Прочитај ми чланакДневник археолога Обрада Кујовића отвара недоумице. Пет година пре Срејовићевих ископавања пронађени трагови неолитског насеља. Музеј у Берлину има скулптуру коју је баснословно платио, а није из Ђердапа.
Дневник археолога Обрада Кујовића отвара недоумице. Пет година пре Срејовићевих ископавања пронађени трагови неолитског насеља. Музеј у Берлину има скулптуру коју је баснословно платио, а није из Ђердапа.
Дневник археолога Обрада Кујовића, који је у наслеђе добио архитекта Христивоје Павловић, отвара низ недоумица о једном од најзначајнијих светских преисторијских локалитета. Наиме, у Кујовићевом дневнику са извиђања десне обале Дунава у Ђердапској клисури, од 30. августа 1960. године, пише да су он и апсолвент архитектуре Ивица Костић код Лепене први открили трагове неолитског насеља. То се коси са званичном верзијом по којој је др Драгослав Срејовић 1965. открио то преисторијско насеље, а затим за неуобичајено кратко време ископао остатке невероватне цивилизације.
Локалитет је тад назван Лепенски вир, и показало се да су његови становници пре око 8.000 година извели “неолитску револуцију”. Створили су прву европску архитектуру и урбанизам, монументалну уметност, извршили поделу рада, припитомили прве домаће животиње и биљке. Лепенски вир је био доказ да се европска цивилизација родила у дунавској ували у Ђердапској клисури.
Он је и др Драгослава Срејовића винуо у звезде. Изложба скулптура и књига о Лепенском виру изазвали су сензацију, али противно научној пракси, он није навео ко је и када уочио локалитет. Откриће је приписивано његовој генијалној интуицији. Није се знало за извештај Археолошког института из августа 1960, када је за њега радио Кујовић.
– Чика Обрад је у Лепенском виру нашао масу изломљених керамичких посуда које је препознао као траг насеља неолитске старчевачке културе. То је написао у детаљном извештају за Археолошки институт, који је касније нестао. Срећом, Кујовић је сачувао свој теренски дневник у коме је 30. августа 1960. Лепенски вир први пут забележен као преисторијски локалитет – каже архитекта Христивоје Павловић.
Њему је Кујовић тестаментом завештао сву своју археолошку документацију, јер га је препознао као посвећеног истраживача Лепенског вира.
Обрад Кујовић
– Кујовић никад није спорио заслуге академика Срејовића у истраживању и тумачењу лепенске културе. Њега је повредило то што Срејовић до краја живота није хтео да помене имена људи који су открили локалитет и пренели му сазнања о њему. Др Срејовић је убрзо по Кујовићевом открићу од њега тражио и добио додатне информације – наводи Павловић.
Академик је тврдио да је задатак истраживања Лепенског вира добио 1965. потпуно случајно. Кујовић је сведочио другачије:
– На основу извештаја и остале документације, скица, филмова, фрагмената керамике које сам предао Археолошком институту, за овај локалитет сазнао је и за њега се заинтересовао Драгослав Срејовић, у то време асистент на катедри за археологију Филозофског факултета у Београду.Годину касније, док смо са др Душанком Вучковић Тодоровић обављали археолошка ископавања на локалитету Велики Градац, код Доњег Милановца, Срејовић је дошао код мене и изјавио да је заинтересован за локалитет Лепенски вир, па ме је замолио да му нешто више о њему кажем. Нисам имао никаквих разлога да колеги Срејовићу не саопштим сва запажања и утиске о овом локалитету.
Званично, чим је 1965. почео да ископава Лепенски вир, др Срејовић је одмах дошао до епохалног открића.
– Насеље Лепенски вир налазило се око три и по метра испод земље и десетак млађих културних слојева, који се обично истражују полако и пажљиво. Др Срејовић је пројурио кроз њих и дошао до “срца лубенице”. Сматра да је захваљујући интуицији осетио где и колико треба копати. Ипак, интригантно је питање шта се дешавало између 1961, кад је Срејовић од Кујовића добио информације о Лепенском виру, до 1965, када је званично почело истраживање. Ту се не можемо ослонити на филм о ископавањима, јер је он накнадно снимљен и одглумљен – каже Павловић.
Он је, истражујући неиспричану причу о Лепенском виру, открио још чудних података.
– Музеј у Берлину има лепенску скулптуру коју је баснословно платио, али она званично не потиче из Лепенског вира. Упоређујући званичне податке о броју пронађених скулптура, уочио сам да се они не подударају и да се њихов број смањивао.
Христивоје Павловић
ПРАВИ ИСТРАЖИВАЧИ
Др Душанка Вучковић Тодоровић из Археолошког института која је руководила првом фазом истраживања Ђердапа потврдила је Кујовићеве тврдње:
– Тачно је да су Обрад Кујовић и Ивица Костић 30. августа 1960. истражујући терен од Доњег Милановца до Добре открили неолитско насеље Лепенски вир. Кад су се вратили са Лепенског вира и показали нам скице новог локалитета, керамичке комаде и филмове, ми смо у наш дневник археолошких истраживања уписали њихово откриће старчевачке културе. Срејовић је после неколико година почео да откопава и научно обрађује овај локалитет – навела је др Вучковић Тодоровић.
Лепенска скулптура названа Адам
