Прочитај ми чланакРепублика Српска је међународно верификована творевина која је у државну заједницу Босну и Херцеговину унела своју државност, вољу народа, територију, институције и као таква вечно ће да траје. Српски народ је поднео велику жртву у одбрани својих огњишта.
Српска је одбрањена животима војника који су херојски устали у одбрану своје земље коју су непријатељи желели да унитаризују са циљем да направе муслиманску државу у срцу Европе. БиХ није створила Републику Српску већ је Српска заједно са другим ентитетом ушла у дејтонску БиХ. И зато, уколико Српска напусти заједницу са наметнутом БиХ чије стварање се десило само да би се зауставио грађански рат, Босна и Херцеговина ће престати да постоји у садашњем облику.
Када су 1. марта 1992. године Муслимани и Хрвати одржали референдум за излазак из Југославије сматрали су да ће прегласавањем Срба који нису пристали на рушење истоимене земље, остварити свој циљ доминације над територијом целе Босне и Херцеговине. Срби све и да су изашли на тај референдум, не би могли ништа да промене јер су се друга два народа договорила да заједничким снагама крену у опасну авантуру која је произвела крвопролиће. Убиство старог свата Николе Гардовића на Башчаршији означило је почетак рата у Босни и Херцеговини којег у Федерацији БиХ називају агресијом од стране тадашње Југославије. Хрвати и Бошњаци, свезали су заставе и кренули у заједничку борбу против Срба. Желели су да допринесу рушењу заједничке земље, моћне Југославије и тако испуне један од задатака који су добили из страних центара моћи који су написали детаљан сценарио по ком се све и издешавало деведесетих година прошлог века. Тада им је сметао суживот међу људима различитих вера и нација, па су по сваку цену хтели да изађу из једног таквог државног концепта у ком су свима права била једнака и загарантована. Тај 1. март се у бошњачко-хрватској Федерацији слави као Дан независности, док је у Републици Српској 1 март сасвим обичан радни дан.
Народна скупштина Републике Српске је основана 24. октобра 1991. године као Скупштина српског народа у Босни и Херцеговини. На првој седници одржаној у Сарајеву, расписан је плебисцит и усвојена Декларација о остајању српског народа у заједничкој држави Југославији. Референдум на коме су се Срби изјаснили о останку у Југославији је одржан 9. и 10. новембра 1991. године. У складу са људским правима, успостављеним међународно-правним принципима, као и начелима и правилима уставног поретка, Народна скупштина Републике Српске донела је Декларацију о проглашењу Републике српског народа Босне и Херцеговине 9. јануара 1992. у Сарајеву. То је датум рођења Републике Српске који је трн у оку политичарима из Федерације БиХ који су дигли свој глас против празника који се сваке године слави у целој Српској. Наводно им смета то што се истог дана прославља и крсна слава Свети Стефан коју Бошњаци и Хрвати не славе и не сматрају својим празником. Али ако погледамо календар Српске православне цркве видећемо да је свакога дана неки празник тако да аргументе које су навели могу само да окаче мачку о реп како је то једном приликом и истакао председник Републике Срспке Милорад Додик.
Бошњачка хистерија око најављеног референдума о Дану Републике Српске не јењава. На сва звона се оглашавају и тврде да је најављено изјашњавање грађана само увод у следеће кораке и референдум на којем ће се становници изјаснити за самосталност Републике Српске. Бошњаци али и међународни високи представник Валентин Инцко сматрају да је референдум који је заказан за 25. септембар 2016. године антиуставан и антидејтонски. Муслимански политичари кукају пред странима амбасадама молећи своје менторе да учине нешто и спрече Србе да изађу и одбране рођендан своје републике. Када су они напуштали Југославију нису питали Србе да ли желе на референдум него су их прегласали и произвели пакао.
