Прочитај ми чланакНакон порука нове хрватске власти, у БиХ је опет актуелно питање „преустројавања“ ове земље, а многи Хрвати у БиХ прижељкују трећи ентитет.
Након порука нове хрватске власти, у БиХ је опет актуелно питање „преустројавања“ ове земље, а многи Хрвати у БиХ прижељкују трећи ентитет.
Хрватски премијер Андреј Пленковић каже да ће Босна и Херцеговина бити у средишту нове хрватске спољне политике, при чему ће се Република Хрватска залагати за европски пут БиХ и равноправност босанскохерцеговачких Хрвата.
Пленковић верује да би БиХ требало да буде функционална држава, а Хрвати равноправни са друга два конститутивна народа. То је, према његовом уверењу, могуће уз уставну реформу у БиХ.
Премијер Хрватске подсећа да су и хрватски посланици у Европском парламенту раније поручивали да је време за „надоградњу Дејтонског оквира“ за шта је нужна „уставна реформа базирана на начелима федерализма, децентрализације, супсидијарности и легитимног представљања“. Он наглашава да је БиХ, уз политичку стабилност и смиривање тензија, нужан наставак рада на спровођењу реформске агенде, што је услов за приближавање ове земље ЕУ.
Као председник Хрватске демократске заједнице (ХДЗ) говорио је да је референдум о обележавању дана Републике Српске „претња целовитости и суверености БиХ“, те да Милорад Додик „дестабилизује БиХ баш када Европска унија очекује напредак у овој земљи“, пише данас „Дојче веле“. Политички аналитичар Пејо Гашпаревић верује да би Пленковићеве најаве могле означити почетак нове динамике у односима између две суседне земље.
„Готово идентичне ставове износе и председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић и новоименовани хрватски министар спољних послова Давор Иво Стиер. Чињеница да то потенцирају најодговорнији за креирање спољне политике потврђује да се ради о помно испланираном обликовању амбиција хрватског државног вођства према БиХ“, истиче Гашпаревић.
Он додаје да притом треба имати у виду да је истицање таквих амбиција уследило након референдума у РС. Одржавању тог референдума противиле су се моћне западне земље, али га је с друге стране подржавала Русија. То је БиХ претворило у поприште геополитичког ривалства, каже он. „Како је референдум узнемирио челнике ЕУ, али и САД, активирани су канали ’дискретне дипломатије‘ којима се покушава да се подстакне нови ритам у превладавању нарастајућег међуентитетског раслојавања у БиХ.
У таквим околностима, Хрватска као чланица ЕУ и НАТО-а и суседна земља има шансу за амбициознији наступ“, каже Гашпаревић. „Верујем да ће Хрватска у том процесу поступати отворено и пажљиво и да овога пута неће узмицати, што би требало да резултира и институционалном равноправношћу Хрвата у БиХ“, наводи он.
Гашпаревић подсећа да свака иницијатива за решавање хрватског питања у БиХ, било да се ради о трећем ентитету, федерализацији или укидању ентитета, има снажних заговорника, али и противника.
„По мојим проценама, исход садашње хрватске дипломатско-политичке иницијативе могао би бити измена Изборног закона у БиХ како би се спречила реприза ’платформашког‘ сценарија који је омогућио инсталирање оних хрватских политичких званичника који нису имали већинску гласачку подршку Хрвата у БиХ“, наводи Гашпаревић. „Тако би се спречило понављање случаја ’Комшић‘, у којем је Хрват у Председништво БиХ два пута биран бошњачким гласовима.
Чини се да такво поништавање гласачке воље Хрвата у БиХ службени Загреб више није спреман да толерише“, наводи аналитичар. „Управо је такво институционално обесправљивање један од извора нестабилности у БиХ који лимитира и процесе евроатлантских интеграција. Притом треба знати да бошњачко-хрватске несугласице у Федерацији дестабилизују БиХ што, преко РС и Милорада Додика, додатно отвара простор руским политичким амбицијама у овом делу света“, каже Гашпаревић.
Оснивач и уредник мостарског портала „Не зна се“ Емил Караматић, међутим, подсећа да су се Хрвати у БиХ већ навикли на изјаве сличне Пленковићевим и да се зато најаве новог хрватског премијера могу тумачити и као „јалово хадезеовско десничарење“.
Караматић верује да Хрватска једино уз помоћ ЕУ може направити позитиван искорак, али није сигуран да у том процесу има места за трећи ентитет. „Противник сам поделе БиХ на три ентитета. Мислим да би регионализација БиХ с акцентом на економске факторе била по мери сваког грађанина. Уверили смо се да је национални концепт свима нанео велику штету. Видимо да из етнички чистих простора сви желе отићи тражећи срећнији живот у мултиетничким срединама. Свугде се може, само код нас, нажалост, не… Но, није проблем у обичном човеку, него у наказним политикама које опстају једино сејањем страха“, каже Караматић. Ипак, свестан је да многи Хрвати у БиХ прижељкују трећи ентитет. „И озбиљнији аналитичари често истичу да трећи ентитет у територијалној реорганизацији ове земље не мора бити лош ни за БиХ ни за њене грађане“, наводи он.
Неки тврде да можда управо у трећем ентитету, или федералној јединици, лежи чврста и недељива БиХ и можда је то један од начина да се наци-лидерима избије из руку јак предизборни адут — обећање ентитета напаћеном народу, рекао је Караматић.
„Но, резултат свих досадашњих покушаја решења овог (хрватског) питања је пат позиција. Желимо ли изаћи из те позиције, мораћемо се позабавити конкретним животним питањима. То би, уједно, означило и почетак краја националних политичких елита које двадесет и пет година причају о националној угрожености и виталним националним интересима. Тако би се створила шанса за млађе генерације, неоптерећене прошлошћу“, каже Караматић. Он, међутим, подсећа да Хрватска, с Пленковићем или без њега, ништа неће моћи да учини у БиХ без снажне подршке Запада, првенствено ЕУ. Тај исти Запад до сада је, како истиче, „ћутке посматрао агонију БиХ“.
