Прочитај ми чланакЗашто министар спољних послова Ивица Дачић није открио које земље врше притисак на Србију да донесемо декларацију о Турском погрому над Јерменима.
Илустрација (Фото: Ројтерс)
Зашто министар спољних послова Ивица Дачић није открио које земље врше притисак на Србију да донесемо декларацију о Турском погрому над Јерменима.
Иако велики број земаља Европске уније сматра да је Турска пре сто година починила геноцид над Јерменима, ипак такво признање, барем како сада ствари стоје, не може да буде услов Србији за чланство у ЕУ. „То није питање које је у вези са поглављем 31 о заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ”, тврди извор „Политике” близак европским дипломатским круговима.
Говорећи о томе да је текст декларације којом је Србија осудила злочин у Сребреници усклађен с БиХ и Турском и да су у тој декларацији пажљиво употребљени изрази који бране достојанство свих, министар спољних послова Ивица Дачић најпре је навео да је Турска веома осетљива на употребу речи геноцид и потом рекао да Србија „трпи притиске да донесе декларацију о Турској и Јерменима”.
До сада је земља, очигледно, успевала да одоли таквим тежњама. Кад је прошле године, у априлу, председник Томислав Николић био у Јеревану, на обележавању стогодишњице погрома, није користио реч „геноцид” за то страдање, јер Србија спада у оне земље које убиство Јермена између 1915. и 1917. нису званично прогласиле геноцидом.
Поручивши на тој комеморацији да Србија, у време кад се политикантски неосетљиво манипулише и самим појмом „геноцид”, није могла да не буде присутна, Николић је рекао и да, ако ико може да разуме и осети несрећу која је задесила Јермене, онда је то српски народ.
А Јермени тврде да је у то време убијено милион и по њихових људи, док модерна Турска те оптужбе негира и бурно реагује на оне који признају тај геноцид.
Кад је реч о земљама које притискају Србију да тај покољ квалификује као геноцид, а које Дачић није именовао, логична је претпоставка да су то неке од оних које су се већ одлучиле на такав корак.
До сада је 28 земаља јерменско страдање окарактерисало као геноцид. Немачки Бундестаг је, подсетимо, почетком јуна ове године изгласао резолуцију по којој је турски злочин над Јерменима прогласио геноцидом, што је за многе било неочекивано, јер је та квалификација стигла у веома осетљивом тренутку, кад је Анкара потребна Берлину и Бриселу како би се зауставио прилив миграната, али и у време велике напетости поводом многих питања, укључујући и људска права.
Поред немачког парламента, признање геноцида стигло је и из Француске, Италије, Аустрије, Белгије, Чешке, Грчке, Холандије, Пољске, Словачке, Кипра, али и Русије, Канаде, Швајцарске…
Европски парламент је још 1987. године то убијање пре једног века прогласио геноцидом, а стогодишњица злочина била је повод и за усвајање посебне резолуције у ЕП, у којој је Турска позвана да призна геноцид и „на тај начин утре пут истинском помирењу између турског и јерменског народа.
Прошлогодишња европска резолуција уследила је само неколико дана после изјаве папе Фрање да је „током прошлог века људски род доживео три огромне трагедије без преседана, а прва, коју већина сматра првим геноцидом 20. века, погодила је јерменски народ”.
Резолуција о геноциду над Јерменима предлагана је и у Скупштини Србије у два наврата, прво од стране Српске радикалне странке, пре шест година, кад је СРС тадашњу власт оптужио да неће да усвоји резолуцију како се не би замерила Турској, а потом и од посланика Нове странке, прошле године.
И амерички председник Барак Обама, и поред предизборног обећања 2008. године да ће признати геноцид над Јерменима, то није учинио, због, како су преносили амерички медији, противљења Стејт департмента и Пентагона, пошто је Турска „кључни амерички партнер и савезник у НАТО-у”.
Овде се, пак, често указује на значај Турске за стабилност западног Балкана.
На питање да ли ЕУ ипак може захтевати од Србије да масакр над Јерменима званично призна као геноцид и да то буде један од услова за чланство у Унији, Драган Ђукановић, потпредседник Центра за спољну политику, одговара да не верује да ће се то догодити.
Ђукановић, заправо, мисли да се захтев за проглашење геноцида над Јерменима неће појавити као конкретан услов у интеграцији Србије, све док европске институције не заузму сличан став. „Ако се тако нешто нађе у генералном оквиру ЕУ, односно ако то буде припадало заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ у поглављу 31, то ће онда бити формални услов за чланство Србије у ЕУ”, каже овај наш саговорник, који је мишљења да, чак и кад би се то догодило, то не би био фундаментални услов за чланство. „У том поглављу 31 има много тежих проблема које Србија треба да разреши”, истиче Ђукановић и додаје да ту пре свега мисли на санкције које је ЕУ увела Русији.
Он објашњава и да се Србија не изјашњава по питању онога што се догодило пре стотину година у Јерменији због своје обазривости према Турској као битном политичком фактору. И Немачка је, како наглашава, била прилично обазрива и бирала тренутак кад ће то да уради.
