Прочитај ми чланакПредседник и врховни командант Оружаних снага Русије Владимир Путин подигао је готово читаву војску у стање борбене готовости.
© Sputnik/ Алексей
По оценама војних експерата, ово је највећа војна вежба у Русији у последњих годину и по дана и „важан је сигнал потенцијалним војно-политичким противницима Русије“. Изненадна провера је почела јуче ујутру у зору и трајаће до краја месеца. Руски министар одбране Сергеј Шојгу је рекао да је циљ ових вежби „провера спремности војске да одреагује на евентуалне кризне ситуације“, на јужно-западном стратешком правцу. Руски експерти ове маневре доводе у везу са растућим међународним тензијама. Они су, према њиховом мишљењу, директан одговор на масовне војне вежбе НАТО-а у Источној Европи, у близини руских граница.
Са друге стране, Путинова одлука да мобилизује војску већ је изазвала нервозу код западне војне алијансе. У НАТО-у су изразили забринутост због ових вежби. У Москви очекују да ће изненадне вежбе изазвати хистерију на Западу.
Експерти, међутим, наглашавају да ови маневри имају искључиво „одбрамбени карактер“, али и да носе јасну поруку — свака агресивна акција против Русије добиће адекватан одговор.
Данас постоји конкретна претња, која директно угрожава безбедност Русије, додају стручњаци.
„Интензитет борбене обуке наше војске расте у последње три године. То је повезано, пре свега, са војним напетостима у свету. Турска је ушла у рат у Сирији, Сједињене Државе су нагомилале трупе на нашим границама, и наш војни врх предузима одговарајуће мере“, каже доктор војних наука Константин Сивков.
Заменик председника Комитета за одбрану и безбедност Савета Федерације Франц Клинцевич потврђује да је изненадна провера борбене готовости само одговор на потезе Алијансе.
„Одлуке варшавског самита НАТО-а озбиљно су измениле војно-стратешку ситуацију у Европи. Русија је просто била приморана да држи своју војску у борбеној готовости“, рекао је Клинцевич, подсећајући на недавне покушаје диверзије на Криму, коју су организовале украјинске обавештајне службе, а на које Русија није могла да одреагује.
Руски званичници и експерти такође подсећају да је изненадна провера борбене готовости уобичајена пракса, која се повремено примењује у многим армијама света.
Главни циљ таквих вежби је провера борбене готовости јединица, оружја и војне технике, али и њихове спремности на мобилизацију.
„У Русији се изненадне провере и велике војне вежбе одржавају већ неколико година, откако је Сергеј Шојгу именован за министра одбране. Пре тога, овакве провере и вежбе су се доживљавале као сензација, али сада је то редовна појава, рутинска ствар. Мислим да ће руско руководство наставити са овако великим проверама. Тиме се шаље и одређена порука нашим западним колегама. НАТО јача активности у близини руских граница, а овакве провере показују Алијанси могућности и капацитете руских Оружаних снага. Знате, боље је демонстрирати снаге него их користити“, каже за Спутњик руски војни аналитичар Иван Коновалов.
Изненадне провере борбене готовости активно су почеле да се примењују у Оружаним снагама Русије од 2013. године. У руском Министарству одбране су више пута говорили о позитивном утицају таквих вежби на војску, као и о томе да намеравају да и даље примењује ту праксу заједно са осталим, раније планираним вежбама.
Овог пута, војска је дигнута на ноге у више руских региона и обухвата Јужни, Западни и Централни војни округ, као и Северну флоту и команде Ваздушно-космичких снага и Ваздушно-десантних снага.
У вежбе су укључене и јединице у пограничним подручјима с Украјином и балтичким земљама, укључујући и Крим, који је после припајања Русији ушао у Јужни војни округ.
Руски министар одбране је рекао да је у том округу у току и активна припрема стратешких воjних вежби „Kавказ 2016“.
Шојгу је такође наложио да се информишу воjни аташеи страних држава о почетку изненадне провере борбене готовости руске воjске.
