Прочитај ми чланакВук Јеремић је превидео да се морао кандидовати као међународна фигура интеграције, а не као српски патриота. На томе је и пао.
То пише Ноје цирхер цајтунг након одлуке о новом генералном секретару Уједињених нација, а преноси Дојче веле.
„Заправо је претензија источних Европљана на место генералног секретара УН била неспорна – као једина од пет група земаља још никада нису држали ову највишу функцију“, пише угледни Ноје цирхер цајтунг након избора Португалца Антонија Гутереша за наследника Бан Ки Муна.
Швајцарски лист додаје да источној Европи „није мањкало ни способних кандидата ни међународне подршке. Али од тога није било ништа. Седам од десет кандидата који су почетком октобра још били у трци потиче заиста из источне Европе – али ниједан није победио. Уместо да наступе јединствено, они су били разједињени.“
„Да је источнијим Европљанима национални престиж важнији од продорног кандидата показала је реакција Србина Вука Јеремића, који је завршио на другом месту иза Гутереша: ’Мислим да имамо разлога да будемо поносни на наш резултат, а то је друго место у свету, а на челу источноевропске групе’, рекао је он и још: ’Тиме смо направили значајан допринос подизању видљивости и угледа наше земље.’ Јеремић је превидео да се морао кандидовати као међународна фигура интеграције, а не као српски патриота. На томе је и пао.
Како министар спољних послова и председник Генералне скупштине УН профилисао се пре свега тврдим ставом према косовској независности и чланству у УН. Тиме је обезбедио себи ненаклоњеност и, извесно, вето Американаца. Његове тесне везе са Москвом су му само додатно шкодиле, с обзиром на то да се ледено доба између Русије и САД надвило над овим избором.“
Циришки дневник нема добро мишљење ни о наступу осталих кандидата из региона: „Слична фатална комбинација геополитичког натезања и ситнонационалних интереса оборила је и обе Бугарке, Ирину Бокову и Кристалину Георгијеву. Бокова је почела као фавориткиња, са искуством у бирократији УН, важила је као добро умрежена у Москви и Вашингтону па је изгледало да је то начин да се доскочи потреби да УН коначно добију жену на челу.
Летос је, међутим, против ње почела медијска кампања са невидљивом позадином током које је оптужена за корупцију и превелику блискост Путину. Како Бокова ни у усменим излагањима није била убедљива, бугарски премијер Бојко Борисов ју је крајем септембра на брзину заменио европском комесарком Кристалином Георгијевом, која је опет била превише укотвљена у западне институције да би била прихватљива Русији.“
„Источна Европа, политички подељена по многим питањима, ионако је лака категорија у УН. Зато овај регион себи није смео да дозволи грешке уколико је хтео да задржи шансу за највишу функцију. Али њу су источни Европљани прокоцкали и сада ће извесно морати да чекају најмање читаву деценију како би добили место генералног секретара“, закључује Ноје цирхер цајтунг.
Немачка штампа данас доноси коментаре о Антонију Гутерешу који се углавном види као компромисни кандидат јер је и сам током свог политичког живота био човек компромиса. Ноје оснабрикер цајтунг рачуна на његово искуство: „У временима у којима су милиони људи у збеговима широм света, а избегличко питање доминира међународном политиком, Уједињеним нацијама би могао да добро дође човек попут бившег шефа УНХЦР-а. Поред искуства у УН и на месту португалског премијера, Гутереш ће на новој функцији моћи да поентира и својим личним квалитетима. Заступа чврсте вредности, реторички је спретан и важи за доброг посредника.“
Минденер тагеблат зове 67-годишњег Гутереша „професионалцем међународне дипломатије“. „Он познаје институције које сада треба да води и хитно реформише, као и минска поља глобалне игре престола. У тој игри Уједињене нације и њен генерални секретар, упркос импозантном концепту, имају само улогу статисте. Утолико је већи изазов за особу која је на челу УН. Антонију Гутерешу треба пожелети да буде срећне руке. А да ли ће свет постати бољи и, пре свега, мирнији – о томе одлучују други.“
На том трагу су скептични и у Зексише цајтунгу (Дрезден): „Гутереш можда јесте искусни политички професионалац који добро познаје проблеме кризних региона. Али може бити да Португалац није довољно јака личност каква је хитно потребна Уједињеним нацијама. Није човек који би могао да парира великим силама, који би их подсећао на њихову глобалну одговорност.“
