Прочитај ми чланакНемало сам био изненађен када на празничној трпези за Курбан Бајрам није било двоје мојих блиских рођака.
Био сам изненађен када сам сазнао да су се дан раније опростили од својих породица и отишли у Сирију да ратују – препричао је за Данас Албанац из Бујановца који је из разумљивих разлога желео да остане анониман. Он је рекао и то да су они из Великог Трновца и да су по изгледу опонашали припаднике зараћених страна у вишегодишњем грађанском рату у Сирији.
Сличне приче су све чешће. Препричавају се у неформалним разговорима јер утисак је да Албанцима , бар онима са којима је разговарао новинар Данаса, није имало пријатно суочавање са овим обликом верског екстремизма. Тачан број оних који су отишли у Сирију је непознат. Они Албанци који се одлуче на овакав потез не одлазе у групама. Најчешће је реч о два, или максимално три лица која одлазе до Турске одакле их преузима „поуздани вођа“. Пошто се ради о људима који нису служили војни рок у Србији и нису баратали оружјем сасвим сигурно пре „ступања на дужност“ имају одређену обуку.
– Вероватно да постоји човек за везу, али он сасвим сигурно није одавде. Вероватно је у Истанбулу и са њиме се контактира електронским путем – наводи извор Данаса.
Белгзим Камбери, новинар и аналитичар из Прешева, не искључује јачи утицај радикалног исламског елемента на југу Србије с обзиром на поделе које постоје унутар саме исламске верске заједнице на југу Србије.
– Постоје три струје – једна која је везана за Косово, друга за Нови Пазар, док је она званична Исламска заједница за Бујановац, Прешево и Медвеђу подређена мешихату у Београду. Но, треба имати у види да радикалне верске струје не делују преко структуре институција, већ увек латентно користећи неформалне канале – наводи Камбери за Данас. Он подсећа да је разлог за јачање верског екстремизма и то што је почетком деведесетих ослабило традиционално отоманско мишљење чиме су створене фракције унутар исламске заједнице на простору земаља некадашње СФРЈ.
По мишљењу саговорника Данаса, у Сирију одлазе млађи људи јер „доктрина за пријем“ налаже старост од 18 до 35 година, оних који су спремни на жртву зарад идеала.
– Сиромашни људи суочени са економском бесперспективношћу су увек захвални за свакојаку па и верску манипулацију. Они се лако предају великим идеалима, рачунајући да ће њихове породице бити збринуте у име њихове жртве. Југ Србије спада у екстремно економски девастирана подручја са врло великим бројем младих људи који немају посао. Отуда и овакви случајеви. У том погледу ја не видим да би овде могло да дође до ескалације верског екстремизма, за то нема ни видљивих разлога. То се може санирати само економским напретком који годинама, бар на територији Бујановца, Прешева и Медвеђе, није ни на видику, закључује Камбери.
Новинарско питање Данаса на ову тему није изненадило ни председника Националног савета Албанаца (НСА) Јонуза Муслијуа. Признаје да је чуо за случајеве одласка младих Албанаца, углавном из Великог Трновца, на ратишта у Сирији.
– За мене није битан број. Довољно је и да један човек оде на тај пут без повратка па да се запитамо где ми то живимо. Разлози који терају људе на овакве убитачне потезе, мање су у верском убеђењу а више у снази пропаганде која допире до људи који су у незавидном економском положају – наводи Муслију. Он сматра да је неопходан стратешки план за економски препород југа Србије.
– Само на тај начин моћи ћемо да смањимо манипулацију младим људима, како ону политичку тако и верску. Овако, имаћемо ове невеселе приче о судбинама младих људи који одлазе да ратују, знајући мало о томе шта их тамо чека – прецизира Муслију.
У Великом Трновцу, албанском селу у коме живи више од шест хиљада етничких Албанаца, саговорника за причу на ову тему нећете пронаћи. О томе међусобно не разговарају ни сами Албанци, јер како тврди извор Данаса, многе породице су се међусобно посвађале.
Тровање у прихватном центру у Прешеву
Врање – Епидемиолог из Завода за јавно здравље у Врању Слађан Станковић потврдио је за ЈУГпрес да се током викенда у Прихватном центру у Прешеву 37 миграната отровало храном. Они су конзумирали храну коју у тај центар доносе три кетеринг службе. Због болова у стомаку и дијареје мигранти су одмах медицински збринути, а узорке сумњиве хране испитују стручњаци Завода за јавно здравље. Према речима доктора Станковића реч је о лакшој клиничкој слици, тако да нико није животно угрожен. Претпоставља се да је реч о бактеријском тровању храном, јер су сви заражени јели пилеће батаке. Комесаријат за избеглице и миграције наложио је да се храна смешта у Прихватни центар, а намирнице и оброке контролисаће људи из ресорног Комесаријата. У Прихватном центру у Прешеву тренутно се налази 700 миграната.
