Долази до ширења веза између три тачке Евроазијског троугла у настајању, што ће довести до великих промена.

Развијање економских, политичких и војних веза између Ирана, Кине и Русије – којимa се те земље повезују у оно што називам евроазијким „златним троуглом“ – наставља да се одвија у важним областима. Делује да ће будућа стратегија Трампове администрације бити дистанцирање Вашингтона од Ирана и Кине и махање шаргарепом попуштања напетости у односу са Москвом, што је класична Макиндерова/Кисинџерова геополитика избегавања рата на два фронта, који се колосално обио о главу Вашингтону кад је покушао да промени равнотежу снага.

Тренутна динамика сарадње која у протеклих неколико година постоји између три кључне државе евроазијског Хартленда добијa обрисе стратегије. Последњи наговештај су посете кинеског министра одбране и руских високих званичника Техерану.Развијање економских, политичких и војних веза између Ирана, Кине и Русије – којимa се те земље повезују у оно што називам евроазијким „златним троуглом“ – наставља да се одвија у важним областима.

Делује да ће будућа стратегија Трампове администрације бити дистанцирање Вашингтона од Ирана и Кине и махање шаргарепом попуштања напетости у односу са Москвом, што је класична Макиндерова/Кисинџерова геополитика избегавања рата на два фронта, који се колосално обио о главу Вашингтону кад је покушао да промени равнотежу снага.

Тренутна динамика сарадње која у протеклих неколико година постоји између три кључне државе евроазијског Хартленда добијa обрисе стратегије. Последњи наговештај су посете кинеског министра одбране и руских високих званичника Техерану.

Приликом посете Техерану 14. и 15. новембра, кинески министар одбране генерал Чанг Ванкуан састао се са иранским председником Хасаном Роханијем и министром одбране Хосеином Дехангом. Две велике евроазијске земље потписале су уговор о проширењу војне сарадње. Уговор предвиђа интензивирање билатерлних војних вежби и ближу сарадњу поводом питања која Иран сматра важним за регионалну безбедност, при чему је сиријски тероризам на врху листе. Начелник штаба Иранских оружаних снага генерал-мајор Мохамед Хосеин Бакери поручио је да је Иран спреман да са Кином подели искуство у борби против терористичких група у Ираку и Сирији. Деханг је додао да договор представља „корак напред у дугорочној војној сарадњи са Кином“.

КИНЕСКИ УЛАЗАК У СИРИЈУ

У протеклим недељама Кина се придружила Русији и Ирану, директно се умешавши – на позив владе сиријског председника Башара ел Асада – у рат против ISIS и других терористичких група, укључујући Ал Каидин Нусра фронт и његове бројне огранке. Формални споразум са Техераном, који има доста искуства у теренским операцијама у Сирији, јасно указује на продубљивање билатералних односа између Кине и Ирана.

За време трајања састанка кинеско-иранске делегације у Ирану, Виктор Озеров, шеф Одбора за одбрану и безбедност Руске Федерације у горњем дому скупштине, такође је боравио у Техерану. Одатле је за РИА Новости изјавио да Русија и Иран договарају уговор о продаји наоружања у вредности од 10 милијарди долара, који би подразумевао испоруку тенкова Т-90, артиљеријских система, авиона и хеликоптера.

Укратко, долази до проширења војно-одбрамбених веза између три тачке Евроазијског троугла у настајању. Ово ће довести до великих промена, и то не само по питању стабилизације ситуације у Сирији и Ираку и генерално на Блиском истоку већ ће бити и велики подстрек развоју економских веза између три велике силе евроазијског Хартленда.

Халфорд Ј. Макиндер, отац британске геополитике, Русију је називао „Силом Хартленда“, а при крају живота (у чланку који је 1943. написао за Форин аферс, часопис њујоршког Савета за спољне односе) утврдио је да би Кина могла да преузме улогу Русије као географске и политичке континенталне силе Евроазије.

Данас, узевши у обзир огромни раст геополитичке важности енергетских сила из Персијског залива у односу на 1943. годину и њихов утицај на светску економију, повезивањем Ирана, Кине и Русије долази до формирања нове, како ју је Макиндер називао, „Силе Хартленда“.

