Следеће године Србију очекују председнички избори и чини се да ће бити много занимљивији него што је донедавно изгледало. Наиме, за Александра Вучића ништа осим победе не долази у обзир, а сам не може да се кандидује, осим у крајњој изнудици. А Томислав Николић, који се за време свог мандата више истиче гафовима и несувислим изјавама него озбиљним председниковањем, делује све само не непобедиво. Шта онда преостаје владајућој странци? Наћи неког другог ко би био бољи напредњачки кандидат за улогу "Медведева" у следећем мандату - пошто се добро зна ко једини може да игра "Путина" у српској политици?

ФОТО: m.government.ru
Тако је Шешељ постао Вучићев „омиљени опозиционар“, а тај статус му није непознат, јер га је већ имао код Слободана Милошевића. Сада га режим користи као политичко „страшило“ у стилу: „ако нећете нас, овај ће доћи на власт“, а он најављује да ће на изборима победити „Неверног Тому“.
Не би било изненађење да Вучић „изда“ и другог „политичког оца“, Томислава Николића и да подржи Вука Јеремића, коме није успело да постане „председник света“, тј. Генерални секретар УН, па би могао да се задовољи титулом председника Србије.
Јеремић је већ показао да је „човек за све режиме“ – у младости је био члан СПС-а (уосталом, ту му је и отац Михајло био високи функционер и председник НИС-а), онда је годинама био у Демократској странци (наравно, кад је она била на власти), па не би чудило да и са Вучићем нађе заједнички језик и заигра како премијер буде свирао…
Оно што је сигурно, Вучић на председничким изборима неће подржати заштитника грађана Сашу Јанковића (ако се овај буде кандидовао), једног од ретких људи који доследно одолева притисцима режима и упорно инсистира на поштовању и спровођењу закона и владавини права. А такви не побеђују у овој и оваквој Србији…







