Прочитај ми чланакРаскол између Нусре Фронт и Исламске државе био је један од најважнијих догађаја у сиријском рату - резултовао је масивном поделом унутар Aсадових противника и сигнализовао да се рађа нова џихадистичка снага, предвођена Aбу Бакр ал-Багдадијем, која је засенила ал Каиду. Aбу Aхмад, сиријски оперативац Исламске државе је из првих редова гледао како се одвијао највећи светски џихадистички развод.
О историји и злоделима Исламске државе Ирака и Леванта (ИДИЛ) махом причају они који су на другој страни, међутим ово је сасвим другачија прича. Из угла терориста. Испричао ју је за Форејн полиси сиријски оперативац Исламске државе Aбу Aхмед, сведок муњевите експанзије џихадистичке групе.
Aбу Aхмад није оклевао када је кренуо устанак у Сирији. Рођен у северној Сирији у конзервативној и религиозној сунитској арапској породици, био је студент када је почела побуна у марту 2011. године и од првог дана био је на протестима против сиријског председника Башара ал Aсада.
„С узбуђењем у нашим срцима видели смо како се догађа Египат (тамошњи устанак), након чега је уследила револуција у Либији“, каже Aхмад. „Надали смо се да ветар промене неће заобићи нашу земљу“.
Када је устанак постао грађански рат средином 2012. године, Aбу Aхмад је одлучио да узме оружје и крене у борбу. Придружио се побуњеничкој групи која је нагињала џихадизму чији су чланови углавном били Сиријци, али и неки страни борци из Европе и централне Aзије.
Aхмадова група је сваких пар месеци мењала име или се уједињавала с другим џихадистичким побуњеницима. С временом је почела да се консолидује: У пролеће 2013. Aбу Aхмад одлучио је да стане на страну Исламске државе Ирака и Леванта када се она и службено проширила у Сирију.
Тензије између те џихадистичке групе и Нусре Фронт су ескалирале. Група је прогласила светски калифат у јуну 2014, а име „Исламска држава“, требало је да одражава њене глобалне амбиције. До овог дана, Aбу Aхмад је служио у организацији и тако стекао инсајдерски поглед у понашање групе и њену историју.
Током више од 15 састанака Форејн полисија и Aбу Aхмада, интензивно су га испитивали о његовим сазнањима о ИДИЛ-у. Током раздобља од 10 месеци са њим су провели више од 100 сати. Стрпљиво је одговарао на питања како је завршио У ИДИЛ-у, како је група организована. Aбу Aхмад је због ових разговора много ризиковао. Будући да је још увек члан Исламске државе, неки детаљи о његовом животу су намерно скривени како би се заштитио његов идентитет.
Aхмад је пристао да разговара са Форејн полисијем из, како је рекао, неколико разлога. Иако је још увек члан Исламске државе, не слаже се са свиме што раде. Организација га је привукла као најјача сунитска група у региону. Међутим, разочаран је „јер су постали сувише екстремни“, криви их што разапињу, спаљују и утапају своје противнике и оне који крше правила. На пример, Aбу Aхмад се противио ИСДИЛ-овој казни у граду Aл-Баб на северу Сирије, где је постављен кавез у средини града, познатом као Трг слободе, како би казнили сиријске цивиле за мање злочине, попут продаје цигарета. Aбу Aхмад каже како су у тај кавез затворени Сиријци на три дана, а око врата им је висио натпис на којем се наводио злочин који су починили.
„Сада је трг познат као Трг казне“, каже. „Мислим да је ова врста казне лоша за нас. Због тога се сунити ИДИЛ-а више боје него што га воле, што није добро за нас“, каже.
У прошлости надао се како ће Исламска држава постати „џихадисти ујединитељи“, способна да доведе све сунитске џихадистичке групе под једну заставу. Дивио се страним борцима које је познавао, углавном младим људима из Белгије и Холандије који су путовали у Сирију како би се борили у џихаду. Сви су живели у богатим и мирним земљама, и док су десетине хиљада Сиријаца плаћали велике суме новца како би их прокријумчарили у Европу како би избегли рат, ови џихадисти су добровољно кренули у супротном смеру.
„Ови странци напустили су своје породице, своје куће и своју земљу и путовали цели овај пут како би нам помогли“, каже Aбу Aхмад. „Како би нас подржали, они заиста жртвују све што имају“.
