Прочитај ми чланакСтишала се мало бука око крагујевачког „Фијата”. Укинута је трећа смена, која је ионако до сада радила на ивици исплативости, радници нису отпуштени него су добровољно пристали да буду испраћени и отпремљени.
Стишала се мало бука око крагујевачког „Фијата”. Укинута је трећа смена, која је ионако до сада радила на ивици исплативости, радници нису отпуштени него су добровољно пристали да буду испраћени и отпремљени.
Наш највећи извозник и даље је ова шумадијска компанија са извозом од 664 милиона евра, а једини модел – 500Л, руку на срце, није тражен у свету како се испрва планирало и веровало.
Јесте да је папа Фрањо на својој америчкој турнеји возећи се у њему бесплатно рекламирао чедо на четири точка из Србије, али ни то купцима није довољно.
Било је кампања са попустом за домаће, српске купце баш да се не би повлачили оштри потези као што је смањивање производње а тиме и броја радника. Одзив није био баш неки. Акција „Летујмо у Србији” заживела је захваљујући ваучерима, али „купујмо домаће” у „фићином” случају је омануло.
Зашто? питамо се гласно. Зар су Срби оперисани од економског патриотизма, зар директори јавних предузећа и важних државних установа боље и комотније седе у „мерцедесима”, „аудијима” него ли у „фијату” 500Л.
Па купују ове прве, а неће ни да помисле да ће их шумадијско чедо исто тако комфорно превести од куће до посла, од посла до службеног ручка и назад. Зашто полицајци Србије више воле „пежое”, а поштари Србије „фордове” од домаћег комотног „фијата” са петорим вратима и сасвим солидним перформансама.
Приближан број аутомобила који се возе на „буџетско гориво” зна се боље за оне на врху него по разним дирекцијама, државним агенцијама, општинским установама… Републички органи имају у возном парку аутомобиле високе класе и кубикаже – „аудије”, „пасате”, „мерцедесе” „шкоде суперб”.
Око 8.500 их је у разним министарствима, не рачунајући ресор одбране и унутрашњих послова, за које се ни не зна прецизно број, али се зна да возни парк врви од свих престижних светских марки.
У Србији је регистровано готово два милиона возила, од којих се свако десето води на правна лица. Незванично се процењује да је чак половина која се води као власништво правних лица на терету пореских обвезника, то јест да из буџета купују аутомобиле и плаћају гориво и одржавање.
Нико још није озбиљно утврдио колико има службених аутомобила у Србији, али сви знају одговор – превише. Премијер Александар Вучић одавно је, говорећи да ће ускоро под лупу бити стављена употреба службених аутомобила, изнео податак да их има око 50.000.
Па лепо, ако дочекамо ту лупу, она ваљда подразумева и то да се види шта се вози, колико то кошта и пошто је одржавање… И може то Вучић, ако подвикне, да вожња оних на буџету буде патриотска и економски оправданија, за не баш богату Србију. Уосталом, Влада Србије има трећину капитала у овој „Фијатовој” експозитури.
Ако се шведски званичници возе у „волвоима” (не рачунамо бицикле), немачки у „аудијима”, француски у „ситроенима”, онда се одговор зна, купујмо аутомобиле из Крагујевца – да би паре остале овде.
И да не би ускоро менаџмент „Фијата” укинуо другу, па на крају и прву смену.
