Прочитај ми чланакРасплет тениске 2016. године био је мање-више очекиван – Енди Мари је испунио шестомесечну мисију и прескочио Новака Ђоковића на првом месту АТП листе.
Британац је постао нови број после фантастичног другог дела сезоне, током којег је освојио све осим УС опена, оверивши најбољи пласман у каријери на Мастерсу у Паризу.
Добра Ендијева форма поклопила се са падом у игри Ђоковића, који је непрепознатљив од тријумфа на Ролан Гаросу и комплетирања гренд слема. Након титуле у Паризу, Новак је освојио једино Мастерс у Торонту, пре него што је уследио болан пораз на старту Олимпијских игара.
Можда је то био тренутак када је сезона преломљена – уследили су проблеми са повредама, такође и они приватне природе, али и помало чудан одабир сарадника и начина живота. Мари је испланирао како да надокнади бодове изгубљене у Дејвис купу, појавио се неочекивано и на турниру у Бечу, освојио га, а онда пун самопоуздања дошао у престоницу Француске.
Када је Марин Чилић у четвртфиналу елиминисао Србина, било је јасно да ће тенис добити новог краља, што се десило неколико дана касније. Ипак, борба није готова јер Новак, у случају да се коцкице поклопе у Лондону, може да заврши годину на првом месту.
То би био пети пут да на крају сезоне буде на челу АТП каравана, али је рачуница изузетно компликована – момак из Данблејна тренутно има 405 бодова више, остаће без споменутих 28. новембра, па ће разлика износити само 130. Ђоковић за прво место на крају године у Лондону мора само да оствари бољи резултат од Маријевог – за барем једну победу више у групи.
Мора се признати да, са ове тачке гледишта, не изгледа као да је то могуће, али би тријумф на Завршном Мастерсу у ’О2 арени’ био права утеха за лошији други део сезоне, али и јасна порука ривалима да ће и ова криза бити брзо превазиђена.
Ту долазимо до још једног веома важног питања – како ће изгледати тениска 2017. година?
Многи тениски стручњаци, водећи се битком за прво место до краја сезоне, из вида су изгубили месец јануар, када је на програму први гренд слем. Најбољи играч протеклих неколико сезона је освојио Аустралијан опен победом управо над највећим ривалом. То значи да брани 800 бодова више, а када се у рачуницу уврсти оно освојено титулом у Дохи, разлика би могла да буде много драстичнија у корист Британца.
Више пута је речено да 2016. годину можемо посматрати као два потпуно различита дела – у првом је доминирао Београђанин, док је у другом Мари искористио све што му је омогућено. Током зиме и пролећа Ђоковић је освојио још Мастерсе у Индијан Велсу, Мајамију, Мадриду и играо финале Рима, па ће закључно са Ролан Гаросом бранити скоро 8.000 бодова.
Период око другог и трећег гренд слема биће један од кључних тренутака за расплет сезоне пред нама јер је тада кренуо Маријев успон. Претходно је испадао у другом колу Мајамија и Индијан Велса, потом престоници Италије дошао је до првог великог пехара на шљаци, одлично се показао у Паризу, а онда протутњао теренима Ол Ингланд клаба. Уследила је велика серија и више од 6.000 бодова који ће му представљати „обавезу“ у завршници 2017.
Две различите половине кроје цело
Ако Новак буде успео да колико-толико остане на нивоу у првом делу сезоне, то ће бити прави тренутак да се нападне противник који ће бити под извесним притиском. Већ годинама нам је Ђоковић потврђивао да му прија турнеја по Сједињеним Америчким Државама, док на турнирима у Азији дуго није имао достојног изазивача.
Јасно је да су потребне промене – мораће да ради на сервису како би повратио прецизност и јачину, физички да ојача за све напоре које га очекују, али и да поправи атмосферу у тиму, пошто је јасно да постоје и неки проблеми од „иза кулиса“ који су утицали на сценарио којем сви сведочимо.
Не морамо превише да сумњамо да ће тако бити јер нам је више пута током каријере показао да је најјачи баш онда када се нађе у највећем проблему.
Надал, Вавринка и остали су ту, али следи повратак Федерера
Међутим, калкулација, како бодовна тако и она у којој постоје друге променљиве, свакако није двосмерна. Једно од главних питања биће какав ће утицај остали топ 5 играчи имати на развој дођаја, па и на сам пласман на АТП.
Стан Вавринка је познат као човек који најбоље игра на највећим турнирима – освојио је три гренд слема, баш као и Мари, али сва три различита, што значи да ће на Вимблдону имати прилику да се златним словима упише у историју тениса. Иако је у више наврата говорио да не размишља толико унапред, јасно је да ће темпирати форму баш за тај турнир.
Рафаел Надал је још једна „варијабла“ од које ће много зависити. Шпанац је прошао кроз кошмарне две сезоне испресецане паузама због повреда, а један од ретких светлих тренутака био је у Монте Карлу, када је подигао трофеј победом над Гаелом Монфисом.
Проблеми са зглобом омели су га да заврши годину на начин на који је желео и већ тада је почео са припремама за следећу. Искуство нас је научило да ће се опет вратити на терен, радити још јаче и тражити своју шансу за повратак у сам врх.
На крају, можда и најважнији фактор за оно што ћемо гледати од почетка јануара до средине новембра, носи име Роџер Федерер. Један од најбољих играча свих времена прекинуо је низ од 15 година у којима је освајао најмање по једну титулу, а према сопственим речима, гладан је да се врати где тврди да припада.
Сезону 2016. почео је полуфиналом против Ђоковића и чудном повредом приликом купања ћеркица, и тај пех му је одредио наредних 12 месеци. У неколико наврата се враћао, да би крајем јула, пред почетак Игара у Рију саопштио да је крај.
Већ је јасно да, осим са оним најбољима, Федерер лако излази на крај са осталим тенисерима, без обзира што је напунио 35 година, па ће се и он умногоме питати у коначној рачуници.
Њих је много, више него што је било ко очекивао пре 12 месеци, али је тенис по ко зна који пут показао своју непредвидивост. Иако се ова није завршила, многи са нестрпљењем чекају следећу сезону, ону у којој се надамо да ће се ствари вратити на своје место.