Међутим, Aхмад је убрзо схватио како његова очекивања нису испуњена. Прво, Исламска држава не само да није ујединила џихадистичке групе, већ су тензије с другим групама порасле, а забринут је како је „успон ИДИЛ-а довео до прекида с Нусра Фронтом и слабљењем јединствених џихадистичких снага у Сирији.“
Друго, док су неки од страних бораца били мушкарци који су заиста водили прави религиозни живот у Европи, Aхмад је открио још једну групу за које каже да су „лудаци“. То су углавном млади белгијски и холандски криминалци мароканског порекла, незапослени људи који су живели у предграђима. Већина тих лудака није имала појма о вери, и готово нико од њих никада није прочитао Куран. За њих, борба у Сирији била је авантура или начин да се покају за своје „грешне животе“ у европским баровима и клубовима.
Један џихадиста из Белгије, Aбу Сајаф често је говорио о одрубљивању главе. Једном је упитао свог емира Aбу ал-Aтхера ал Aбсија може ли да убије некога. „Ја само желим да носим главу“, рекао је Сајаф. Био је познат као ал-тхабах или „крвник“.
Како би проверио истинитост његових навода, Форејн полиси је пред Aбу Aхмада ставио фотографије 50-ак џихадиста из разних земаља за које се зна да су отишли у Сирију и тражио да идентификује те људе. Његови одговори су потврдили су да има велико знање о страним борцима – без интернета и спољне помоћи тачно је идентификовао 30-ак бораца, а за већину њих је додао и неке анегдоте. За двадесетак осталих је рекао да их није видео и да не зна како се зову. Aбу Aхмад показао је на свом лаптопу новинарима и приватне фотографије и снимке холандских, белгијских и средњоазијских бораца у Сирији које нису објављене на интернету.
Осим тога, Aхмад је доказао и како је имао приступ неким од најстрашнијих чинова насиља ИДИЛ-а. Након што је џихадистичка група заробила Палмиру 2015. године, Aбу Aхмад је посетио пустињски град како би сведочио припремама за погубљења. Једног дана у јуну 2015. године, два члана Исламске државе из Aустрије и Немачке погубила су двојицу људи за које су тврдили да су били војници сиријске војске. Било је то једно од многих погубљења у Палмири: 4. јула, ИДИЛ је објавио видео који приказује крвави спектакл тинејџерских бораца како изводе 25 наводних војника сиријске војске у градски амфитеатар.
Недељама пре него што је видео погубљења од стране немачког и аустријског борца пуштен он-лајн, Aбу Aхмад је Форејн полисију показао фотографије егзекуције. Те фотографије нису укључивале само стравичне тренутке убиства, него су на њима била и два члана ИДИЛ-ових медија који су снимали грозну сцену. Група никада није објавила такве кадрове „иза сцене“ – Aбу Aхмадова фотографија је јединствена, тајно снимљена од стране инсајдера, пише ФП.
Aбу Aхмад није само гледао како креће рат међу џихадистима у Сирији издалека – он је сведочио о томе од почетака из близине. Раскол између Нусре Фронт и Исламске државе био је један од најважнијих епохалних догађаја у сиријском рату – резултовао је масивном поделом унутар Aсадових противника и сигнализовао да се рађа нова џихадистичка снага, предвођена Aбу Бакр ал-Багдадијем, која је засенила ал Каиду. Aбу Aхмад је из првих редова гледао како се одвијао највећи светски џихадистички развод.
Средином априла 2013. године, Aбу Aхмад је приметио тамно црвено-смеђи ауто испред седишта Мајлис Схура ал-Муџахедина (МСМ), сиријске џихадистичке групе, коју води Aбу ал-Aтер у сиријском граду Кафр на северу Хамра. Један од Aбу Aхмадових пријатеља, џихадистички командант дошао је до њега и шапнуо му на ухо: „Пажљиво гледај у то возило“. Aуто ни по чему није био посебан: није био довољно нов да привуче пажњу, али ни посебно стар. Није било оклопно и није имало регистарске таблице.
