Прочитај ми чланакЗагреб -- За велики део планете Трамповова победа ће представљати почетак времена стрепње, пише “Јутарњи” и пита – а шта то значи за Хрватску?
Доналд Трамп (Фото: cdm)
Како наводе, у овом тренутку нико не зна какву ће политику нови председник Америке водити, а његове најаве из кампање, платформа на којој је добио изборе, политички су и цивилизацијски токсичне.
“Велике, не нужно позитивне промене које произлазе из најављеног преусмеравања укупне, па онда и спољне политике САД. Америка се окреће сама себи. Мења своје унутрашње и иностране фокусе. Нова би администрација могла извести радикалан спољнополитички заокрет, толико радикалан да се већ говори о успостави новог светског поретка или, у најмању руку, о преслагивању западног света”, пише загребачки портал.
“Јутарњи” ту истиче да би на Хрватску могао да утиче Трампов однос према НАТО, а затим и однос према Русији и овом делу Европе, “без обзира на то како га звали – Балканом, југозападним ЕУ-окрајком или земљама екс Југославије”.
“Нови амерички председник – ако је судити према изјавама – прилично је критичан према НАТО и моделима његовог функционирања, као и готово увредљиво индиферентан према Европи. Много га више занимају Русија, Кина, Мексико… Ако буде по његовом, НАТО савезу следи озбиљно рекомпоновање. На помоћ у обрани убудуће би могле рачунати само оне земље које за војне потребе издвајају два посто БДП-а, што изричито искључује балтичке државе, за које је Трамп већ рекао да их у случају напада Русије не би нужно бранио. Али то значи да би се и Хрватска нашла изван тог круга”, истичу они.
Додаје се да би драстично повећавање војних издатака, готово удвостручење у односу на садашњи ниво, за сваку хрватску власт представљало тежак, готово несавладив задатак.
“Најављено релаксирање односа САД с Русијом за Хрватску би могло значити да регија којој припадамо више неће бити полигон за разигравање нове верзије Хладног рата. Али какве консеквенце из тога следе? Хоће ли се Америка повући с Балкана, а Русија свом снагом утрчати? Или би се односи без звецкања оружја на овом простору могли стабилизовати? Већ су кренуле шпекулације о новој подели интересних сфера, чак новој Јалти, али то је ипак прилично исхитрена конструкција”, наводи се у тексту “Јутарњег”.
Осим тога, они додају да “детант према Русији, уз окретање Америке према унутра, према самој себи – нека врста ако не баш изолационизма, оно смањеног интервенционизма – вероватно значи да Хрватска не може рачунати на америчку помоћ у преуређењу овог дела света, пре свега у тражењу решења за Босну и Херцеговину”.
“Америка је овде годинама била дубоко умешана. Зауставила је рат, сукобљене стране терала за мировни сто, помагала демократију. Смањење њене заинтересованости или повлачење отвориће, врло вероватно, простор за неке друге играче. Европска Унија је спора и не зна шта би. Али Русија и Турска знају. Преко Балкана могу осигурати своју снажнију присутност у Европи. За Хрватску такав развој ситуације може значити огромне стратешке, политичке и сигурносне проблеме”, пише “Јутарњи”.
“Друго, долазак Трампа на чело Америке представља ветар у леђа сличним ликовима посвуда по свету, па ће несумњиво оснажити и радикалну, националистичку десницу у Еуропи.
Није чудо да његову победу поздрављају сви европски исламофоби, одушевљени најавом да ће муслиманима забранити улазак у САД; затим сви носитељи антиимигрантске параноје, екстатични због идеје о депортационим одредима који би из Америке, како је речено, требало да избаце 11 милиона имиграната; потом љубитељи зидова и ограђивања држава живом жицом који узор виде у Трамповом обећању о подизању бедема на граници с Мексиком; онда сви према мањинама непријатељски расположени и мизогини талибани конзервативизма, заговорници забране побачаја и кажњавања жена које се на то одлуче…
Укратко, нови је председник Америке узор проноситељима политике грађене на антилибералним вредностима и сејању страха. Јахачима затвореног друштва, искључивости и конфликта, говора мржње и експлицитног расизма”, додају они.
Ту наводе да се већ на пролеће на парламентарним изборима у Француској очекује се нови продор Марин Ле Пен, председнице десничарског Националног фронта. Потом би на изборима у Холандији могла славити евроскептична Странка слободе. Њен шеф Герт Вилдерс већ је најавио да ће, ако освоји власт, затворити границе за све муслимане, затим затворити све џамије и исламске школе, те забранити Куран.
“За Хрватску такве су тенденције ризичне. Трампову победу на овим су просторима најеуфоричније поздравили четнички војвода Војислав Шешељ и турбохрватујући саборски заступник Жељко Гласновић. Браћа по мржњи. Хрватска је држава нетом изашла из једног десничарског експеримента, који се показао силно друштвено деструктивним. Владајући ХДЗ с новим је руководством одбацио донедавну радикализацију, али ситуација још није сасвим стабилизована, још је прилично фрагилна. Цветање десничарског популизма по Европи могло би охрабрити неке тренутно примирене снаге назадњачке реконквисте”, истиче “Јутарњи”.
Ипак, ту је трећа ставка која, како наводе, може бити поучна за Хрватску:
“Политичке елите уживо могу гледати учинке занемаривања оних делова становништва који се осећају пониженим и увређеним. Устајте, презрени на свету – то је химна која се опет некако планетарно римује с овим временом. Није изборе у САД добио Доналд Трамп, него их је Хилари Клинтон изгубила. Као представница старих, донедавно, чинило се, тефлонски отпорних, готово вечних структура, била је идеалан објект беса усмереног против однарођеног на невољу народа глувог и слепог естаблишмента. Губитници глобализације, економске кризе, банкарске грабежи, економског реструктурирања. Реч је о правој побуни маса која иде преко традиционалне поделе на десницу и левицу. Госпођа Клинтон није била добар кандидат и због свог учествовања у интервенционистичкој политици, која је многе народе и државе по истоку гурнула у крваве купке из којих нема излаза. Чињеница да је против себе имала једног неотесаног, арогантног, безобзирног и насилног, те према демократским нормама презривог типа, није успјела поништити њене хендикепе”.
“Поука коју би хрватска политика могла извући из америчких избора: ако цивилизоване политичке опције не понуде наду онима који се осећају искљученима, искљученима из поделе добара и демократског утицаја, масе би могле кренути за новокомпонованим лидерима дивљачког десничарења. За онима, који попут Доналда Трампа, медено зборе о “заборављеним мушкарцима и женама”, а својим наводним, прилично наопаким решењима утиру пут у нове сукобе, пропадање и цивилизацијску регресију”, закључује се у тексту.
