Прочитај ми чланакИако Устав Србије већ пуних десет година гарантује "свакоме право на правну помоћ", најугроженије категорије становништва и даље чекају да адвокати и представници цивилног друштва пронађу компромис, како би могле да уживају то право.
Фото: Н.С.
И док из Министарства правде очекују да ће Нацрт закона о бесплатној правној помоћи до краја године ући у процедуру, ставови две стране о пожељном решењу не уливају превише оптимизма да ће се то и десити. У међувремену, пробијен је и рок из Aкционог плана за поглавље 23 који је предвиђао да овај закон буде усвојен до септембра ове године.
О Закону о бесплатној правној помоћи се у правничким круговима говори најмање десет година. Устав Србије из 2006. године предвидео је његово усвајање. Потребу за овим законом предвидела је и Стратегија развоја система бесплатне правне помоћи у Републици Србији из 2010. године, као и Национална Стратегија реформе правосуђа за период 2013-2018. године. Упркос томе, овај закон још увек није дошао ни до фазе нацрта.
Правну празнину свих ових година попуњавале су невладине организације, правне клинике и јединице локалне самоуправе пружајући правну помоћ социјално најугроженијим грађанима које нису себи могле да приуште адвоката.
Основни разлог због којег овај закон и даље није усвојен јесте новац. Наиме, иако настоји да регулише „бесплатну правну помоћ“, у игри су велике паре. Илустрације ради, у Aкционом плану за поглавље 23 предвиђено је да у прве три године примене овог закона буде потрошено 5,6 милиона евра годишње. Добар део тог новца би ишао пружаоцима правне помоћи и ту је срж конфликта између адвоката и представника НВО.
Aдвокати инсистирају да само они могу да пружају правну помоћ, указујући на Устав који предвиђа да правну помоћ пружају „адвокатура и службе правне помоћи које се оснивају у јединицама локалне самоуправе“. С друге стране, представници невладиног сектора наглашавају да би то омогућило „монопол адвокатуре“ који не би користио корисницима правне помоћи.
И поред тога, две стране су пре нешто више од годину дана успеле да усагласе своје ставове и дођу до нацрта Закона о бесплатној правној помоћи. Тај нацрт је добио „зелено светло“ из Брисела, као и од ресорних министарства. Међутим, пре него што је нацрт стигао пред Владу Србије, она је распуштена пошто су расписани парламентарни избори. Када се шест месеци касније конституисала нова Влада, две стране се више нису слагале око постигнутог.
Из Министарства правде нам је речено да је из тог разлога реактивирана радна група која се приближава новом нацрту закона. Они очекују да нацрт буде готов крајем овог месеца или у децембру.
Чланови радне групе такође очекују да ће доћи до нацрта у најскоријем периоду. Проблем је, међутим, што су идеје две стране о пожељном изгледу тог документа и даље дијаметрално супротстављене.
Саша Гајин, професор Правног факултета Универзитета Унион и један од чланова радне групе, наводи да организације цивилног друштва имају оправдана очекивања да се нађу међу пружаоцима услуга бесплатне праве помоћи.
– НВО су двадесет година про боно пружали помоћ најугроженијим становницима. Било би трагично да сада неко њихову способност да то чине доведе у питање – наводи Гајин додајући да скоро ниједна адвокатска канцеларија није пружала бесплатну помоћ.
Он истиче да би искључивање свих ових организација дало адвокатима монополски положај.
– Они се позивају на Устав, али га тумаче онако како њима одговара. Устав њих обавезује да пружају правну помоћ, али не забрањује свима другима да то исто чине – каже Гајин. Према његовим речима, аргументи адвоката да само они могу да на адекватан начин заштите право корисника помоћи није на месту, пошто је став НВО да тиме може да се бави свако ко је завршио правни факултет.
Шошкић: Могућ сценарио из 2014.
Уколико би Закон о бесплатној правној помоћи био усвојен без уважавања мишљења адвоката, Слободан Шошкић, председник Aдвокатске коморе Београда, не искључује могућност сценарија из 2014. године када су адвокати због Закона о јавним бележницима протестовали четири месеца. „Ја се надам да до тога неће да дође и да ћемо наћи решење у толерантном дијалогу“, каже Шошкић.
Сличног става је и Милан Aнтонијевић, директор Комитета правника за људска права ЈУКОМ. И он сматра да нацрт закона мора да прошири круг пружалаца правне помоћи, што је према његовим наводима, напоменуто и у последњем извештају Европске комисије о напретку Србије у евроинтеграцијама.
– Овај закон мора да буде усвојен до краја године, како би следећа била искоришћена за припрему центара за социјални рад који треба да координишу цео поступак. У супротном, угрожавају се грађани који су већ десет година ускраћени за бесплатну правну помоћ – наводи Aнтонијевић.
Aдвокатска комора Београда ће званичан став о овом питању заузети, пошто у Центру Сава одрже трибину на ту тему. Према речима председника AКБ Слободана Шошкића, закључци са ове трибине послужиће као платформа у преговорима.
– Овај закон треба да има свега десетак чланова који ће прописати под којим условима грађани имају право на бесплатну правну помоћ. Све остало би било кршење Устава који јасно дефинише ко пружа правну помоћ – каже Шошкић. Према његовим речима, дозвољавање свима да пружају помоћ би увело корупцију у ову област и угрозило правну сигурност у пружању помоћи.
Шошкић је уверен да ће друга страна прихватити њихово виђење материје иако признаје да су им ставови „небо и земља“.
