Прочитај ми чланак

На корак до бесконачне енергије? Фузијски реактор срушио рекорд

0

Добијање готово бесконачне количине чисте енергије могло би ускоро да постане реалност захваљујући новом рекорду фузијског реактора који је остварио тим америчких и британских научника.

Sunceve pegeНуклеарна фузија, процес који се већ деценијама сматра потенцијалним извором бесконачне енергије, идентичан је реакцији фузије која се дешава у језгру Сунца.

Језгра лакших елемената међусобно се спајају под дејством високих температура, магнетних поља и притиска, резултујући настајањем тежих елемената, приликом чега се ослобађа велика количина енергије.

Опонашањем сунчевих фузијских процеса у специјално дизајнираним реакторима, односно спајањем атома водоника, научници су успели да добију хелијум, стварајући на тај начин “чисту” енергију захваљујући којој би једног дана фосилно гориво могло да изађе из употребе.

Да би уопште дошло до ових реакција, потребно је да се суперзагрејани гас – у стању плазме – подврге великом притиску који сабија атоме и доводи до њихове међусобне реакције.

Научници са Технолошког института у Масачусетсу и Фузионог центра у Кембриџу успели су да постигну рекордни притисак у реактору Алцктор-Ц Мод Токамак, премашујући претходни рекорд за чак 15 одсто.

Захваљујући притиску од 2.05 бара, што је еквивалент притиску на 10 метара испод нивоа мора, истраживачи су створили температуру од 35 милиона степени Целзијусових, што је двоструко више него у Сунчевом језгру.

То је резултовало стварањем неколико стотина билиона фузијских реакција по кубном метру у секунди, пише МИТ Неwс.

Резултати су представљени на Конференцији за фузијску енергију коју је Међународна агенција за атомску енергију одржала у Кјотоу.

18 коментара “На корак до бесконачне енергије? Фузијски реактор срушио рекорд

  1. моћни Џо Јанг каже:

    ..“Реакције фузије идентичнеу језгру Сунца…“
    Како се учило, на површини Сунца температура је око 5,5 хиљада степени целзијуса, а у језгру око 15 милиона степени! Ови су амери ушили наше Сунце за више од дупло???
    Друга ствар је да је прва планета Меркур од Сунца удаљена око 58 милиона(!?) километара и да се њена површина од стења ТОПИ сваки пут када је окренута ка Сунцу и хлади када је у сени..
    Поставља се озбиљно питање: Ако се ужарена плазма и налази у некој врсти „стазис“ или магнетног поља, и нема физички дотицај са материјом реактора, КОЛИКО мора бити удаљена плазма ужарена на 35 МИЛИОНА степени целзијуса а да би материјал од којег је изграђен реактор одржао физичку структуру???
    Свима који немају сликовиту представу о тим и таквим проблемима препоручујем гледање сјајног филма „Sunshine“ из 2007. о храброј посади космонаута који прилазе Сунцу на умору да га поново „упале“ термонуклеарном бомбом: http://vidzi.tv/656vhfgwkexb.html

  2. Zoran Lekic каже:

    Да,
    Само се ви играјте свезналица, док нешто не измакне контроли, а ти атоми не направе неки „вортекс“, па та машина почне да једе материју из околине…Живо ме занима како би то зауставили.

    1. тађа каже:

      Ма ајде Лекићу…. То они само правдају потрошене паре, а ово је одличан наговештај за нов буџет коме ће требати још више пара. 35 милиона степени целзијусових на 2 бара??? Ти исти нису у могућности да дођу до -273 степена целзијусових. Ееј они знају колика је температура у средишту сунца!?!?! Ко је кад био тамо?

    2. Zoran Lekic каже:

      Сунце припада спектралној класи G2V. G2 означава да је температура на површини приближно 5.500 °C (5.780 K), што му даје белу боју, мада се Сунце чини жуто због атмосферског расипања, које уклања таласе краћих таласних дужина (плаву и љубичасту светлост) и оставља спектар…
      ———–
      Ја просто не разумем како су они дошли до 35.000.000 целзису и које су то приче а ла Барон Вон Минхаузен…
      Који су ово дебили сачињавали као текст?

    3. тађа каже:

      Закон термодинамике јасно каже да се са повећањем притиска повећава темперетура. Значи да су ови зезнули термодинамику. Даље у тексту кажу“Језгра лакших елемената међусобно се спајају под дејством високих температура, магнетних поља и притиска“ дакле, рекли смо да су слагали за притисак и температуру. Слагали су исто и за магнетизам и температуру, те две величине су исто неспојиве. Доведи перманентни илити стални магнет до усијања (а то су исто овоземаљске температуре око 1000 целзијуса) и изгубићеш његов магнетизам.

