Kао бомба је одјекнула вест да се гаси екстремни другосрбијански портал - Е-новине.

Србин.инфо је зато одмах објавио једнодневну жалост и понудио упражњено место кафе куварице главном одговорном уреднику угушених Е-новина, Петру Луковићу. Нисмо ни сумњали да ће Луковић одговорити на ту нашу понуду, али не на овакав начин – „пичка ли вам матер фашистичка!”
Чему такав напад господине Луковићу? Зашто све одмах генерализујете и схватате банално и увредљиво?

Редовни читалац Е-новина, још увек у неверици шта се догодило
Понуда да нам будете кафе куварица даје Вам прилику да се с нама дружите и од нас нешто научите.
Нас свакодневно чита од 50 до 100.000 људи, подржавајући наше размишљање и ставове. Зато бисмо могли да Вам помогнемо баш у томе – да најзад чујете свој народ са којим живите, односно и они да чују Вас. Искусни сте човек, особа од принципа, сигурно доста тога можете мудро рећи што би било на корист народу из којег потичете.Али, нажалост, ваша мистериозност и понашање су нерешива енигма чак и за Наду Мацуру.
Господине Петре, нисмо ми криви што вам Запад не даје подршку, јбг, нисте читани – блог у сенци. Новинарство и медији су ипак пре свега примењена вештина окренута широкој јавности, а не затвореним секташким, само себи задовољним, круговима.
И на крају имамо једну поруку за Вас: БУДУЋНОСТ ЈЕ НА ИСТОКУ!
Срдачан поздрав и свако добро од редакције Србин.инфо!
Када Е-новине тону, пацови на телефон зову (e-novine.com)
Поводом најављеног гашења нашег и вашег портала „Е-новине“, као што већ сви знамо, нико се није огласио за ових непуних месец дана, али након дате изјаве главног и одговорног уредника Петра Луковића за „омражени“ Танјуг, сви су к’о помахнитали почели да преносе радосне вести. Мада, нико осим новинарке Вишње Аранђеловић из Политике није хтео да веродостојно пренесе причу о томе како су „Е-новине“ систематски уништене од идиота.
Данас, међу првим весницима упокојења, били су „Информер“, „Политика“ и, наравно, наш ментално заостали и пријатељски портал „Нова српска фашистичка мисао“. Док је медијски јавни сервис цензурисане Србије, осакатио танјуговско саопштење и свео га на две реченице, а његова млађа сестра РТВ пренела целу. У међувремену, Маријан Ристичевић, за не поверовати, се на свом Твитер налогу огласио како му је жао што се гасимо, без обзира на писање о њему, што нас је додатно збунило, јер – да нас ђаво однесе – стварно нисмо могли да се сетимо када смо ишта о њему искуцали: „Мени је жао због гашења без обзира на писање о мени!“
Елем, у току чекања на даља изјављивања саучешћа, гомилица wannabe мислилаца XXI века – од усмрделих десничара до помпезних левичара, квази-бораца за људска права и фанова ратних кољача – је радосно шенлучила и наздрављала над нашом крстачом. Ту је и, путујући колумниста за све и свја, Александар Бечић који пише колумне на свом сајту који се зове, гле чуда, „Колумниста“: „е-новине престају да раде… хммм… петар луковић ме подсећа на опроштајну турнеју томе здравковића. ово је чини ми се шести пут да их гаси“.
Убрзо, најсрбијанскији портал од свих могућих, али, надасве, наш велики обожавалац „Србин.инфо“ је објавио једнодневну жалост, са све сликом трубача, и пренео у целости вест са „прогоњеног“ Танјуга. Наравно, србијански је да се три пута изљубимо и опростимо, ал’ пошто се ми љубимо искључиво двапут, онда може и без тога – пичка ли вам материна фашистичка.

У току писања овог текста, неко је стиснуо четничка јајца, позвао на редакцијски телефон и светосавски трипут изговорио: „Пацови, пацови, пацови!“. И, у духу Равне Горе, збрисао, односно прекинуо везу. Овим путем му се захваљујемо на томе, ал’ нека не брине, јер – за разлику од супер-хероја новинарства Дојчиновића – нећемо га јурити и друкати за узнемиравање. И на крају, сви они који нису смогли снаге да пређу преко своје сујетне хемисфере и пренесу барем три реченице о нашем погинућу – сиктер, море!







