Прочитај ми чланак
Црногорска партија оштро је данас критиковала председника Скупштине општине Мали Иђош, Марка Ровчанина, због изјаве да црногорски језик не постоји и затражила од Социјалистичке партије Србије, чији је он функционер, да се огради од таквих ставова.
„Запрепашћени смо изјавом коју је у емисији Радио-телевизије Војводине дао Марко Ровчанин наводећи да црногорски језик не постоји ни у Црној Гори и да је онда срамота да и поред тога Мали Иђош буде прва општина која је увела тај језик у службену употребу“, наводи се у саопштењу за јавност.
Додаје се да је Ровчанин изнео неистину јер је црногорски језик у Црној Гори званични језик утврђен Уставом те државе.
„Ровчанинов став је усмерен на негирање Уставом и законима Србије утврђених права црногорске националне заједнице у погледу службене употребе црногорског језика“, наводи се у саопштењу.
Црногорска партија је навела да општине Врбас и Кула упорно одбијају да спроведу закон и уведу црногорски језик у службену употребу, због чега је та странка у септембру затражила пријем код премијера Србије Ивице Дачића, који је и председник Социјалистичке партије Србије (СПС).
„До данас нисмо добили одговор, што наводи на помисао да то није случајно, већ да став који је саопштио функционер СПС у Малом Иђошу, представља став СПС о наведеним проблемима“, наводи се у саопштењу.
Црногорска партија затражила је да се СПС огради од Ровчанинових изјава и да тако покаже да је привржен доследном спровођењу Устава и закона Србије у односу на права националних заједница.
Дипломирало првих шест „професора“ тзв. црногорског језика
Црна Гора је добила прве „дипломиране професоре црногорског језика и јужнословенске књижевности“ који су то звање стекли на истоменој катедри формираној 2008. када се уписала и прва генерација од 13 студената.
Такозвани црногорски језик се не разликује од српског језика: граматика је иста, као и све непроменљиве и већина променљивих речи. Црногорско писмо се разликује у два слова која су додата на писмо које се користи у српском језику. Та два слова се могу сматрати црногорским, док све остало припада српском језику који се у Црној Гори говорио и који се говори и дан-данас.
Да црногорски језик и црногорска књижевност треба тек да се створе, отворено каже и Весна Вукићевић, професор на ЦГ-катедри: „Трајна мисија студијског програма за црногорски језик и јужнословенску књижевност је стварање и промивисање црногорског језика и књижевности као неприкосновених вриједности уз подстицање научног и културног плурализма, а циљ нам је да на најбољи начин презентујемо нашу духовну баштину утемељену искључиво на највећим достигнућима науке“.
Национални Црногорци се својски труде и раде на томе да присвоје писце из Црне Горе који су се изјашњавали као Срби и тако створе „црногорску књижевност“.
На катедри за тзв. црногорски језик и јужнословенску књижевност дипломирало је шесторо студената: Маријана Пајевић, Зорица Недић, Снежана Бошковић, Драгана Бајчета, Катарина Биговић и Новица Вујовић.
„Имамо и обећања да ћемо сви ми који смо дипломирали моћи да завршимо приправнички. Не знамо да ли ће остати на нивоу обећања или ће се реализовати, али надамо се“, рекла је Катарина Биговић.
(Видовдан, Бета, Србел)