    4. Zoran Lekic каже:

      У праву сте!
      Не знам, ове ствари не постоје ни у Микијевом Забавнику.

    5. Zoran Lekic каже:

      Сматра се из до сада познатог, да се у центру Сунца одвијају нуклеарне реакције…попут фисије…Одвајања елемената електрона, протона и неутрона…Али би у сваком случају људи направили имитацијом тог процеса вештачки, сигурно, неку не сагледиву последицу по цело човечанство…Лошим прорачунима… или се неби дошло до икакве реакције…или би дошло до експлозије, чак и горе, и до имплозије самог испитивачког центра…Елем, погрешном калкулацијом људи, ико не може да зна какав би ланчани ефекат био да неутрони једноставно „флипну“ и почну сами од себе да се компресују ( сабијају ) стварајући критичну масу такву где више људи неби могли да интервенишу, ако ме схватате.

    6. тађа каже:

      Схватам шта хоћете да кажете, само сам ја убеђен да ти научници немају трунку шансе чак и да погреше са оваквим схватањем модела којег нам представљају. Благе Божије везе ти људи немају о води коју пијемо, о месту на ком живимо, а пишу и причају о милијардама година, милионима километара што је број већи то је математика боља. Ко ће још да рачуна и проверава? Једине везе са милијардама и милионима имају те институције које нам продају такве глупости за ДОЛАРЕ. Ајмо овако, ево погледај ове слике милиона и милијарда нечега удаљености од нас „nasa.gov/mission_pages/chandra/solar-storms-ignite-xray-northern-lights-on-jupiter.html“ Јупитер или ове силне галаксије испод. Е сад пронађи негде своју слику где си на 5 метара од камере,па ми објасни ко се боље види да ли ти или Јупитер.

    7. тађа каже:

      Кажу, Земља је 150 милиона км од Сунца,а Јупитер је 778 милиона км од Сунца. Јупитер кажу добија само 20% Сунчеве светлости у односу на Земљу. Питам се да ли су употребљавали блиц кад су га сликали.

    8. Zoran Lekic каже:

      Брзина светлости
      или у преводу брзина елемената Фотона
      299.792.458 m/s (приближно 300.000 km/s), односно 1.079.252.848,8 km/h,

    9. Zoran Lekic каже:

      Када се прича о Јупитеру, контра од онога што сви обично миселе, Јупитер је гасовита планета његова атмосфера су више слојева отровних гасова, а само језгро се не може ни предпоставити…Хобол може јасно да снима Јупитер, захваљујући „одсјају“ Сунчевих зрака, иначе без тога, тешко би се и надзирао у планетрном Сунчевом Систему…За сада само Марс има чврсто тло, безмало све остале планете су гасовите. Међутим, Марс не може да задржи атмосферу као Земља, чак и да воде постоји на њему из простог разлога што нема довољно јако магнетно поље како би се у омотачу атмосфера задржала…Џаба копају и роваре по њему, осим што троше грдне милијарде за разна истраживања.

    10. Zoran Lekic каже:

      Принцип рада фото апарата је да ПРИМИ светлост озрачених предмета из околине, тако примљена светлост је пресликана на филм. Време које је потребно да фотони дођу од Сунца до Земље је од прилике нешто јаче од 8 минута. У преводу земља је у закашњењу збивања на Сунцу за тих 8 минута. Ако знамо да је брзина фотона 300.000 Км/с онда је то раздаљина од 144.000.000 км. Пошто је потребно мало више од 8 минута, тачан прорачун је 150.000.000 километара. Одсјај са Јупитера је старији од зрака који стижу на земљу, па тако Хобол снима дешавања у закашњењу.

    11. моћни Џо Јанг каже:

      „На притиску од 2.05 бара“, дакле на притиску у гумама од мога ситроена:))))
      Да ли су погрешно преписали, не знам…
      Око магнетизма нисам сигуран.. Земља је велики и јаки магнет, да није, убио би нас Сунчев ветар, а темпетатура се драстично повећава према језгру планете. Магнетизам се губи у растопљеном перманентном магнету, али претпостављам да се ради о великој брзини ротација језгре, усмереном кретању тешког метала и великим масама.

    12. Zoran Lekic каже:

      Или популарно „Центрифуга“ ,иначе да није тога закорачио би и одлетео…

    13. Milos каже:

      Магнетно поље које се овде спомиње је спољно и оно преко Lorentz-ове силе делује на јоне и електроне плазме тако да се кретање и егзистирање плазме ограничава на одређени део простора – држи се под контролом.

