Прочитај ми чланакПредлог стратегије интелектуалне својине предвиђа могућност да држава уклања неподоне сајтове без претходне одлуке суда, рекао је Бојан Перков из “Share fondacije”.
Предлог стратегије интелектуалне својине предвиђа могућност да држава уклања неподоне сајтове без претходне одлуке суда, рекао је Бојан Перков из “Share fondacije”.
Према његовим речима, то је покушај увођења цензуре интернета у Србији.
– Укратко, коришћење текстуалних, сликовних или видео цитата у контексту и за потребе критичке анализе, изношења личног става, информисања заједнице или шире јавности, едуковања појединих циљних група, и томе слично, чинило би основу за деловање. Сајтови независних медија, библиотека, наставних онлајн програма, блогера, и тако даље, сви би се могли наћи на удару административних одлука о ‘уклањању’”, рекао је Перков за портал Аутономија.
Према његовим речима, стварање базе која би садржавала податке о активностима на интернету са личним подацима корисника би потпуно обесмислило приватност грађана и обесхрабрило било кога да се упусти у постављање или преузимање садржаја са интернета, из страха да ће бити стављен у базу “сумњивих лица”, коју предвидја Предлог стратегије.
– У таквој атмосфери не можете да имате поверење у свог интернетског провајдера и друге актере који вам пружају различите услуге на Интернету. Покретање било каквог бизниса са онлајн садржајем би такодје значило улазак у ‘ризичне воде’, што спутава иновације и развој дигиталних бизнис модела због правне несигурности, казао је Перков.
Предлог стратегије за период од 2016. до 2020. године је поднело Министарство просвете, науке и технолошког развоја, а нацрт је тренутно на јавној расправи, до 22. новембра.
Предлогом је предвиђено неутралисање “спорних” сајтова, без разликовања врсте и намене садржаја који се оспорава, затим блокирање и заплена домена сајтовима који крше права интелектуалне својине, док ће се уједно обављати и прикупљање обавештајних података о уплатама од платформи за плаћање преко интернета, као и провајдера услуга за онлајн оглашавање.
Непознати аутор текста
“Share fondacija” упозорава на праксу нетранспарентног процеса израде Предлога стратегије у области која се тиче низа различитих актера – од активиста за људска права и слободе, преко музејских и библиотечко-архивских и образовних институција, креативне индустрије и ИТ предузетника, до приватног сектора који ће сносити терет мера (хостинг, интернет провајдери, финансијски сектор, онлајн адвертајзинг, итд).
– Из расположивих објава на сајтовима државних органа укључених у процес (Влада Србије, надлежно Министарство, Завод за интелектуалну својину), није могуће установити ко је и када учествовао у изради Предлога статегије, наводи “Схаре фондација”.
Доношење стратегије при самом крају прве године периода на који се односи потврђује забрињавајући тренд “хитног поступка” у јавним политикама где се, упркос бројним секторским институцијама и службама, програми и планови доносе у последњи час, без благовремених консултација са заинтересованом јавношћу.
Стратегија без обзира на иновације, образовање и културни развој
У тексту Предлога стратегије, изложеном на 40 страна, ниједном се не помињу појмови попут културе, знања, дигитализације, библиотеке, иновације, образовања и њима сродних, што указује да су аутори стратегије незаинтересовани за јавни интерес који се огледа кроз слободан приступ знању, слободу изражавања у онлајн окружењу, информациону приватност и укупан екосистем за развој иновација, креативних индустрија и ИТ предузетништва.
– Важно је напоменути да би усвајање Стратегије у тренутку када реформа заштите интелектуалне својине у Европској унији изазива бројне контроверзе могло да створи бројне препреке у даљем развоју ових политика у Србији, наводи “Share fondacija”.
Да ли су ефекти мера економски оправдани? Можемо ли се надати расту БДП-а?
“Share fondacija” сматра да није утемељена аргументација да ће строге мере у Предлогу стратегије подстаћи повећање прихода по основу интелектуалне својине, ако се узме у обзир ко ће сносити трошкове примене и одржавања предложених мера, попут блокирања сајтова.
– Интернет провајдери и други пружаоци услуга информационог друштва, који углавном нису носиоци права интелектуалне својине, поднели би највећи финансијски терет увођењем техничких блокада онлајн садржаја, а последично и крајњи корисници због могућег повећања цена услуга, пише у анализи Предлога.
