Прочитај ми чланакЛиберализам и комунизам две су монструозне идеологије које своје идеолошко и практично деловање понајбоље оправдавају победом над нацизмом и фашизмом. Будуци да су и саме у константном сукобу тешко је разлучити која је веће зло али имајући у виду ових пет разлога, сматрам да је либерализам ипак оставља гадније последице по људско друштво.
Комунисти су уништавали и палили цркве али нису успели да убију веру. Прогањали су и убијали свештенике, бранили да се одлази у цркву и прогласили су религију опијумом за масе.
Либерали не уништавају цркве али уништавају Цркву. Под паролом слободе вере, која у западним земљама уистину постоји, пропагирају и изједначавају не само Православну Цркву, већ и остале иоле традиционалне верске заједнице попут Католичке цркве и Протестаната са свиме и свачиме што се најчеће нездравом и умоболном уму прохте да буде проглашено за религију. Не разликује западни човек претерано научнофантастичне измишљотине Сајентолога и учење Светих Отаца, оба две идеје делују му потпуно невероватно. Физичког прогона свестенства нема али се зато за свештенике проглашавају гомиле самозваних пророка, припадници разнородних „популација“ и најразлицитије форме духовних наказна којима се не види ни краја ни броја.
Комунисти су увели једнопартијски систем. Либерали убијају демократију.
Претворена у игру новца, моћи, закулисних радњи, контроле медија и утицаја разноразних тајних служби и организација формална демократија губи сваки смисао постојања и просечан гласач одлази на гласачко место попут зомбија из серије „Ходајући мртваци“ верујући да се за несто пита. Отуђен од Бога и људи, лишен чак и свакодневног здравог разговора са ближњима који се не одвија путем разноразних „снапшатова“ и друштвених мрежа те тиме и одсећен од било какве моћи здравог расуђивања, претрпан кредитима и рачунима за које мора да заради из месеца у месец, савремени човек све мање времена има да о било чему дубље размисли, а камо ли расуди.
И тако се на бирачким местима заокруже они који најчешће имају највише новца за кампању, билборде, плакате, телевизијске наступе, сминку, П.Р-ове, написане и унапред срочене назови интервијуе са назови новинарима, а који по правилу најмање вреде. Са тих истих назови медија свако заступање иоле здравих и традиционалних вредности изједначава се са фашизмом а штите се гласоноше „група“, „центара“ и разноразних организација чији реалан број чланова често не превазилази број шире фамилије тих истих моћника.
Комунисти су ударали на традиционалну породицу и њој чак претпостављали системе колективног васпитавања и размишљања. Либерали укидају сам појам породице
Висе се не зна ни ко ни са ким или чим скалпа бракове. Са чуђењем само могу да констатујем да ни сам нисам свестан каквих све појавних облика жзивотних заједница данас има. „Кидс фри лајф“ (живот слободан од деце), „ливинг тогедар апарт“ (живимо заједно али одвојено), „беби деди (ор мами)“ (отац (или мајка) моје бебе – са којим осим бебе немам ама баш ништа заједничко), истополни, истородни, трансродни и какви ли још све не бракови, појаве су која су у људском друству одувек постојале. Aли у либералном систему вредности, у коме се свака вредност лишава било какве вредности, ове појаве се под паролом сексуалних слобода пропагирају из најцрњих центара моћи које за крањи циљ имају не само уништење породице већ и озакоњење најумоболнијих облика сексуалне изопачености укључујући али не ограничавајући се на педофилију.
Комунисти су убијали нациналисте. Либерали убијају нацију.
Нација је највећи непријатељ либерлализма. Јер нација подразумева љубав, осећај пропадности, традицију, корене, вредновање духовног испред материјалног, жртву, самоодрицање, давање сопственог живота у одбрани своје земље, народа, будућности потомака и части предака. Љубав према Богу неодвојива је од љубави према народу и отаџбини. Не може се бити верујући а не бити патриота. И зато је либералима нација највећи трн у оку. Обезглављени појединац, „грађанин света“ који на мапи са тешком муком проналази чак и земље попут Кине и Русије циљ је и творевина либерализма. Замућеног ума и тупог погледа он се било којој разлчитости образа са киселим кезом на лицу које би требало да представља осмех и привид учтивости а затим се што је пре могуће повлачи у свој духовно обогаљени свет, јер код њега све сто је непознато изазива страх и панику.
Комунисти су контролисали зњање, а нароцито су волели да прекрајају историју. Aли су у исто време пропагирали крилатицу, „знање је моћ“. Знање је било бесплатно. Либерали се плаше широко образованог човека.
Широком образовању супротстављају се знањем измереног новцем. Знање се скупо наплаћује, а високо образовани (осим малобројних богатих срећника) постају доживотни робови астрономских студентских кредита које најчешће враћају до одласка у пензију. Знање се даје на касишицу и инсистира се на уској специјализацији. Тако се добија интелектуалац лишен сваке моћи критичког расуђивања. Стручни, затупљени, високо плаћени робот.
Два велика зла, комунизам и либерализам сукобљавају се не само међусобно, него и са свим људским, исконским, трацидионалним и духовним вредностима. Једина невоља је у томе што је комунизам на већем делу земаљске кугле поражен, и практично и идеолоски.
Истинска борба са либерализмом тек предстоји…