Додатни елемент у односу на 2013. је иницијатива кинеског председника Сија Ђинпинга да повеже целу Евроазију, чак и Јужну Азију, оним што он назива кинеским инфраструктурним пројектом Један појас један пут. И Иран и Русија су се формално сложили да сарађују са Кином на овом мултибилионском инфраструктурном пројекту повезивања свих новонасталих тржишта Централне Азије и Ирана (потенцијално и Турске) брзим пругама и мрежом поморских лука које ће до краја текуће деценије већ почети да трансформишу економску вредност целе Евроазије.

КИНЕСКО-ИРАНСКА ТРГОВИНА

Упркос тегобним економским санкцијама САД и ЕУ против Ирана, кинеско-иранска трговина је расла чак и пре 2015, када је због нуклеарног споразума један део рестрикција укинут. Билтерална трговина је са 400 милиона долара у 1989. порасла на готово 52 милијарде у 2014. Иранско-кинеска привредно-индустријска комора (ICCCI) је са 65 чланова из 2001. порасла на 6.000, што што доста говори о интензитету економске сарадње.

Након јануарског укидања санкција кинески председник је посетио Техеран, где су две земље потписале многе економске споразуме. Након преговора 23. јануара ирански председник Рохани изјавио је да су се „Иран и Кина договорили да подигну размену на 600 милијарди долара у наредних 10 година“, додајући и да је постигнут споразум о „формирању свеобухватних стратешких односа за наредних 25 година“. Штавише, Иран је пристао и на сарадњу у сфери нуклеарне енергије и прихватио формално учешће у кинеском пројекту Један појас један пут, што су Русија и земље Евроазијске економске уније званично прихватиле 2015. године.

ИРАН – КЉУЧНА КАРИКА

Кинески пројекат Један појас један пут, често називан и Нови економски пут свиле, бриљантан је геополитички, економски, војни и културни пројекат. Он ће омогућити државама које у њему учествују да буду много заштићеније од покушаја америчке морнарице да блокира виталну поморску трговину Евопе и Блиског истока, која нужно пролази кроз Малајски пролаз, којим патролирају амерички бродови. Такође, док Вашингтон и Брисел уводе економске санкције на руску трговину са Европом, украјинска криза је приморала Русију на доста озбиљнији „заокрет ка Истоку“ (у односу на прокламовани Обамин „заокрет ка Истоку“; прим. прев.), пре свега према Кини.

Из кризе која је захватила Русију након украјинског пуча из 2014 – који су организовале САД – родила се стратешка сарадња између три велике силе – Ирана, Кине и Русије – коју је Збигњев Бжежински у својој књизи Велика шаховска табла (1997) описао као највећи геополитички изазов за хегемонију САД, као једине преостале суперсиле након уништења Совјетског Савеза од Вашингтона у периоду између 1989. и 1991.

Бжежински је потом написао:

„Од кључног је значаја како Америка наступа у Евроазији. Сила која доминира Евроазијом ће контролисати два од три најнапреднија и економски најпродуктивнија региона у свету. Прости поглед на мапу такође указује да контрола над Евроазијом готово аутоматски подразумева и потчињеност Африке, правећи од Западне хемисфере и Океаније (Аустралије) геополитичку периферију у односу на централни светски континент. Око 75 одсто светске популације живи у Евроазији и тамо се налази већина светског богаства, било да се ради о људском капиталу или природним ресурсима. У Евроазији се налази око три четвртине познатих светских енергетских ресурса“.

Иран има стратешку вредност за евроазијску интеграцију под кинеским инфраструктурним пројектом Један појас један пут. Не само да је Кина велики купац иранске афте и највећи увозник иранске робе – Иран је и кључна земља за кинеску визију стварања потпуно нових производних и логистичких центара и чворишта у Централној Азији и Европи. И, као што је индијски стратешки консултант Дебалина Госал приметила, Кина „има велико интересовање за иранску геостратешку локацију која отвара излаз у Каспијско море и Персијсли залив. Та локација омогућује Кини да реализује пројекат Један појас један пут.“

ИЗГРАДЊА ЕВРОАЗИЈСКОГ ХАРТЛЕНДА

Иран је већ делимично повезан са недавно довршеним великим лучким и железничким пројектом који је саставни део агенде Један појас један пут. Почетком 2015. теретни возови су почели да се крећу новом железничком линијом Жангаозен – Гизилгаја – Берекет – Кизил Атрек – Горган, која је изграђена у децембру 2014. за импресивних пет година од почетка градње.

