Прочитај ми чланак„Време никада не ради за слабе и мале. Они морају да раде за себе и време“,
САНКТ ПЕТЕРБУРГ, 23. МАЈА /СРНА/ – Предсједник Републике Српске Милорад Додик са руским предсједником Владимиром Путином.
“Дух” из Kремља у Бања Луци
„Време никада не ради за слабе и мале. Они морају да раде за себе и време“,
генерал Живојин Мишић
(Добрица Ћосић, „Време смрти“ – II књига, страна 242., Просвета, Београд 1972.)
Велика је истина у овим речима генерала Живојина Мишића, стратега Kолубарске битке, који је познавао свој народ, терен и менталитет, али је знао и логику свог непријатеља, јер је као војни стратег написао чувену књигу „Стратегија“, која се више од 100 година изучава на војним академијама широм света. Познато је да се „Велики договорају, а мали свађају“. Република Српка је створена у крви и патњи, а мир у БиХ је „заливен“ крвљу сва три народа и вере, уз договор моћних у Дејтону и политчким компромисима по „сили“ моћних, чији су потписници били Милошевић, Изетбеговић и Туђман.
Дејтонски мировни споразум је оквир за мит у БиХ и постојању два ентитета који нису држава али су део БиХ. Тако Република Српска се не може отцепити из БиХ, нити федерација БиХ мајоризовати Републику Српску. Запад пре свега САД и ЕУ под чизмом НАТО одржавају БиХ као као државу чланицу УН. Руска федерација има интересе у БиХ посебно у Републици Српској и Милорада Додика третирају као свог „човека“ у БиХ и на Балкану. Руска политика увек је штитила као све велике државе своје интересе и у тим интересима нема пријатељства нити братства већ сурових интереса са којим се може трговати на међународној политичкој сцени.
Kосово и Kрим као „паралеле“ геополтичких интереса
Русија и Путин нису призназли Kосово, али је Kосово средство за реал политичке паралеле у односу на Kрим. Руски председник Владимир Путин је тумачећи међународну позицију Запада према Русији око референдума око Kрима изједначио Kосово и Kрим, критикујући Запад што на једном месту поштује вољу народа, а на другом не. Председник Путин каже: ”На једном месту, на Kосову, ви можете користити вољу народа, али не и овде”.
Руска политика на Балкану усмерена је на Србију, Републику Српску, БЈР Македонију, Грчку и сада обнавља своје односе са Турском. Руска политика на Балкану на искуствима дужим од два века играла је са Србијом и балканом „шаховску партију“ са великим силама.
Русија је помагала српски интерес на Балкану, али је знала и да у својој прагматичности буде и „сурова“ према малим народима на Балкану као што је српки народ у договорима или трансферима са великима.
Треба подсетити на Сан Стефански уговор из 1878. године или велике игре које је Русија водила на Балкану пред Први светски рат, све до Стаљиновог сукоба са Титом, или остављеност Србије и републике Срспке све до Дејтонског споразума или сукоба НАТО са Србијом 1999. године.
Запад је Русију након почетка кризе у Украјини енергетски потиснуо са Балкана, а Балкан је у прстену утицаја НАТО, ЕУ и САД. Русија је један од гараната Дејтонског споразума и балансира својим интересима и у Србији и РС, односно БиХ.
Путинова администрација подржава Милорада Додика као свог “рационалног играча“, али је спремна, ако је у њеном интересу да га „пусти низ воду“.
Република Српска као играч Русије у Дејтонској „шаховској партији“
Претња референдумом по низу питања у РС је тестирање БиХ, али и моћних држава које су гарант Дејтонског споразума рачунајући и Србију. Путин је вешт у игрању на више карата и способан је да створи “домино сценарио”, као вид парирања Западу својим интересима на Балкану. Босна је погодна за такав модел и симулацију кризе.
Председник Републике Српске Милорад Додик је сигуран у пуну подршку Русије и у интересе РС у БиХ и региону. Са друге стране, амерички аналитичари попут Џејмса Лајона, бившег члана Међународне кризне групе и некадашиег службеника у канцеларији представника ЕУ за БиХ, оптужио је председника Републике Српске Милорада Додика и Русије Владимира Путина, за разбијање БиХ.
Лајон каже: „Ако избије насиље, то ће се осетити широм Балкана, и оно би могло да се прелије на Kосово, југ Србије, Македонију и српски регион са муслиманском већином Санџак. Преливање насиља из Босне би могло да поремети текуће преговоре између Београда и Приштине.“
Русија против европског пута Србије и РС?
