Прочитај ми чланакПредседник Русије Владимир Путин стигао је у Словенију где ће разговарати за тамошњим званичницима, присуствовати церемонији стогодишњице руске капеле и учествовати у церемонији откривања споменика руским и совјетским војницима који су погинули у Словенији током Првог и Другог светског рата.
© AFP 2016/ HRVOJE POLAN
Са аеродрома Барник где је Путинов авион стигао са једносатним закашњењем, председник је ка Вршићу отишао у колони аутомобила у пратњи својих министара.
Међу око три хиљаде посетилаца на Вршичу је и бивши председник Словеније Милан Кучан, који је за телевизију изјавио да од посете очекује још боље односе између две државе.
Кучан је изјавио да се Русија оправдано осећа угроженом због постављања оружја НAТО-а не њене границе.
Путин који је у незваничну посету дошао поводом стоте годишњице Руске капелице на Вршичу, данас ће на љубљанском гробљу Жале открити споменик руским жртвама у Првом и Другом светском рату, а предвиђена је и радна вечера с руководством Словеније.
Руску капелицу на прелазу Вршич, највишем у Словенији 1.611 м изградили су 1916. године руски ратни заробљеници у Првом светском рату, у знак сећања на своје другове које је марта те године, однела снежна лавина док су градили пут преко Вршича.
Како пише Спутњик, Путин ће Словенији понудити сарадњу у нафтној индустрији.
Разговараће се о проширивању мреже гасовода у Словенији и укључивање руских компанија нафтне и гасне индустрије у малопродајну мрежу промета.
Опсадно стање због Путина
Трећи долазак Владимира Путина у Словенију показатељ је пријатељских односа двеју држава, а руски председник данас ће присуствовати и постављању споменика палим руским војницима који је подигнут у предграђу Љубљане. Путин исте вечери путује назад у Москву.
ПРAГМAТИЧНИ СЛОВЕНЦИ
Од свих бивших југословенских република, а затим самосталних држава, најбоље су Словенци искористила углед старе, заједничке државе. Док су други међусобно ратовали, они су трговали са Русијом. Они су деведесетих година први отворили у Русији робну кућу „Триглав“ са својим производима, о чему Срби само причају већ две деценије. Словенци су први направили у Подмосковљу у месту Истра фабрику лекова. „Крка“ и „Лек“ су годинама били испред светских гиганата по продаји лекова у Русији. Годинама су се на руским тролејбусима „возиле“ рекламе кућних апарата „Горење“. Користећи кредите Словеначке банке за развој „Рико“ зида објекте у Русији користећи словеначке материјале. Чували су бизнис, нису се свађали са Москвом, иако су ушли и у НAТО и у ЕУ. За разлику од њих, Хрвати су стопирали пројект градње нафтовода, јер су им то сугерисали у Вашингтону, а онда свели економску сарадњу на минимум. Доказујући лојалност Вашингтону, Хрвати су увек били међу „првоборцима“ у пропагандном рату против Русије. Придружио им се и владар Црне Горе Мило Ђукановић.
Од свих земаља региона само су Србија и Словенија, упркос западним санкцијама Русији, задржали са Москвом добре економске односе. Званична Љубљана је издржала притисак Брисела и Вашингтона који су се противили економској сарадњи Словеније и Русије.
Први пут Путин је био у Словенији пре 15 година, када се тамо сусрео са тадашњим председником СAД Џорџом Бушом. Пре пет година у својству руског премијера, Путин је са Борутом Пахором разговарао о прикључењу Словеније „Јужном току“. Сада ће двојица председника на Брду код Крања разговарати о бројним новим пројектима који су у припреми.
Долазак Путина има и симболички значај, јер ће се нагласити дубоко пријатељство словеначког народа и храбрих руских војника који су пре сто година на Вршичу градили пут у незамисливо тешким зимским условима. Многи су умрли и њихове кости почивају испод горског пута изнад Крањске горе, где ће Путин обићи руску капелицу. Том ће приликом Словенци исказати још једанпут захвалност Русима за све што су за њих урадили у Првом и Другом светском рату.
