Прочитај ми чланакКосовски парламент усвојио је Закон о Трепчи којим 80 власништва прелази у руке Приштине, а Влада Србије одлучила је да поништи ту одлуку.
Питање Трепче се односи на имовину о којој се током пет година никада није преговарало у Бриселу. Полазећи од чињенице да је 89 година од оснивања Рударско-металуршког и хемијског комбината Трепча делом власништво државе Србије, али и приватних акционара, редакција „Вести“ урадила је оно што Влада Србије јавно није учинила.
Обратила се ЕУ, министарству спољних послова Немачке и амбасадама САД и Велике Британије у Приштини с питањем како коментаришу директно отуђивање приватне имовине.
– Узимамо у обзир чињеницу да је Скупштина Косова усвојила Закон о Трепчи. Такође, узимамо у обзир и позицију српске владе када је реч о томе. Европска унија подстиче све политичке представнике Косова, подједнако и већинске и политичке партије мањина, да остану укључени у политички дијалог о овом важном питању за Косово – каже за „Вести“ Маја Коцијанчић, портпарол Европске комисије.
Из амбасаде САД на КиМ такође су позвали на „конструктивни дијалог“.
– Разумемо да је ово питање тешко и пратимо развој ситуације. Позивамо све релевантне заинтересоване стране да конструктивно учествују у изради једног плана за решавање овог питања – изјавила је за наш лист портпаролка америчке амбасаде на Косову Џеј Мишел Шон.
У писму су „Вести“ подсетиле да је Трепча основана 1927. године, а 1992. претворена у деоничарско, а потом у акционарско друштво. Тако, Фонд за развој Србије има 78,5 одсто власништва, Генералекспорт 3,3 одсто, Југобанка 3,3 процента, Прогрес 2,8 одсто, МТС банка 2,7 одсто, ЕПС 2,3 одсто, а део власништва имају ИМК 14. октобар, Ратко Митровић ДОО, Термоелектро, и компанија Дунав осигурање. Неке компаније су приватизоване, неке у стечају и имају своје повериоце.
Одговор нисмо добили од министарства спољних послова Немачке и амбасаде Велике Британије која је раније показивала велико интересовање за ову тему. Очигледно је да су дипломате у Приштини пренебрегле и чињеницу о постојању Фонда за развој и како је њиме вештачки одржавана економија на Косову.
Сисање пара из Србије
Одлуком донетом 60-их година из привреде развијених република Југославије одвајана су средства у Фонд за развој слабо развијених подручја. Косово је било највећи корисник тог фонда.
– Посебан пропис је обавезивао да се издваја за недовољно развијена подручја. Косово је увек било недовољно развијено, и с тим издвајањима се наставило и касније – објашњава за „Вести“ Бранко Павловић, саветник малих акционара.
