Прочитај ми чланакРампа за промет ГМО производа у Србији, рампа је и за улазак Србије у Светску трговинску организацију, а чак и да та рампа буде подигнута, Србија може да постави услове које трговац мора да испуни да би трговао у земљи, каже министар трговине Расим Љајић и подсећа да су друге земље то користиле да зауставе на граници ГМО производе.
А уколико Србија жели да уђе у Светску трговинску организацију, упозорава Љајић, законима не сме да ограничава промет било којих производа, па тако ни оних генетски модификованих, рекли су за ТВ Н1 у Влади Србије.
Са друге стране, Љајић указује и на начине да држава ограничи промет ГМО производа, па чак и да га онемогући.
– Можете да кажете да су потребне анализе домаћих лабораторија које ће дати оцену да ли тај производ може да буде стављен у промет. Потребни су сертификати домаћих института да би могао да буде у промету. Можете још десет других налаза да тражите од оног ко жели да тргује таквим производом – каже министар.
На констатацију ТВ Н1 да ће се формалним укидањем забране отворити питање може ли се у будућности догодити да се рампа за ове производе подигне, Љајић каже да дилема „за или против ГМО“, мора да буде ствар струке.
– Нама о томе коментаришу дилетанти. То је врло озбиљно и осетљиво питање. Треба разумети бојазан становништва, јер су се свега наслушали, и да не бисмо говорили ми који можда о томе појма немамо, нека говоре стручњаци, генетичари… – наводи Љајић.
