Прочитај ми чланакПод паролом бежања од рата, немаштине, потраге за бољим животом, свакодневно у земље Европе улази велики број махом муслиманског живља са простора Блиског истока. То су махом примитивни, необразовани који не желе да поштују правила земље у коју дођу већ хоће да намећу своја правила и своју културу.
Под паролом бежања од рата, немаштине, потраге за бољим животом, свакодневно у земље Европе улази велики број махом муслиманског живља са простора Блиског истока. То су махом примитивни, необразовани људи који не желе да поштују правила земље у коју дођу већ хоће да намећу своја правила и своју културу.
Јуче су ти „несрећници“ који беже од рата у Сирији, како их представљају разне НВО и сам врх наше државе, у сред Београда убили једног од својих. На углу Рељине и Краљице Наталије у општој тучи између миграната убијен је један Авганистанац. Оне је избоден ножем и подлегао је повредама, а још један је тешко повређен. Сведоци овог догађаја кажу да је група миграната дотрчала из правца Теразија са исуканим ножевима и одмах су се устремили на другу групу миграната.
Ово није први случај насиља међу мигрантима. У прихватним центрима се међусобно туку сваки дан, потежу и хладно оружије али се о томе ћути. Њихово насиље је одавно пренешено са међусобних сукоба и на староседелачко становништво. Нападнут је ножем и исечен дечак у Суботици, нападнут је дечак у Шиду… За сада су напади на Србе у Србији од стране миграната изоловани случајеви, али ускоро напади на наше грађане могу, и хоће, да прерасту у свакодневницу.
Док год су у мањини они се понашају сасвим нормално (или се бар труде), никога не дирају, врло ретко показују агресију и међу својима, не краду, али чим стекну утисак да их има довољно одмах почињу да исказују своју природу. То им је у генима, а у пролог томе говоре дешавања у Шиду. Како се тамо налази прихватни центар за мигранте (тамо их има у великом броју), осетили су се јакима и почеле су крађе, уништавање имовине, отимање од грађана Шида, напади на грађане Шида… Исти случај је са Немачком, Шведском и осталим земљама које су примиле велики број миграната. Тамо се константно дешавају напади на староседелачко становништво, отимају, баве се свим врстама криминала, силују, и нико не одговара. Сетите се случаја у Аустрији где је један мигрант силовао малолетног дечака пореклом из Србије, аустријског држављанина, на базену, а потом је пуштен јер није разумео да дечак не жели да ступи у сексуални одност са њим, а он је имао јаку потребу за сексуалном активношћу.
Ако сте имали прилику да прођете поред аутобуске станице у Београду, Економског факултета, и свих околних улица могли сте да приметите да је велики број миграната концентрисан на тим местима. У самом центру града мигранти су обележили своју територију и већ две године од њих ту не може да се живи. Помоћ коју добијају у виду хране продају на улици на Зеленом венцу, уништавају околину, траже новац од пролазника, спавају у прљавштини, скоро сви су нелегално у Србији (без докумената, без било какве могућности идентификације), готово сви су мушкарци између 18 и 35 година, а сада су почели и да се убијају. Како су без новца, без смештаја, без надзора, а сви су мушкарци остаје им да се баве криминалом. За сада су то ситне крађе, а питање је времена када ће почети са тешким разбојништвима, убијањима, силовањима… Ово стање је алармантно јер сваким даном све више миграната улази у Србију, анемају где да оду (не пуштају их у Хрватску, Мађари су подигли зид на граници…) Јасно је да то нису људи који беже од рата јер ту најмање има Сиријаца, а то доказује и овај случај убијеног мигранта Авганистанца.
Да ли Срби треба да се плаше када пролазе кроз делове своје престонице? Да ли би требало да сачекамо да убију једног или више Срба па да реагујемо? Да ли треба да стрепимо за своје мајке, сестре, девојке које пролазе туда? Да ли ће нас држава заштитити или ћемо морати сами да се штитимо?
Ако ти државо нећеш ништа да предузмеш нама ништа друго не остаје него да се сами заштитимо. Ако држава не заштити народ, онда не може да кажњава тај исти народ ако се сам штити. Реци те нам отворено „Не можемо, нећемо да вас штитимо“, да знамо шта нам је чинити.
Ми немамо куда да бежимо, и зато се будите, устајте. Имамо шта да изгубимо браћо и сестре, и зато се будите док још није касно!