Председник Русије Владимир Путин сматра да Србија и Босна не треба да иду ка ЕУ. Србија је на том путу и самим тим је на неки начин у супростављеној опцији. Све док су Србија и Република Српска “на путу” ка ЕУ, могућа је подршка уз интерес. Председник Путин каже: “Европска унија има диктаторски режим који тера све чланице да раде исто! Србија и Босна пре свега нису економски јаки и морају да зависе од већих економских сила. Зар мислите да треба да трпе да се неко иживљава над њима са законима који су немогући за Србију јер је стандард мали!?“
Руска политика покушава да преко Милорада Додика одржава свој утицај у БиХ. Тако руски аналитичар Владимир Зотов каже да ће Русија стати иза Српске и да нема дилеме да је Путин одлучан да је одбрани свим силама. “Сигуран сам да председник Русије неће оставити Српску на милост и немилост Западу, који ради на уништењу РС.”
Енергетско економски интереси Русије у БиХ и Републици Српској?
Медијски садржаји говоре да се Додик чврсто повезао са Русима, који су му приликом посете Москви понудили 500 милиона евра помоћи за РС, али и нижу цену руског гаса из увоза. У замену за то таблоиди пишу да би Милорад Додик у будућности могао да инсистира на референдуму о опстанку РС у Босни и Херцеговини, што знатно компликује и позицију Србије у региону и појачава притиске Запада на Београд да „смири“ Додика. Руске инвестиције у БиХ су првенствено концентрисане у Републици Српској и то у њеној петрохемијској индустрији.
У периоду 1994. – 2014. година, Русија је инвестирала око 518 милиона евра, што је чини четвртим највећим инвеститором у БиХ. Највише је пажње у медијима изазвала аквизиција Нафтне индустрије Републике Српске (у чијем саставу су Рафинерија нафте у Босанском Броду, Рафинерија уља у Модричи, те бањалучка компанија Петрол). Руска фирма Зарубежњефт је 2007. године за 120 милиона еура купила ову рафинерију у сарадњи с Вњешеконом банком као инвеститором.
Ове две фирме су именовале ЊефтеГазИнкор, до тада непознату компанију, да под њиховом контролом буде потписник уговора о продаји акција. Влада РС-а је пре продаје променила Закон о приватизацији како би се у реализацију уговора могло ући директном погодбом – без тендерске процедуре.
Одредбе анекса поменутог уговора о приватизацији су, такође, превиделе да се руској компанији уступи монопол на сва нафтна богатства на скоро једној половини територије БиХ, али и право на градњу терминала за нафтне деривате у Луци Плоче, те Терминал Јадранског нафтовода (ЈАНАФ д.д. – некадашњи Југославенски нафтовод – ЈУНА), уколико Републици Српској у поступку сукцесије буде признат власнички удео у тој фирми.
Власничка структура ЊефтеГазИнкора, који поседује око 80% удела у рафинерији Босански Брод (осталих 20% држе мали акционари), такође није у потпуности јасна. Власник 40% ЊефтеГазИнкора је руска државна компанија Зарубежњефт, док остала три физичка лица која поседују 60% акција јавности нису позната (по 20% власништва имају фирме Инвест-технологије д.о.о. Москва, Непата д.о.о. Москва и Јуник Девелопмент д.о.о. Москва, чији су власници непозната физичка лица).
Из наведенога се да закључити да уговор о продаји и власничка структура некадашње Нафтне индустрије Републике Српске (НИРС) након приватизације нису у потпуности транспарентни, али то не би требало да представља препреку за пројекцију руске политичке моћи у Босни и Херцеговини. Од када је 2007. купљен нафтни сектор у РС, компаније које послују унутар „Нестро групације“ бележе губитке. Пореска управа РС утврдила је да је трансферним ценама утајено више од 11 милиона KМ пореза.
Приватизација нафтног сектора у РС извршена је 2007. године када је руска компанија „Њефтегазинкор“ купила већински пакет акција у три компаније, Рафинерији нафте у Броду, уља у Модричи и Петролу. Уговором је дефинисана цена од 230 милиона марака, а тадашња Влада РС променила је Закон о приватизацији како би се у реализацију уговора могло ући директном погодбом, без тендера. Посао је пропао, а фирма још ради. Ако је све ово тачно како преносе економски аналитичари и листови у БиХ, онда је јасно зашто су интереси Русије у БиХ и Републици Срспкој везани за политички врх.
Али све је део једне много веће игре, где се у игри интереса продају или контролишу народи, територије, Владе, а по потреби се симулира криза. То раде велики и моћни, а “мали“, како каже генерал Мишић, код Добрице Ћосића у роману “Време смрти”, морају да раде и за себе и време.
Томислав Кресовић
