Прочитај ми чланакПолицији се јавио извесни "Срећко" који је понудио податке о умешаности Зорана Јакшића (57), вође групе "Aмерика", у убиство некадашњег министра одбране СР Југославије Павла Булатовића.
Наиме, перуански магазин „Каретас“ преноси да је групи „Aмерика“, једној од најкрволочнијих криминалних организација из Београда, задат жесток ударац хапшењем Јакшића, ком су лисице стављене управо у Перуу.
Лист подсећа да је клан у основној структури имао 17 криминалаца из бивше СФРЈ, а да су главни послови били наручена убиства, изнуде и кријумчарење дроге. „Каретас“, међутим, наводи и да се српској полицији, након хапшења Јакшића у Перуу, поново јавио извесни „Срећко“ који је понудио своја сазнања о убиству Булатовића.
За Јакшићем трагало 25 земаља
Јакшић је ухапшен у моменту када је са лажним документима на име Никола Марјановић покушао да из Перуа пређе у Еквадор. Имао је на десетине идентитета, а за њим је трагало 25 земаља, међу којима су Немачка, Aргентина, Грчка, Aустралија и Aмерика. Пееруанска полиција доводи га у везу и са убиствима двојице Срба – Горана Ставрића (41), званог Кљуки, и Марка Митића (30) у лето 2014. у Перуу.
Да подсетимо, Булатовић, министар одбране Савезне Републике Југославије, убијен је рафалима из „калашњикова“ 7. фебруара 2000. године у ресторану Фудбалског клуба Рад на Бањици.
Тадашња Савезна влада и владајуће партије одмах су усагласиле да је та ликвидација опасан терористички чин, али ни 16 година после убиства Булатовића тај злочин није расветљен. Те вечери Булатовић је седео за столом с Вуком Обрадовићем, директором Ју гарант банке, и Мирком Кнежевићем, управником ресторана.
Убица се преко главног фудбалског терена пришуњао ресторану и кроз стакло испалио три рафала. Хици су погодили Булатовића и он је преминуо. Убрзо је Савезна скупштина формирала анкетни одбор како би били откривени детаљи убиства министра одбране тадашње савезне државе.
Да ли Срећко овога пута има неке конкретније информације остаје да се види. Његово име се, наиме, помињало и пре више од деценију када су медији брујали о полицијском доушнику који је оптужио групу „Aмерика“ да стоји иза десетак београдских ликвидација.
Прве информације о злоделима „Aмерике“ полицији је дао 2001. када су сачињене две белешке. „Срећко“ је открио имена 17 чланова групе, а заузврат је тражио заштиту полиције, као и новац. Иако је опширно причао о мафијашким злочинима клана „Aмерика“, није полицији дао ниједан материјални доказ којим би потврдио те наводе, да би против ове мафијашке организације била поднета кривична пријава, а затим и подигнута оптужница.
„Срећко“ је тврдио да је члан групе био и један тадашњи начелник МУП.
