Прочитај ми чланакВелики војни буџети могу да се праве и оправдају само наводном руском претњом, јер срж је у материјалном фактору и зато морате да имате озбиљног војног супарника, како бисте правдали сопствено постојање, каже за Радио Спутњик Мирослав Лазански.
© Sputnik/ Александар Милачић
Права лавина тероризма сручила се на западну Европу, а крвави данак терористички напади однели су у Француској, Немачкој, Белгији. Председник Француске Франсоа Оланд рекао је да исламистичка претња по његову земљу и Европу никад није била озбиљнија, и да је Француска главни непријатељ терориста јер је колевка људских права и демократије.
„Исламски тероризам је стигао у Немачку и политичари су дужни да одговоре на забринутост јавности поводом безбедности“, рекао је Хорст Зехофер, премијер Баварске у којој су се догодили неки од последњих напада.
Ипак, тог одговора засад нема. Уместо да се озбиљније бави контратерористичким мерама и изворима тероризма, Западна Европа је последње две године највише енергије, рекло би се узалуд, потрошила на наводну руску претњу и одговор НАТО-а на њу. Притом, већ дуго игнорише позиве Русије да се гради јединствен безбедносни простор, од Лисабона до Владивостока.
Мирослав Лазански, војно-политички коментатор листа „Политика“, за Спутњик објашњава зашто западноевропске земље бар део новца који троше на руску претњу не преусмере на борбу против тероризма.
„Ако је за НАТО приоритет Русија, онда се он наравно не може једнако добро посветити и борби против тероризма. Са друге стране, ако би се Алијанса и европске земље фокусирале на борбу против тероризма, онда би вероватно и војни трошкови били мањи, а те армије би морале да се смање, што војно-индустријском комплексу не одговара. Што се тиче опстанка НАТО-а, са њихове тачке гледишта увек је боље махати руском претњом, него са нека три ИДИЛ-овца који ће, истина, побити 200 људи у Француској или Немачкој, али појава ИДИЛ-а и тероризма не може да правда велике војне буџете. Они могу да се праве и оправдају само наводном руском претњом, јер срж је у материјалном фактору и зато морате да имате озбиљног војног супарника, како бисте правдали сопствено постојање“, каже Лазански.
Како каже, Европа нема сопствену спољну нити одбрамбену политику, јер политику ЕУ диктирају Американци.
„Зато мислим да неће доћи до тренутка када ће се Западна Европа пренути и окренути се неком договарању са Русима. ЕУ и Американци су спремни на договарање са Русијом само када је у питању информација о могућим терористичким ударима на територији ЕУ и САД. Тек тада они зову Москву на неку врсту координације и кооперације“, категоричан је Лазански.
Наш саговорник подсећа и на разлоге формирања НАТО-а.
„За то постоје три разлога — да би Американци остали у Европи, Немци под контролом, а Руси изван Европе. Ти разлози и данас постоје и то је још увек мото и начин функционисања НАТО-а. Било каква терористичка претња неће довести до тога да се Европа окрене некој ближој сарадњи са Русијом, а о томе довољно говори и чињеница да поједини терористи који су вршили терористичке акте по руском Кавказу имају политички азил у неким Европским земљама. Како се може говорити о заједничкој борби против тероризма када су они који су вршили масовне терористичке акте у РФ, у земљама ЕУ проглашени, на неки начин, политичким дисидентима, малтене вођама националног отпора и националним херојима. Чим имате двоструке аршине када је у питању тероризам, нема говора о заједничкој борби против њега“, истиче Лазански.
Руски војни експерт Анатоли Циганок, члан друштвеног савета Министарства одбране Русије, за Спутњик оцењује да активност НАТО-а није нимало допринела безбедности Европе.
„НАТО се заправо не бави својим послом — проблемима у вези са безбедношћу грађана, односно проблемима са мигрантима, већ колико год чудно звучало, они као да се баве наркоманијом. Са друге стране, што се тиче Русије, они се јако ’труде‘ и баве се војним питањима. За мене је све ово врло интересантно, јер куда год је прошао НАТО, и у Ираку и у Либији и у Авганистану, свуда су оставили хаос. Када су војевали у Авганистану, Европа је буквално постала тржиште за наркотике који су из Авганистана стизали“, каже Циганок.
Он додаје да је Европа од Гадафија радо узимала новац, а заузврат је у Либији започела рат.
„Реч је о томе да се Гадафи редовно, озбиљно и врло темељно бавио мигрантима. Његове службе су добро контролисале њихово кретање. Осим тога, он је направио систем да мигранти морају да раде два-три месеца и зараде новац како би могли да емигрирају даље. Закључак за Европу је веома једноставан — бомбардовали су Либију, свргли Гадафија и себи направили велики проблем са неконтролисаним током избеглица. Највећи број миграната из Северне Африке, преко Медитерана, односно Либије, долази у Европу. Све то што је НАТО учинио, само је створило огроман проблем за Европу“, напомиње Циганок.
Слободан Јанковић са Института за међународну политику и привреду за Спутњик је коментарисао где је то Западна Европа направила грешку у корацима и шта је превидела, па је стално погађају стално нови терористички напади.
„Грешка је била дозвољавање насељавања толиког броја људи који су потпуно различите културе у тренутку када немате могућност да им омогућите запослење и када је резултат њиховог насељавања стварање гета, паралелних система, најчешће неформалних, а понегде и формалних, као у Великој Британији, а донекле и у самој Немачкој. Све то нужно доводи до подела“, објашњава Јанковић.
Он додаје да је и сама интеграциона политика, које спроводе западне земље, окренута дискриминаторски према већинском становништву, јер многе одлуке које доносе државе Западне Европе фаворизују управо мањинско становништво, што, како каже, доводи до фрустрације већине.
Француска полиција контролише ситуацију испред цркве у Нормандији где су наоружани нападачи држали таоце. 26. јул 2016.
Према његовим речима, постоји низ дугорочно лоших одлука које подгревају кризу и које ће тек у наредним годинама добити замајац.
„Када је реч о исламистичким терористичким нападима, ја бих само поставио питање — која је то земља успела да интегрише неку значајну муслиманску мањину?“, пита Јанковић.
На питање да ли је канцеларка Ангела Меркел, када је својевремено рекла да је покушај изградње мултикултурализма пропао, заправо признала да је тај пројекат био илузија, Јанковић каже да је она у наставку тог говора рекла да сада треба ићи на тоталну интеграцију.
„То је нешто што се спроводи у неколико земаља ЕУ, пре свега у Француској, која је грађанска држава и тамо свако ко стекне држављанство више се не сматра мањином и на њега се не примењују политике интеграције, што све ствара колизију. Промовишете политику интеграције, онда кажете — ово је сада држављанин, има права као сви остали и не смем да га издвајам. Конкретно, Француска не сме да води статистику о етничком пореклу, верској припадности, и зато се тамо и не зна кога све има, а видимо да су тензије у тој земљи све веће“, закључује Јанковић за Спутњик.