Та железничка линија повезује Иран и Кину преко Туркменистана и Казахстана, земље која од самог почетка учествује у изградњи пројекта Један појас један пут, којег је председник Си Ђинпинг први пут најавио управо у посети Казахстану 2013. године. Нова железничка линија, позната и као Северно-јужни међународни железнички коридор Иран – преко Туркменистана – повезује са Казахстаном, и даље са кинеском границом. Нова железничка линија, дуга 908 километара, почиње у Узену у Казахстану (120 киломатара), потом иде линијом Гизилгаја – Берекет – Атрек у Туркменистану (700 km) и завршава се у Горгану, у Ирану (88 km). Због ове новоизграђене железнице теретни саобраћај из друмског прелази у железнички, будући да железница повезује све кључне луке и терминале у целом каспијском региону.

Нова железничка линија која Иран преко Туркменистана и Казахстана повезује са Кином промениће целокупан економски значај огромног централноазијског региона. Берекет у Туркменистану – који је раскрсница постојеће транскаспијске железничке линије, која повезује Туркменбаши на Каспијском мору са Узбекистаном, Источним Казахстаном и Кином – сада ће постати седиште великог центра за ремонт локомотива, као и најмодернијег карго терминала који ће од њега учинити важно чвориште за транспорт теретног саобраћаја.

Поред тога, туркменистанска влада гради велику луку у Туркменбашију, која ће омогућити ширење трговинских коридора, потенцијално – морским путем – и до Руске Федерације. Железничка линија ка иранском Горгану је већ повезана са иранском националном железничком мрежом, чиме је омогућен железнички транспорт између Кине, Централне Азије и Персијског залива. Ова конекција скраћује руте за 400 километара и упола смањује време теретног транспорта – са 45-60 дана на актуелних 25–30. Ово је велики економски добитак.

Од априла ове године Москва и Техеран преговарају и о изградњи поморског канала који би кроз територију Ирана повезао Каспијско море и Персијски залив. Русија, Азербејџан и Иран су се такође договорили да убрзају преговоре о Северно-јужном транспортном коридору, који ће делимично пролазити дуж западне обале Каспијког мора и преко Азербејџана повезати Русију и Иран. Када Северно-јужни коридор буде завршен, смањиће време карго транспорта из Индије ка Централној Азији и Русији са тренутних 40 – колико је потребно да терет из индијског Мумбаја стигне у Москву – на 14 дана, заобилазећи пренатрпани и скупи Суецки канал.

Где год данас да кренете широм Евроазије, од Персијског канала и Каспијског мора, преко Русије, Казахстана и Туркменистана, па све до Кине, наићи ћете на свеобухватни процес изградње једног новог економског простора (евроазијског Хартленда) први пут од ере оригиналног Пута свиле пре више од 200 година. Ако турска влада оберучке подржи пројекат Један појас један пут, отварају се огромни потенцијали за трансформацију Евроазије.

Остаје да се види шта ће САД, са Трампом као председником, урадити да униште ову предивну евроазијску изградњу. Ако је заиста мудар каквим се представља, Трамп ће препознати да је овакав развој догађаја једина права будућност за САД која не води у банкрот, економску депресију и деструктивне ратове. Ако то не уради, добар део остатка света је све одлучнији да тим путем крене без „једине суперсиле“.

Аутор је консултант за стратешке ризике, предавач и дипломомирани политиколог са Универзитета Принстон. Аутор је бестселера на тему нафте и геополитике

Превео АЛЕКСАНДАР ВУЈОВИЋ

Извор: standard.rs

Ознаке: анализа, Иран, Кина, Русија, стратешки троугао, Ф. Вилијем Ендгал