Уметничка слобода“ престаје када се вређају национална, религиозна и верска осећања других људи!

Можда је најбољи одговор на ово питање дао Предрага Аздејковић 2009. године, када је био против организације геј-параде:

– Није ни време ни место да се одржи парада, јер она неће ништа донети. Кажу да ће за Поворку поноса бити утрошено око 400.000 евра. Мислите ли да ће нека баба на пијаци, кад то чује, бити срећна и одједном постати толерантна? Не верујем. Чини ми се да удружења која организују параду намеравају да подигну велику прашину како се у Србији не поштују њихова права не би ли стигле неке паре из ЕУ – каже Аздејковић.

Дакле, финансијска средства која добијају ЛГБТ-организације у Србији, и међу којима влада општа туча ко ће бити изабран за богатог носиоца овогодишње геј-параде, имају потребу да се у Србији створи „велика прашина“, да покажу „како се не поштују њихова права“ из простог разлога: да би стигле неке паре из ЕУ.

Ето одговора на ваша новинарска питања зашто велики број хомосексуално опредељених људи не подржава геј-параду. С правом се осећају искоришћени од стране тзв. ЛГБТ-активиста који очигледно СВЕСНО изазивају и провоцирају вернике у Србији.

Последњи у низу провокација је најављена скандалозна изложба фотографија шведске уметнице Елизабете Олсон Валин под називом „Ecce Homo“, коју пропагатори идеологије хомосексуализма и организатори геј-параде желе да спроведу 3. октобра у Београду.

Под видом „борбе за људска права“ и „права на уметничко изражавање“ организатори тзв. Недеље поноса СВЕСНО спроводе безочно вређање верских осећања, не само православних хришћана као доминантне верске популације у Србији, него и свих традиционалних религија и верских заједница.

Став Двери је да „уметничка слобода“ престаје када се вређају национална, религиозна и верска осећања других људи. Одлучно се залажемо против сваког насиља на верској и националној основи. Сматрамо и захтевамо од државних органа да ову изложбу, која суштински представља насртај на религиозна учења, традиционалне вредности и свесно изазива дестабилизацију Србије, забране.

Шта су Двери урадиле поводом ове изјаве:

1. На првом месту, обавестили смо јавност Србије о њеном садржају;

2. Обавестили смо све најважније политичке личности у земљи са захтевом да држава реагује и спречи вређање огромне већине људи на верској основи

3. Спремљена је и кривична пријава против организатора ове скарадне и скандалозне изложбе по члану 317. Кривичног законика Србије који каже:

„Ко изазива или распирује националну, расну или верску мржњу, или нетрпељивост међу народима или етничким заједницама које живе у Србији, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено принудом, злостављањем, угрожавањем сигурности, излагањем порузи националних, етничких или верских симбола, оштећењем туђих ствари, скрнављењем споменика, спомен-обележја или гробова, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.“ Овакве изложбе нису у домену људских права нити уметничке слободе изражавање, већ представљају вређање верских осећања и имају елементе кривичног дела.

Имајући то у виду, чуди нас кукавички став Владе Србије, тачније МУП-а, који се обраћа организаторима ове скандалозне маанифестације са молбом да размотре одустајање од ове изложбе, а ови то одбијају. Када је недавно у Америци снимљен антиисламски филм „Невиност муслимана“, читав муслимански свет ван Америке се подигао да одбрани своја верска осећања. Председник САД Барак Обама и државни секретар Хилари Клинтон упрли су се из петних жила да осуде тај филм и да се од њега ограде, чак су и ухапсили продуцента. А каква је ситуација у Србији: Ивица Дачић моли организаторе да поразмисле о одустајању од наведене изложбе. Срамота!

Ми, грађани републике Србије и верници, захтевамо од властодржаца Србије не да их моли већ да хитно забрани ову изложбу.

Да нисмо покрадени на ђурђевданским изборима, породично-патриотски покрет Двери би и кроз институцију Народне скупштине урадио све да оваквих изложби и промоције хомосексуализма у Србији не буде. Као што видите, припадници Двери чине све да, с једне стране, пробуде институције система у Србији и свим законом дозвољеним средствима их натерају да реагују и заштите грађане Србије, а са друге стране, устајемо у заштиту породичних људи, полицајаца, као и оног дела ЛГБТ популације који су на најгрубљи могући начин изманипулисани и доведени у опасност од ових ЕУ-буџетских ЛГБТ зависника.

Оно што све вас овде занима јесте шта ће Двери учинити ако Влада републике Србије, тачније МУП, не забрани одржавање овакве изложбе. Најпре желим да вам кажем да, иако свесни окупације наше отаџбине на многим нивоима, ипак се надамо да ће тренутни властодршци имати довољно храбрости да заштите грађане Србије и да ће ову изложбу забранити. Подсећам вас и на речи Патријарха српског Иринеја који је рекао: „Немам ништа против да било ко исказује своје ставове, али да неко на овај начин блати свој град, државу, веру – то је једноставно срамота. Шта још треба да нам се деси па да надлежни реагују?“ („Ало“ 29. септембра 2012. године).

Уколико Влада то не уради, уколико Влада буде игнорисала да је неко повредио најдубља верска осећања грађана Србије, Двери ће позвати све своје присталице и понижене и увређене људе, да изађу и да ненасилним методама покушамо да спречимо отварање ове изложбе. Постављам питање и вама и Ивици Дачићу: Ко је овде насилник? Ко је овде одговоран?

Покрет Двери никада није и неће никога вређати нити позивати на линч, паљења светиња и насиље. Али ћемо, у то будите сигурни, увек апсолутно бити активни у борби да се свим законом дозвољеним средствима боримо за заштиту породица, светиња и верских осећања грађана Србије, без обзира да ли су хришћани, муслимани или јудаисти.

За разлику од самопроглашених бораца и боркиња за људска права, који афричке државнике називају канибалима, који пребијају људе по кафанама и који нам поручују да би нам запалили цркве и манастире, представници Двери задржавају смиреност и достојанство, али и одлучност да се оваквим изјавама и намерама треба и мора супротставити.

Бранимир Нешић

( Двери )