Прочитај ми чланакУправо сам се вратио из Сирије. Видео сам неке ствари о којима стварно не желим да говорим. Разумеју сви Руси који се сећају блокаде Стаљинграда. Већина Сиријаца учествује у рату. То је један од највећих проблема. Можемо да одемо тамо, да видимо те сиријске, руске војнике, децу са разнетим ногама, жене чије породице страшно пате, можемо да идемо по селима у којима су погинули сви, бранећи своју земљу. Али, шта може да нас спречи да будемо само саосећајни туристи? Један од проблема у том делу света и јесте да има превише саосећајних туриста. Главна слабост Сиријаца је што немају живо грађанско друштво.
Фото: Reuters/Abdalrhman Ismail
Ако погледамо Јемен, ратни злочини које чини Запад, иако их спроводи Саудијска Арабија, су неизрециви. Иста ствар се дешава у Сирији. Видели смо пре неки дан да НАТО приморава Аустралију, Британију, Данску и неколико других земаља да масакрирају преко сто сиријских војника. Њих су незаконито убиле западне силе. И нема апсолутно никакве шансе да је то било случајно. Ситуација на терену је: Сиријска војска се држи се – и, то је чудо. Поред сиријске војске постоје руске одбрамбене снаге, Хезболах, Иран и неколико других. Међутим, они нису довољни за победу у овом рату, како би се омогућило поновно успостављање цивилизације.
Највећи проблем који видим је да су Сиријци, Палестинци и Јеменци подељени у мале заједнице и све личи на Русију пред Први светски рат. Постоје изврсне групе по одређеним подручјима, али се та изврсност не осећа у грађанском друштву. Тако се глас Сиријаца не чује баш гласно колико би требало.
Погледајмо шта се дешава: убиство, ратни злочин према руском закону, преко стотину сиријских војника. Замислите да су Русија или Сирија убиле стотину Американаца или стотину Аустралијанаца, од којих ниједан у Сирији није легално. Једине војске које у Сирији бораве легално су оне које је позвала сиријска влада. Али, да су убијени неки Американци, само бисмо о томе слушали. Дакле, где смо? Имамо Врући и Хладни рат. Сиријска војска се и даље храбро држи заједно се својим достојанственим савезницима, али проблем је што грађанско друштво, глас цивилизације, које треба да буде сведок сиријској војски и њеним савезницима, није тамо.
