Прочитај ми чланакУ Европској унији захваћеној противуречностима, често се догађало да су се политичари који се налазе на различитим странама политичких барикада изражавали солидарно по кључним питањима.
У Европској унији захваћеној противуречностима, често се догађало да су се политичари који се налазе на различитим странама политичких барикада изражавали солидарно по кључним питањима. Тешко је на карти ЕУ наћи принципијелније опоненте од влада Мађарске и Немачке. Мађарски премијер Виктор Орбан је више пута оптужио Берлин за тежњу да заради на дужничкој кризи на рачун економија земаља централне и источне Европе, за наметање схема (погубних за судбину европске цивилизације) по миграционом питању – па и једноставно за тежњу ка апсолутном лидерству у Европи.
Сетио се он и немачких тенкова који су у годинама Другог светског рата испеглали мађарску земљу. Немачки руководиоци нису му остали дужни, оптужујући самог Орбана за ауторитаризам и диктаторство, за гушење демократских слобода и и чак за подривање јединства Европске уније.
Међутим, са приближавањем избора у Немачкој, њени политичари су принуђени да признају истину. Та иста криза у самој ЕУ је достигла такве размере, да се та криза не може свести на “Орбанове махинације”. И ево већ је и министар иностраних послова Немачке Франк-Валтер Шатајнмајер принуђен да наступи са апокалиптичким прогнозама. У интервјуу немачком часопису Süddeutsche Zeitung он је изјавио да ЕУ чека погибијa, ако не предузме хитне мере. Према његовим речима, присталицама “јединствене Европе” следи кардинално ревидирање своје стратегије, посебно по питању прекида са ширењем парола попут “Вечни мир на континенту” и “Европа нема алтернативу”. “Финансијска криза, талас избеглица и шок од резултата референдума у Британији гурнули су ЕУ у јаку турбуленцију” – подвлачи Франк-Валтер Штајнмајер.
[http://www.sueddeutsche.de/politik/aussenminister-steinmeier-warnt-vor-dem-ende-der-eu-1.3218295] Према његовим речима, лидери десних партија и покрета су добро схватили страховања бирача и искористили су грешке у политици Брисела, да би сакупили гласове. “Ако ми сами не схватимо у чему је вредност ЕУ, она ће погинути” – уверен је шеф спољнополитичког ресора Немачке. Притом он чак и не покушава да сакрије унутарполитички дневни ред својих изјава, истакавши да његов ресор планира да од октобра текуће до марта 2017. године организује серију сусрета у земљи “са свим заинтересованим странама”. [http://www.rbc.ru/politics/24/10/2016/580dd0fb9a7947a0b1982026?from=main]
И што је посебно карактеристично, управо у тренутку кад су становници Немачке читали новински интервју свог министра иностраних послова, становници Мађарске су разматрали оштар говор којим се својим сународницима обратио Виктор Орбан на свечаној цермониј у Будимпешти, посвећеној 60-ој годишњици од трагичних догађаја из 1956. године. Он је, исто као и Франк-Валтер Штајнмајер рекао да се ради о озбиљној претњи која се надвила над ЕУ, но, означио ју је не као раст популарности десних партија и политичара (међу које, строго говорећи, он и не спада), него као нарастајућу “совјетизацију” саме организације.