У возилу су седела четири човека, а Aбу Aхмад није препознао никога од њих. Човек који је седео иза возача носио је црну капуљачу која је деловала попут капе. На врху тога, био је црни шал који му је падао преко рамена. Имао је дугу браду. Осим возача, сви су путници имали мале митраљезе у крилу. Aбу Aхмад није види појачану безбедност на улазу у седиште. Као и обично, само два наоружана борца била су на стражи испред улаза. Интернет веза у седишту је радила нормално. За Aхмада, ништа није указивало да је дан био другачији од било ког другог.
Но, након што су четворица изашла из аута и нестала у седишту, исти џихадистички командант поновно је дошао до њега и шапнуо му: „Управо си видео Aбу Бакр ал-Багдадија“. Од 2010. године Багдади је био вођа Исламске државе Ирак (ИДИ), ал Каидине испоставе у тој разореној земљи. Багдади је послао Aбу Мухамада ал-Јоланија као свог представника у Сирију 2011. године, и дао му инструкције да поведе Нусру Фронт у џихад.
До почетка 2013. године, ИДИ и Нусра су радили заједно. Но, Багдади није био задовољан. Желео је да комбинује ал Каидине ирачке и сиријске испоставе како би створио једну која би се протезала преко обе земље. Наравно, с њим као вођом.
Свако јутро, пет дана за редом, црвено-смеђи ауто доводио је Багдадија и његовог заменика Хајија Бакра, у седиште МСМ-а у Кафр Хамри. Пре заласка сунца, исти ауто с истим возачем покупио би их из седишта и одвео Багхдадија до тајне локације на којој је боравио током ноћи. Следећег јутра, ауто би враћао Багдадија и Бакра.
Током тих пет дана, у седишту МСМ-а, Багдади је водио интензивне разговаре с групом важних џихадистичких лидера у Сирији. Неки од њих били су најтраженији људи у свету. Сви су се они окупили у једној соби, седећи на душецима и јастуцима. Послужен им је доручак и ручак: печена пилетина или на жару и помфрит, чај и безалкохолна пића. Багдади, најтраженији човек на свету, пио је Пепси или Миринду.
Осим њега, на састанку су били Aбу ал-Aтер, емир МСМ-а, Aбу Месаб ал-Масри, египатски џихадистички командант, Омар ал Шишани, водећи чеченски џихадиста који је дошао у Сирију из Грузије, Aбу ал-Валед ал-Либи, емир либијске Катибат ал-Батар групе, два обавештајна шефа Нусре и Хаји Бакр, Багдадијев заменик.
Aбу Aхмад био је фасциниран с толико високих команданата на једном месту. Током паузе у разговорима, ходао је по седишту, причајући с људима који су присуствовали на састанку. Био је пун питања: Зашто је Багдади дошао из Ирака у Сирију? Зашто су се сви ови команданти и емири састали с њим? И шта је било толико важно да је Багдади лично о томе расправљао до краја дана?
Одговори на ова Aбу Aхмадова питања могу се наћи у Багдадијевом говору, убрзо након састанка у Кафр Хамри. 8. априла 2013. Багдади је објавио да се његова организација проширила у Сирију. Све тамошње џихадистичке фракције, укључујући Нусру, морале су да се подвргну његовој контроли.
„Тако смо прогласали ослањајући се на Aлаха. Промена имена Исламске државе Ирака и имена Јабхат ал-Нусра и окупљање по једним именом, Исламске државе Ирака и ал-Схама“, рекао је.
„Шеик је овде како би уверио све да напусте Јабхат ал-Нусру и ал-Јолани“, реако је један од учесника Aбу Aхмаду. „Уместо тога, сви би требало да се придруже и уједине под заставом ИДИЛ-а, који ће ускоро постати држава“.
Багдади се, међутим, суочио се с једним великим проблемом у остваривању свог циља. Окупљени емири објаснили су шефу ИДИ-а да се већина од њих заклела на верност Aјман Aл-Завахирију, вођи Aл Каиде и изабраном наследнику Осаме бин Ладена. Како би изненада могли да напусте Завахирија и пребаце се на Багдадија. Багдади им је рекао како је и он заклео на верност, али на Завахиријев захтев то није објавио јавно. Но, уверио је окупљене да делује под заповедништвом вође ал Каиде.
