Прочитај ми чланакТек објављивањем списа, век после, вреднују се заслуге Виктора Берара. Овај дипломата бранио интересе наше земље широм Европе.
Виктор Берар је бранио Србе
Тек објављивањем списа, век после, вреднују се заслуге Виктора Берара. Овај дипломата бранио интересе наше земље широм Европе.
Као један од најбољих познавалаца политичких прилика и односа у свету, француски историчар и дипломата Виктор Берар (1864-1931), „Балканац по занату“ како су га звали, беше посвећен деловима оновременог Османског царства, нарочито Србији. У дипломатији и академском истином коју је о њој пронео Европом, за Србију је имао неизмерне заслуге, које му се тек сад потпуно вреднују. Збирку његових списа „Одабране стране о Србији и Балкану“, које су превели специјалиста филолог за француски језик Сандра Трипковић и библиотекар Дејан Ацовић издала је Библиотека „Браћа Настасијевић“ у Горњем Милановцу.
Насловница збирке Берарових списа
Трајни односи Француза и Срба успостављају се још у доба крсташких ратова, крајем 11. века, о чему сведочи више хроничара. Утицај француске културе и политике у Србији је и кроз каснија бурна времена био јак. У списима, Берар анализира али и слави тај однос, чак даје наук креаторима француске дипломатије: како се праведније одужити Србији!
– Француска је подржавала Србију у свим кризама кроз које је пролазила од 1903. до 1914. Њена намера била је спречавање превласти аустро-немачког блока, али и савезничке Русије на Балкану, учвршћивање Тројног савеза, те избегавање ситуације којом би српско питање довело Русију и Тројни савез у рат. Премда се противила рату са Турском, јер јој је њено државно јединство било неопходно и за наплату поверилачких потраживања француског капитала, прихватила је успех савезника у Првом балканском рату, и начело „Балкан Балканцима“, а подржавала је и излазак Србије на Јадранско море – подсећају Ацовић и Трипковићева.
Као дипломата и сенатор, Берар је припадао демократској левици. Организовао је и „Српски дан“ – 26. марта 1915. у сто хиљада школа у Француској, за почаст српском имену, чему је посветио студију, у поменутој збирци први пут целовито преведену на српски. У Паризу оснива Комитет „Српски народ у Француској“, за школовање избегле српске омладине.
Преводиоци Сандра Трипковић и Дејан Ацовић
– Почетком 19. века идеје Француске револуције подстакле су храброст и патриотизам ове нације робова. Срби су 1804. били први балкански народ који је устао против Турака, пратио француску нацију у освајањима права човека – пише Берар.
Плакат за „Српски дан“ 1915. у Француској
– Царска и краљевска династија Аустро-Угарске, кућа Хабзбурга, која је освајачки држала Хрватску, Славонију, Далмацију, Босну и Херцеговину, имала је план да им прикључи две независне српске државе, Србију и Црну Гору, стварањем српско-хрватског краљевства и прикључењем њеним краљевствима: аустријском, угарском, чешком и пољском.
То се чинило неопходним, ако ова монархија жели да потраје. Она у себе укључује осам потчињених нација под два владајућа народа, немачким и мађарским, са две престонице, Бечом и Будимпештом. Свој опстанак дугује тешко одржаваној равнотежи те две државе и народа. Чести су били преговори о сагласју или компромису. Тако је будућност династије била неизвесна.
Од 1906, а нарочито од 1909, Аустрија је само тражила прилику да пошаље милионе својих војника против две мале српске државе. Маја 1914. немачки цар Вилхелм II и крунски принц надвојвода Франц Фердинанд састали су се у Конопишту и утврдили план операција против Србије, за који су аустријски и немачки генерали сматрали да је једноставан и брз за спровођење…
ПОЧАСТИ БЕРАРУ
Смрт Берара 13. новембра 1931. у Србији је достојно обележена. Чувени слависта, његов пријатељ Миодраг Ибровац у „Времену“ објављује некролог у ком пише да се наш народ више него други поноси што су му такви поклонили пријатељство.
На комеморацији на Универзитету у Београду беседили су професори Павле Поповић, Гргур Јакшић и Веселин Чајкановић. Сви говори су објављени у часопису „Братство“.
ШТЕТНИ ТАЈНИ УГОВОРИ
Берар је тражио исправку тајних уговора сила Антанте из 1915. са Италијом и 1916. са Румунијом, којим су жртвовани интереси Србије, односно касније Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, и уопште поштовање обавеза великих сила спрам савезничких малих народа и држава.
– Из овог рата произлази победа начела наше Револуције, од сада примењених на међународни живот света. Као и 1789, дужни сте 1919. да проповедате људском роду јеванђеље свих обновљених права. На позицији сте да одлучујете о људској слободи – речи су Берара дипломатама учесницима мировне конференције у Версају.
ФЕРДИНАНД ХТЕО ТРИЈАЛИЗАМ
Престолонаследник Франц Фердинанд имао је идеју замене дуалног система тријализмом, на основу три краљевства, који би се спровео анексијом свих југословенских народа Бечу и Будимпешти. Од 1906. званични новинари Беча разматрали су само једну алтернативу у будућности јужнословенске расе: или ће се сви Јужни Словени прикључити на силу Хабзбуршкој монархији, или ће се остављени да сами стварају своју судбину народи Хрватске, Славоније, Далмације и БиХ пре или касније ујединити са Србима из Београда и Цетиња, начинити јединствено независно краљевство. Велике српске победе од 1912. до 1914. подстакле су ентузијазам свих Југословена и окренуле срце сваког Србина и Хрвата према Београду. Аустрија је сматрала да више не може да узмиче – писао је Берар.