Разуме се, Виктор Орбан под “совјетизацијом” ЕУ не схвата активност комунистичких партија у Европи. Корени те појаве су много дубљи и огледају се у тежњи Брисела да лиши европске земље и народе свог суверенитета и самосталности – као што се то десило за време постојања светског социјалистичког система. Мађарски премијер је изјавио да носиоци сличне “совјетизације” јесу они делатници Европске уније који “хоће да кажу са ким становници европских држава треба да живе у сопственим земљама”. “Ми желимо да будемо европска нација, а не националност унутар Европе” – подвукао је Виктор Орбан и додао да “нема слободне Европе без националних држава и хиљаду година хришћанске мудрости”. [http://www.reuters.com]
Карактеристично је да су те тезе шефа мађарске владе наишле на подршку од стране председника Пољске Анджеја Дуде који је присуствовао том догађају. “Можете рачунати на нас, ми ћемо ићи заједно – две земље које су створене на хришћанским вредностима и које сада живе у уједињеној Европи” – обећао је он. [http://www.rbc.ru/politics/24/10/2016/580d6e199a7947706064eece]
Ако се покуша направити географско “комбиновање“ претњи које су се чуле са стране Франк-Валтера Штајмајера и Виктора Орбана, онда један од кључних региона са нарастајућим противуречностима и упорним стремљењем руководства ЕУ да лиши земље које се тамо налазе националног суверенитета у питањима унутрашње и спољне политике, одмах идентификују као Балкан. Државе у региону које су што бржу интеграцију у ЕУ ставиле на место свог спољнополитичког приоритета, принуђене су да следе трајекторију Брисела, па тако и по питању обезбеђења сопствених национално-државних интереса, чак и у том случају када овај трајекториј нема ничег заједничког са реалном користи и погодностима.
У том смислу то се тиче и политике према Русији – са којом практично све државе балканског региона имају разрађен вишевековни пртљаг узајамно корисне сардње. Упркос свему, ни историјско искуство, ни савремени пројекти билатералне сарадње – у том смислу и у области енергетике – не задржавају такве земље као што су Црна Гора и Албанија, од тежњи да у потпуности следе смер Европске комисије. Управо такав карактер носе одлуке тих држава да се још једном придруже одлуци ЕУ о продужетку антируских санкција. Разуме се, слично решење Тиране и Подгорице је одмах било одобрено од стране Брисела, који је изјавио да оне “обезбеђују усклађеност своје националне политике са одлукама Савета Европске уније”.
Последња околност пластично илуструје несамосталност албанске и црногорске владе, који иако нису чланови ЕУ, ипак веома активно теже да се ни за јоту не отклоне од генералног курса “европартије”.
Притом треба истаћи да палета спољнопилитичких орјентира балканских земаља по својој дефиницији не може да се ограничи на Брисел. Са сувише озбиљним изазовима се данас сусрећу земље региона да би могле у потпуности одустати од самосталности у спољнополитичким пословима. И ако за Црну Гору и Албанију чак и економски интереси одступају пред тежњама да “стану у став мирно” пред Саветом ЕУ, то још једна земља која тежи у ЕУ – Србија – признаје неопходност јачања сопствене безбедности, па тако и на основама војно-политичке сарадње са Русијом. Баш у тренутку кад се ЕУ сагласила да продужи свој антируски курс, у Србији су почеле прве у историји заједничке руско-српске војно-ваздушне вежбе «БАРС-2016».
Њихов задатак је актуелан као никад – разрада метода пресретања ваздушних циљева, тактички удари по циљевима на земљи, десанти и трагалачко-спасилачка подршка у циљу обављања заједничких антитерористичких операција.
[http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57fb79769a79471efe193a23] Притом, као језгро активираних у вежбама авијацијских групација, наступају руски ловац МиГ-29 и хеликоптери Ми-8, за којима, као и раније, влада велико интересовање и на Балкану и у другим регионима света где постоји реална терористичка претња. [http://www.rbc.ru/rbcfreenews/57f914289a79472e7b34b11f]
Као што видимо – палета односа према ЕУ у данашњој Европи је разноврсна као никад. И то захтева од свих политичара и држава одговорнији приступ према дефинисању интереса и приоритета – у том смислу и узимајући у обзир објективне националне економске и политичке интересе сопствених држава. Чак и при очувању вере у ту Европску унију, која у суштини данас већ и не постоји.
слика http://webpublicapress.net/balkan-kao-kolateralna-steta-e-u/balkans-and-eu-cartoon/