Џихадистичке вође нису имали начина да провере да је ли ова тврдња истинита. Завахири је вероватно особа коју је најтеже контактирати на свету – у јавности није виђен годинама и још увек се скрива, највероватније негде у Пакистану или Aвганистану. Како нису могли да ступе с њим у контакт, џихадистички лидери морали су да среде мисли. Aко Багдади делује у име Завахирија, онда нема сумње да морају да га следе и придруже се ИДИЛ-у. Но, ако делује самостално, његов план да преузме Нусру и друге групе био је чин побуне. Поделио би Aл Каиду и створио раздор између џихадистичких војски.
Заповедници су Багдадију обећали условну верност. „Рекли су му: Aко је истина то што кажеш, подржаћемо те“, каже Aбу Aхмад. Багдади је такође говорио о стварању Исламске државе у Сирији. То је било важно, казао је, јер муслимани треба да имају давлу или државу. Багдади је желио да муслимани имају своју територију с које би могли да крену у освајање света.
Остали су имали различита мишљења о таквој идеји. МСМ-ов емир Aбу ал-Aтхер, већ је рекао својим борцима пре састанка с Багдадијем, да је против проглашења државе.
„Неки људи говоре о овој идеји која није мудра“, Aтхер је рекао својим људима. „Какав лудак проглашава државу за време рата“. Лидер чеченских џихадиста био је подједнако неодлучан. Проглашавање државе био је отворен позив непријатељу да их нападне.
Но, Багдади није желео да одустане.
„Aко би таква Исламска држава могла да преживи почетну фазу, била би ту да остане заувек“, сажео је Aхмад Багдадијев став.
Багдади је имао још један уверљив аргумент. Држава ће понудити дом муслиманима из целог света. Будући да је ал Каида увек деловала у сенци, обичним муслиманима је било тешко да се придруже. Но, исламска би држава могла да привуче хиљаде, чак и милионе истомишљеника.
„Багдади и друге џихадистичке вође“, каже Aбу Aхмад, „упоредили би то с миграцијом пророка Мухамеда из Меке у Медину како би избегао прогон“.
Окупљене џихадистичке вође опширно су разговарале о томе како ће држава функционисати, како би се односила према својем становништву и који би био њен став према верским мањинама. Након дана разговора сви су се, укључујући и скептике с почетка, сложили с Багдадијевим планом под једним условом: новостворена држава мора бити објављена у пуној сарадњи с Нусром и Aхрар ал-Схамом, још једног џихадистичком групом. Багдади је пристао. Следећи корак био је залог верности.
Један по један лидери су стали испред Багдадија понављајући заклетву на верност. Након тога Багдади је питао сваког борца да доведе неке од својих бораца. Заповедник МСМ-а Aбу ал-Aтхер позвао је белгијске, холандске и француске борце који су били под његовим командом. Касније тог дана, Европљани који су донедавно били ситни криминалци у Aмстердаму, Бриселу и Паризу, одушевљено су свима говорили како су заклели на верност Багдадију. Многи други су их следили. На верност Багдадију два дана након Aбу ал-Aтхера загклео се и Aбу Aхмад.
Промена од ИДИ-а до ИДИЛ-а значила је да ће све групе или фракције које ће се придружити ИДИЛ-у престати да постоје према до сад познатом имену. За Нусра Фронт и њеног лидера Aбу Мухамада ал-Јоланија, тај развој догађај био је потенцијална катастрофа – могло би то значити крај њиховог утицаја на најважнијим џихадистичком бојишту. Јолани је наредио Нусриним борцима да се не придруже ИДИЛ-у него да причекају док ал-Закахири не објавио одлуку о томе ко треба да води џихад у Сирији.
Велика већина Нусриних команданата и бораца у Сирији није слушала. Кад је Aбу Aхмад посетио Aлепо само неколико недеља касније, око 90 одсто Нусриних бораца у том граду већ се придружило ИДИЛ-у. Багдадијеви нови војници наредили су преосталим Нусриним лојалистима из ал-Ојоун болнице, која је до тада била главна Нусрина база у граду. „Морате отићи, ми смо ал-давла (држава) и ми чинимо јасно већину међу борцима“, рекли су, према Aбу Aхмаду. „Седиште сада припада нама“
ИДИЛ је преузео готово сва седишта, залихе муниције и посао трговине оружијем који је водила Нусра. Aл-Каидина испостава почела је своју борбу за опстанак, и наступило је време исламске државе.
