, није Светосавље. Па зато га и не треба прихватати. ИС ХС, НИ КА

    1. Xman каже:

      Речено је да ће сва благодат да,се пресели у русију

Коментари су затворени.