      Постоји метода за одређивање температуре плазме помоћу Доплеровог помака и ширења линија. Честице које се крећу од детектора или ка њему и при том зраче имаће за последицу померање спектралне линије. А ширење спектралне линије настаје зато што емитери имају неку расподелу брзина, као што је Максвелова расподела, па зато добијамо профил који је описан Гаусовом функцијом. Зна се централна таласна дужина, снимањем се одреди полуширина профила и из формуле за Gauss-ову функцију као и формуле за доплерово померање талсне дужине добија се једначина која повезује полуширину линије и температуру плазме.

    14. Zoran Lekic каже:

      Милоше, није да ниси подкован и лепо си описао ствари, у теорији тако би нешто било и логично за изучавање.
      Међутим, Елементарни појмови физике сами по себи говоре да око језгра атома путују електрони ( као Месец око Земље ) само у микро смислу. Да би се електрон одвојио од свог атома, односно, да би се сломило „критично растојање“, неопходно је на њега извршити једну одређену силу како би излетео из свог „обруча“ око атома. Када електрон то уради, ослобађа одређену количину енергије. То су правила Физике. Потом тај исти електрон се веже за остале елементе у молекуларном саставу неког једињења, а наравно се и ту дешавају промене и енергије и молекуларног састава атома у укупном збиру састава молекула.
      Kirchhoffovi Закони спектроскопије су закони које је формирао Gustav Robert Kirchhoff.
      1 Врућ чврст објекат ствара светлост у непрекидном спектру
      2 Врућ разређен плин ствара светлост са спектралним линијама на дискретним валним дужинама ( одређене боје ) које зависе од енергетских разина атома у плину – ( спектар емисије )
      3 Загрејан, чврст објекат окружен хладним разређеним плином ( хладнијим него загрејани објекат ) ствара светлост скоро неперекидног спектра који има размаке на дискретним валним дужинама зависно од енергетских тежина атома у плину или Тзв. Спектар Абсорбације.

    15. Milos каже:

      О хвала Зоране, са једним овдашњим коментатором сам нешто дискутовао на тему електромагнетног зрачења, ласера итд. Чини ми се да су нас овакве дискусије удаљиле, нешто се нисмо слагали до краја. Ваљда прорадила нека сујета, ко је паметнији, бољи – ма српска посла… :-))

      Иначе немој да примаш ово као неки изазов, далеко било, само опуштена дискусија. Видим да си ово о Кирхофу нашао
      https://hr.wikipedia.org/wiki/Kirchhoffovi_zakoni_spektroskopije

      Али није битно, само опуштено. Иначе он је само експериментално то пронашао, али није могао теоријски да објасни дискретни спектар зрачења атома. Тек касније са Planck-ом креће права прича око микросвета.

      Иначе за плазму када се говори о температури онда се не користи она основна међународна јединица температуре у K (Kelvin) него јединица енергије eV (1ev=1.6*10^(-19)J) пошто је у питању Физика високих енергија. Енергија честице на температури T у плазми (било да је електрон или јон) се рачуна приближно као производ k*T, где је k=1,38*10^(-23)J/K Boltzmann-ова константа.

      Да би јонизовао атом H треба енергија од 13.6eV, толико ти треба енергија да би се савладала Кулонова сила између p+ и e-. Испада да би гас водоника са оваквим kT имао температуру око 160000K.

      Сунчева фотосфера, њене честицаме плазме имају у средњем 0.5eV енергију што је температура око 6000K.

      35*10^(6)K представља око 3*10^(3)eV. А токамак ради на 100MK (100 милиона келвина) температуре плазме, негде сам нашао и на 150MK што је енергија око 10^(4)eV. А језгра атома се ексцитују већ на 0.1МеV, нека се и растурају, може већ комотно фузија да се врши са лакшим језгрима итд.. Тако да то нису неке стравичне температуре о којима говоримо да би се космос урушио…

      Плазма код токамак-а се креће унутар торуса и у вакууму је (боље речено између плазме и токамака постоји простор који је у вакууму), не додирује зидове токмака иначе би због високе температуре све изгорело. Јако магнетно поље држи физички одвојеним плазму од зидова токамака.

    16. Zoran Lekic каже:

      Опуштено је скроз Милоше, Нисам ти ја неки комплексаш, само покушавам да докучим смер испитивања…Драго ми је да овоме пишеш и хвала ти за информације.
      Да одређене информације јесам видео у Вики…Није то икаква срамота.

Коментари су затворени.