Прочитај ми чланакУ Србији се покреће полемика о томе како ћемо решити питање ГМО-а на путу ка Европској унији. – Чланство у ЕУ условљено је уласком у Светску трговинску организацију, а тамо не можемо без измене Закона о ГМО.
Фото: Танјуг/Зоран Жестић
У Србији се покреће полемика о томе како ћемо решити питање ГМО-а на путу ка Европској унији. – Чланство у ЕУ условљено је уласком у Светску трговинску организацију, а тамо не можемо без измене Закона о ГМО.
О генетски модификованој храни Вучићева нова влада чини се спремнија је да говори него она претходна и све пре ње. Премијер је чак директно, током излагања експозеа, рекао да већ једемо генетски модификовану храну „сваки дан”.
Министар трговине Расим Љајић је то потврдио у изјави за „Политку”:
– То је истина. Једемо месо животиња које су храњене ГМ сточном храном. То месо долази из увоза. Зато је битно да се инсистира на обележавању оваквих производа како би грађани у сваком тренутку знали шта купују.
Питање ГМО-а је, објашњава Љајић, врло осетљиво и пре доношења било какве одлуке консултоваће се стручна јавност.
– Оно што је сигурно јесте да неће бити гајења ових усева на територији Србије, али реч забрана мора да се брише пре приступања Светској трговинској организацији. Становништво не треба да се плаши, јер ћемо по узору на рецимо Швајцарску или Аустрију учинити законским решењем да промет ГМО-а буде условљен и практично онемогућен. Учинићемо све да постанемо члан СТО, а да не угрозимо сопствене интересе – рекао је Љајић.
Ово је за многе изненађујуће сазнање, с обзиром на то да нас инспекција никада није обавестила да на тржишту постоје овакви производи који су законом забрањени. У покушају да на путу европских интеграција заштити своје интересе, Србија је једна од последњих земаља у Европи која законом забрањује чак и промет ГМ производа.
Саговорник „Политике”, угледни генетичар др Миодраг Димитријевић, ипак, како каже, може само да претпоставља да такве хране има на тржишту.
