Прочитај ми чланакСкоро пола милиона људи у Србији у сваком тренутку спремно је да прелети из једне у другу странку. То практично значи да, уколико СНС сутра оде са власти, следећи победник избора могао би да рачуна на ту масу, јер је реч о партијским кадровима који су зарад фотеље спремни на све.
Податак да ће на неспоредним изборима у ДС-у гласати мање 20.000 чланова могао је да изненади само оне који не познају политичке прилике у Србији. Да су се којим случајем избори одржавали само четири године раније, о новом лидеру странке одлучивало би бар десет пута више људи.
Осипање чланства почело је након одласка ДС-а у опозицију, а завршни ударац задат је после априлских избора, када су демократе изгубиле власт у Војводини и низу општина по Србији. Тај тренутак означио је и масовну појаву прелетања, у којој су читави партијски одбори прелазили у најјачу странку, иако са њом до тада нису имали додирних тачака, ни идеолошких ни политичких.
Чланство по странкама у власти и опозицији
СНС – сада 600.000, а 2012. године 150.000 чланова
ДС – сада 20.000, а 2012. године 200.000 чланова
СПС – сада 80.000, а деведесетих 500.000 чланова
Истовремено са осипањем опозиције, расте „поверење“ у СНС, чије се чланство од доласка на власт повећало за четири пута. У овом тренутку у ту партију учлањено је више од 600.000 људи или око десет одсто грађана Србије.
– Толико је у време једнопартијске државе имао Савез комуниста у Србији – подсећа социолог Срећко Михајловић.
Он сматрада Србија није земља прелетача, већ „држава рационалних људи који траже најлакши начин да реше своје проблеме“.
– Ми смо партократска држава, били и остали. Данас смо то више него што смо били пре 2000. године – наводи Михајловић за „Блиц“.
Када је након петооктобарских промена ДОС дошао на власт, учлањења у ДС била су толико масовна, да су тадашњег председника странке Зорана Ђинђића оптуживали да демократе више нису партија интелектуалаца, већ народна странка.
Остало је забележено да је због инвазије прелетача, Ђинђић наложио да се привремено обустави пријем нових чланова у ДС и он је вероватно био једини лидер у Србији који је донео такву одлуку.
Наставићемо марљиво да радимо за #Srbija, за бољи животни стандард грађана, за земљу која има будућност. pic.twitter.com/B7qOmKDYNv
— Александар Вучић (@avucic) August 12, 2016
Тај пример нису следили његови наследници на месту председника странке. У време Бориса Тадића рапидно је порастао број чланова на 200.000, а слично се догодило и са ДСС-ом док је Војислав Коштуница био председник државе. Иако никада нису достигли ту бројку, само за годину дана у ДСС се учланило 47.000 људи.
Да је драстично повећање броја чланова централне владајуће партије „нормална ствар у Србији“ сматра Ђорђе Вуковић из Цесида, који наводи да је то последица демократије какву Србија има.
– Све странке су имале сличан успон и пад. Слично је и било и са СПС-ом деведесетих година и након губитка полуга власти. У сиромашним државама од чланства у владајућим партијама зависи социјални статус и пословни успех. Све ово се дешавала и у свим претходним гарнитурама власти – каже за „Блиц“ Вуковић. Мада и високи политички функционери прелетају у друге партије, он наводи да је та појава посебно изражена на локалу.
– Локални кадар довођењем нових људи гради своју страначку позицију. То му је, на неки начин, и услов за напредовање у партији – закључује Вуковић.