Словеначка предузећа много раде у Русији. Словеначки извоз у Руску Федерацију износи око 800 милиона евра и Русија је за Словенију седма земља где се пласира целокупни извоз. У Русији су присутне словеначке компаније попут „Горења“, „Крке“, „Перутнине Птуј“, и очекују се разговори о наставку сарадње.
Долазак Путина у време терористичког таласа који се шири Европом дуго је припреман и са безбедносног становишта. То је једна од најкомпликованијих безбедносних операција са којима су се Словенци сусрели. Због посебних мера уочи доласка Путина, на словеначким и хрватским путевима владају незапамћене гужве, а колоне су дугачке и тридесетак километара.
Затворен је и љубљански аеродром „Брник“, а полиција засада не открива колико ће дуго бити обустављен долазак и одлазак авиона. Aуто-пут који води према Хрватској једно је време био потпуно затворен, а многе бензинске пумпе не раде. Уверили смо се да је полиција почела са провером и контролом возила још у петак.
Још се не зна колико ће полицијаца учествовати у овој великој безбедносној операцији. Деле се освежавајућа пића возачима у колони. Упозорене су и аустријска и немачка страна на проблеме на путевима.
Путин не иде празних руку, ево шта нуди Словенцима
Председник Русије Владимир Путин борави у посети Словенији, а у разговору са колегом Борутом Пахором биће по свему судећи и сијасет енергетских тема.
Како се наводи у материјалима за Путинову посету Словенији, наводи Спутњик, проширивање мреже гасовода у Словенији и укључивање руских компанија нафтне и гасне индустрије у малопродајну мрежу промета нафтним дериватима представља перспективни правац сарадње две земље.
„Перспективни правци сарадње су: проширење мреже гасовода на територији Словеније, укључивање руских нафтних и гасних компанија у малопродајну мрежу промета нафтним дериватима на територији Словеније, помоћ у развоју словеначких капацитета за пренос нафте и нафтиних деривате”, пише у документацији.
На листи су и куповина руске енергетске опреме за словеначке термоелектране, учешће руских компанија у реконструкцији, модернизацији и изградњи производних и преносних објеката у Словенији, стварање транспортног и дистрибутивног центра, испоруке телекомуникационе опреме словеначке производње за потребе Гаспрома, сарадња у области комуникационих и информационих технологија.
Радна посета председника Русије одржава се на позив словеначког председника Борута Пахора.
Председници ће размотрити кључна питања трговинско-економске, инвестиционе и културно-хуманитарне сарадње и разменити мишљења о актуелним међународним и регионалним проблемима.
Путин изазвао застоје
На главним путевима у Словенији због посете руског председника Владимира Путина саобраћај се одвија отежано, уз бројне застоје и чекања, а у земљи владају строге мере безбедности.
Медији преносе информације саобраћајног информативног центра да је путовање од граничног прелаза Шентиљ до Грушковја продужено за више од један сат и да се на прелазу у Грушковју чека још додатних 30 минута.
Фото: Thinkstock
Време чекања је продужено и на прелазима Старод и Обрежје (Брегана), где се на излазак из Словеније чека око 30 минута, као и на помурском аутопуту пред прелазом Пинце према Мађарској.
Возила стоје и на аустријској страни тунела Караванке, где је колона дуга око 10 километара, а аустријски управљач аутопутева Aсфинаг је објавио да је сада за саобраћај затворена веза између излаза код Бељака и тунела Караванке.
За путовање према Хрватској се саветује возачима веза преко Градца и Марибора, или преко Трста на италијанској страни.
Италијански центар за управљање аутопутевима Aвтовие на својој интернет страници извештава да је настао застој на аутопуту A23 Трбиж – Палманова између излаза Видем југ и Палманове. Возачима се саветује да аутопут напусте на излазу Видем југ. Застоја на више места има и на аутопуту A4 између Венеције и Трста.
Због посете руског председника биће затворен горењски аутопут између аеродрома на Брнику и тунела Караванке, а затим и деоница између Накла и Шентвида, као и део љубљанске северне обилазнице до гробља Жале.
