Прочитај ми чланакКао и неколико пута током 135 година дипломатских односа Вашингтона и Београда, сарадња на војном плану представља вероватно најуспешнији сегмент односа две земље.
Заједничка вежба српских војника и америчких гардиста (Фото Национална гарда Охаја)
Некако у сенци „догађаја свих догађаја”, како су помало цинично, а поприлично реално, поједини коментатори крстили трку за америчког председника, овде се одигравају све остале ствари које нацију подсећају да ће живота после тог фамозног, изборног осмог новембра – ипак бити.
Све више Американаца се осећа исцрпљено кампањом коју ће, кажу, памтити по ниским ударцима које су нештедимице размењивали Хилари Клинтон и Доналд Трамп.
Жале се да битка за Белу кућу траје предуго и да је због ње цео живот стављен „на чекање”.
У отклону од „великих” тема локални медији у Коламбусу тако нису пропустили да јаве да је у граду делегација Војске Србије и Министарства одбране, предвођена замеником начелника генералштаба ВС Јовицом Драганићем, која овде борави ради обележавања деценије сарадње са Националном гардом Охаја.
Како подсећају наши домаћини, све је почело 2006. године, са свега неколико заједничких акција, да би сарадња током протекле деценије толико узнапредовала да је за следећу годину планирано тридесетак догађаја који ће обухватити заједничке војне вежбе, планске конференције уочи њиховог одржавања и узајамне посете војних тимова.
А откуд Србија у оваквом аранжману и зашто баш Охајо?
Причу о војној сарадњи Београда и Вашингтона није могуће испричати изван дипломатско-политичког контекста.
Наиме, кроз историју односа са Америком, који ове године навршавају 135 година, комуникација на војном нивоу је углавном најбоље функционисала и била је претходница за развој свих других веза.
Као доказ за ову тврдњу историчари наводе пример „меденог месеца” који је у односима две земље започео 1948. године након Титовог раскида са Стаљином и потрајао је читаву деценију.
Односи су се опасно примакли тачки замрзавања за време Тршћанске кризе, када је југословенска авијација над Словенијом оборила два америчка авиона, а четворица пилота су погинула.
Велика криза у односима је релативно брзо превазиђена, а врхунцем се сматра посета Коче Поповића Вашингтону, где је потписао Споразум о узајамној одбрамбеној помоћи.
ОПШИРНИЈЕ У ШТАМПАНОМ И ДИГИТАЛНОМ ИЗДАЊУ ЛИСТА „ПОЛИТИКЕ”