Данас када Срби желе да сачувају празник рођења Републике Српске, Бошњаци негодују и говоре да се Додик и руководство Српске играју ватром. Какво лицемерство, па нам још саветују да би за њих било једино прихватљиво да пронађемо неки други дан за слављење наводећи на пример датум када је потписан Дејтонски мировни споразум јер би он свима одговарао. Њихова подвала се састоји у томе да желе укинути датум стварања Српске, јер се он тиче периода када рат није ни почео у Босни и Херцеговини, те га као таквог не могу прогласити геноцидним рођенданом, а Републику Српску геноцидном творевином. Циљ им је да се укине датум стварања Српске, а онда би то био увод у коначно нестајање српског ентитета унутар БиХ.
Зато је свој допринос укидању рођендана Републике Српске дао и Бакир Изетбеговић који је поднео апелацију Уставном Суду БиХ у којем се све одлуке доносе мимо воље судија из реда српског и хрватског народа односно прегласавањем оних који су конститутивни у БиХ. Ево на пример како се сада доносе одлуке. Бошњаци пронађу нешто што им смета, поднесу апелацију и тамо заједно са страним судијама доносе одлуке које су штетне по српске или хрватске интересе. Каква је то држава у којој стране судије својим гласовима утичу на доношење одлуке? То је окупирана земља. То је протекторат. Све док странци не оду из БиХ, она неће моћи напредовати ни на једном пољу. Република Српска и њен народ не желе да буду таоци страних интереса који упркос завршеном рату не одлазе из БиХ. Шта ради страни фактор у БиХ?
Прво се произведе међунационални сукоб, отпочиње рат, долазе стране „мировне мисије“ и стационирају се у бази коју иначе не би могли да отворе у миру јер би се Срби томе успротивили. Рат је искоришћен како би се НАТО угнездио у овој земљи која је подељена по свим важним питањима. Исти ти странци данас управљају домаћим марионетама и хушкају их на нове сукобе, а један од инструмената је и укидање датума настанка Републике Српске.
Предстојећи референдум око којег су се сагласиле све политичке стране у Српској, показаће јасну опредељеност српског народа да ни по коју цену неће прихватити одлуку Уставног Суда БиХ који забрањује 9. јануар као дан Републике Српске. Ако некоме желите да укинете датум рођења, ви тим поступком желите његов нестанак. Срби не смеју и неће пристати на штетно деловање оних којима смета све што је српско у БиХ. А референдум као најдемократскији облик изјашњавања грађана о одређеном питању никоме у свету нико не може да забрани па ни Србима у Републици Српској који ће сами да одлучују о својој судбини. Срби су захвални муслиманима на потезима које повлаче јер су успели да цео српски политички корпус ставе у функцију одбране српске државе западно од Дрине. Свако оспоравање свега што има префикс српски или се тиче Срба у БиХ само ће додатно јачати снаге које ће на неком наредном референдуму показати да ли су за останак у државној заједници којој прети распад или за самосталност и уједињење са Србијом што је и најреалнија опција у будућности.
На светској геополитичкој сцени дешавају се велике промене и смена снага у свету. Русија полако али сигурно заузима водеће место, те ће јој се прикључивати све више земаља које ће дићи руке од савезништва са Америком која постепено губи своју моћ. И нагли заокрет у спољној политици Турске која жели јачу и теснију сарадњу са Русијом значиће и олакшање за Србе на централном Балкану. Бошњаци играју онако како Турска свира, тако да ће и они бити приморани да мењају ставове и прихвате реалност на терену. Да се заокрет дешава, потврђује и недавни састанак Милорада Додика и Бакира Изетбеговића који је трајао више од четири часа и то у Источном Сарајеву у Републици Српској, где су делегације српских и бошњачких политичара селе за сто и уз ручак решавале крупна питања која су оптерећивала односе унутар БиХ. На том састанку није било ни речи о референдуму, а институције Српске спроводе низ активности у складу са законом, како би све на време било спремно за први у низу референдума које ће Република Српска да организује на својој територији.
Велимир Ремић, главни и одговорни уредник руско-српске информативне агенције „Газета“
