У низу сваковрсних неславних рекорда и примата које држи на разним црним листама, не само на просторима негдашње Југославије, него и Европе, па и даље, Црна Гора је шампион и по броју убистава у односу на број становника, а нарочито по броју нерасвијетљених злочина који су се догодили у минулих четврт вијека.
Педесет крвавих загонетки
Постоје подаци да се од деведесетих година прошлог вијека до данас, у Црној Гори догодило близу 550 убистава. У полицијским фиокама, међутим, стоје отворени и прашина се слијеже на досијее готово сваког десетог од тих злочина, који се воде као неријешени. Одговоре чека више од педесет крвавих загонетака какве се скоро на прсте једне руке могу избројити из претходног, безмало пола вијека дугог периода после Другог свјетског рата.
Ова црна статистика поклапа се са временом процвата шверца цигарета, дроге, горива и оружја, са периодом када се злокобна хоботница мафије почела селити са Апенинског полуострва и других крајева свијета и „мријестити“ уз црногорску јадранску обалу, кад је Црна Гора постала елдорадо за „конкистадоре“ са југа Италије, односно сигурно прибјежиште и склониште за опасне криминалце, мафијашке босове и људе са дебелим полицијским, криминалним досијеима. Они су и овдје по већ опробаном шаблону, сијејањем страха, а нарочито захваљујући моћи стеченој прљавим, крвавим новцем, успоставили своја правила и уортачили се с овдашњом влашћу и полицијом.
Захваљујући успостављеним мафијашким законима ћутања и жмурења, обесмишљени су и потпуно игнорисани сви други закони и владавина права и правде. На простору, на којем су крађа, криминал и лаж од искона сматрани највећом срамотом и пороком, чије је последице испаштало и девето кољено потомства, настала је земља чуда у којој су све те некадашње моралне светиње згажене.
Захваљујући бригадама „италијанских туриста“, како је званична црногорска власт представљала италијанске криминалце који су се башкарили по Црногорском приморју, претежно у Бару, Будви и Херцег-Новом, односно Зеленици, и, наравно, свесрдној помоћи званичне власти и моћних појединаца у њој, који су од тога имали дебеле личне користи, шверц и све оно што га прати могао је и да узме толиког маха и добије такве неслућене размјере.
Примјера ради, по званичним подацима добијеним од надлежних црногорских државних органа, од министарстава полиције, финансија и трговине до цивилне контроле летјења, луке Бар и Лучке капетаније, само од 1997. до 2001. године у Црну Гору су стигла 433 карго авиона и 103 брода и друга пловила који су увезли више од 35.000 тона цигарета!
Власт је упорно тврдила да је у питању био класични транзит дувана, спомињане су и неке државе попут Малте у које су цигарете наводно извожене, мада је отуда званично потврђено да тамо из Црне Горе и преко Црне Горе никада није стигла ниједна легално увезена паклица цигарета. Све је, дакле, било толико провидно и јасно да је готово цио тај баснословни товар отишао у црне кријумчарске канале (међународни званичници су у више наврата тврдили да се штета причињена међународној привреди по том систему мјери десетинама милијарди долара). О дроги и другој за шверц уносној „роби“ да се и не говори.
Вучји обрачуни
И, наравно, гдје се обрће толики новац, поготову кад је стечен на тако лак и незаконит начин, законито се јављају и сви други облици безакоња. Јављају се подјеле, интересне групе и кланови, а са њима и сукоби и бескрупулозни, вучји обрачуни око плијена и превласти. Убиства и ликвидације постају свакодневица и све је више оних који живе на мети и са главом у торби, у атмосфери у којој се не зна ко ће заноћити, а ко осванути. Ланци освета и разрачуна се шире до истребљења, а од скоро више нису сигурни да ће преживјети ни они који су имали среће да се нађу у затвору, јер их, како се испоставило, и тамо може стићи зрно оних који им раде о глави.
Недавна нечувена ликвидација Которанина Далибора Ђурића, који је као затвореник убијен у кругу затвора у Спужу, и то метком испаљеним из снајпера изван затворских жица, указала је на још један неславни рекорд који држи Црна Гора.
Поред већ класичних облика убистава из засједа и такозваних сачекуша, ликвидација бомбама и подетнутим експлозивним направама испод возила или са мотора и из возила у пролазу, у Црној Гори је, за разлику од других држава, не само у окружењу, за протеклих двадесетак година изведено чак девет атентата снајпером, а забиљежено је још неколико неуспјелих случајева. Управо о тим злочинима, о тој тако ријеткој, а у Црној Гори тако учесталој појави, о томе како је и зашто Црна Гора постала рај за снајперисте, биће ријечи у серији написа која слиједи.
Истрага и против шефа државе
Мило Ђукановић, дугогодишњи лидер Црне Горе, често је оптуживан од политичких противника за личне и политичке везе са великим шверцом дувана у Црној Гори током деведесетих година. По 240 страница дугом извјештају италијанске полиције из 1993, која се бави порезом и царинама, Црна Гора је била дио шверцерског ланца, подијељеног међу различитим криминалним породицама, повезаним са сицилијанском мафијом, Камором и Сакра корон унита, криминалним синдикатима. Овај извјештај тврди да се због шверца дувана на овај начин у Европи сваке године губи око 700 милиона долара. Италијанска агенција Анса је јуна 2007. објавила детаље истраге тужилаштва италијанског града Бари, који оптужују Мила Ђукановића да је био на челу групе које је између 1997. и 2000. године захваљујући кријумчарењу цигарета између Црне Горе и италијанске покрајине Пуље зарадила више десетина милиона евра. Истрага против Мила Ђукановића под оптужбама за удружени злочиначки подухват у виду међународног мафијашког удруживања је архивирана 2009, сходно његовом повратку у политику на мјесто премијера, стицањем дипломатског имунитета.
Метак вриједан 100.000 евра
Први случајеви убистава из снајпера у југоисточној Европи забиљежени су у Бугарској. Ту је, наравно по незваничним подацима, установљена и цијена од 100.000 евра за тај један једини метак, ако погоди циљ. Сви покушаји наручилаца атентата снајпером да ту цијену оборе, и у Бугарској и у другим државама у окружењу, остали су, изгледа, без резултата пред адутима атентатора да је то најефикаснији начин ликвидација уз готово стопроцентну гаранцију да злочин неће бити расвијетљен.






Педесет крвавих загонетки
