Прочитај ми чланак

ПРАВА КОРИСНИКА: Шта кад кабловска избаци омиљени канал?

0

Да ли је раскидање уговора са кабловским или мобилним оператером заиста "немогућа мисија", или је на ствари да највећи број грађана уопште не зна која су им права и на који начин могу да се "откаче" када су незадовољни услугом?

1

Да ли је раскидање уговора са кабловским или мобилним оператером заиста „немогућа мисија“, или је на ствари да највећи број грађана уопште не зна која су им права и на који начин могу да се „откаче“ када су незадовољни услугом?

Већину која је покушала да прекине уговорни однос са неким од телекомуникационих оператера од тога је одвратила прва реченица коју изговарају даваоци услуга: „Ако сада раскинете уговор, мораћете да платите све накнаде до краја уговореног периода“. Међутим, правни стручњаци за ову област тврде да грађани имају далеко већа права од оних које им признају телекомуникациони оператери.

За почетак, грађани се питају да ли кабловски оператер стварно има право да сваки час из одређених пакета убацује и избацује ТВ програме по својој вољи. Жарко Птичек, правник стручан за ову област, објашњава да корисник има право да раскине уговор када оператер не испуни своју обавезу, али је законом прописано да се то не може учинити због неиспуњења „незнатног дела обавезе“. А, шта се сматра незнатним делом обавезе, одређује се од случаја до случаја. Тако за оператера укидање једног ТВ канала може бити „незнатна обавеза“, али кориснику би могла бити најважнија у том пакету, јер је можда за њега баш тај програм био пресудан да се определи.

ПРИГОВОРИ РАТЕЛ

Рател је током 2015. године примио 1.073 приговора корисника на висину рачуна и квалитет пружених услуга оператера. Од тога је 115 решено у корист претплатника.- Рател у споровима између корисника и оператера има улогу посредника у вансудском поравнању – речено је „Новостима“ у овој агенцији. – Немамо право доношења мериторних решења.

Наш саговорник напомиње да је у сваком случају оператер дужан да потрошача обавести о намери да једнострано измени услове уговора, што се односи на једну или више услуга које му је првобитно омогућавао. Обавештење мора бити послато потрошачу најмање месец дана унапред.

– Пример би био да међу оператерима један дистрибуира канале на холандском и да корисник баш због тога изабере њега. Са аспекта корисника, постојање холандских канала је битан елемент уговора – објашњава Птичек.

– Уколико се деси да оператер укине холандске канале, по општим одредбама уговорног права корисник би имао могућност једностраног раскида уговора. Наравно, остаје питање доказивања побуде корисника за закључење уговора. У конкретном случају кабловски оператер би био дужан да докаже да је кориснику доставио списак канала.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, наводи да је у случају да у уговору потписаном са оператером нису прецизно утврђене услуге, између осталог није наведен тачан списак ТВ канала чије коришћење је уговорено, кориснику отежано да без штетних последица једнострано раскине уговор са оператером.

– Потрошач не треба да потписује уговор уколико нису прецизирани сви услови – истиче Богосављевић.

– Због тога често сносе велике неоправдане трошкове када једнострано раскину уговоре. Правило је да су пружаоци услуга у уговору омогућили наплату непостојећих трошкова.

2Мобилни и кабловски оператери имају интерес да склапају уговоре на што дужи рок. Тако „везују“ потрошаче за компанију.

– Због тога дефинишу услове којим се потрошачима онемогућава или битно отежава избор другог пружаоца услуга – наводи Богосављевић. – Док се законом не створе услови за потпуније остваривање права потрошача на избор, које подразумева и одабир другог, повољнијег даваоца услуга, и док се не ускладе услови у типским уговорима са прописима о заштити потрошача, грађани треба да се до детаља прецизно информишу о обиму и квалитету уговорених услуга.

И Жарко Птичек, из више разлога, не саветује склапање уговора са мобилним и кабловским оператерима на дужи рок.

– Основни разлог је што се некаквом „погодношћу“ као што је отплата телефонског апарата на рате, или умањења претплате и до 25 одсто, фактички одричемо својих права – сматра Птичек.

ДА ЛИ СТЕ ВЛАСНИК СВОГ ТЕЛЕФОНА

– Једном домаћем оператеру мобилне телефоније у уговору јасно стоји наведено да се телефонски апарати дају у закуп, и да се након истека уговора плаћа „уговорна казна“ за невраћање предмета закупа у износу од један динар – наводи правник Жарко Птичек.

– Како закуп, односно изнајмљивање, није правни посао усмерен на пренос права својине, тако корисници овог оператера никада не стичу власништво над телефоном за који мисле да су га отплатили. Сувишно је рећи да оператер самим тим није дужан да достави било какве кодове за „откључавање“ апарата.

6 коментара “ПРАВА КОРИСНИКА: Шта кад кабловска избаци омиљени канал?

  1. Виде Даничић каже:

    Одавно чекам да се почне писати о велеизади радио-дифузног простора и стварању новог инструмента за медијско уништавање Србства.

    Познато је упућенима да коришћење радио-дифузног простора, који је државни ресурс, није уређено у складу са интересима државе и нације. То није случајно, јер и то је део злокобног јевроунијаћења и геноцидног неонацистичког захтева за промену свести Србства.

    (Посебан је проблем што, према неким проценама, Србија због неодговарајуће регулације овог питања губи годишње око 5 млрд. €.)

    Кабловски посредници у продаји услуга кабловске телевизије и интернета су углавном странци (СББ је, на пример, до недавно био у већинском власништву оног сероша, за кога се однедавно сумња да је мандркно, акобогда). Сви странци који су се у процесу проклете транзиције довукли у Србију као лешинари јесу власници тзв. страних директних инвестиција, стратешки партнери у приватизацији, власници страних банака и скоро целокупног банкарског система у Србији (онај живи мртвац Рокфелер тврди, на пример, да је власник свих централних банака у свету, па вероватно и НБС која је иначе под посебном пасхом ММФ и Светске банке), па и власници радио-дифузних оператера.

    У почетку су ови оператери ружно и ругобно премрежили Београд кабловима изнад кровова зграда, док нису почели продавати ове услуге у дигиталним пакетима.

    Колико је мени познато, они су регистровани и плаћају порез, али нико од њих није поштено платио лиценцу за коришћење овог државног ресурса и законски није сасвим прецизно уређена област њихових права и одговорности за сејање магле у радио-дифузном простору. Због тога, они, у ствари, извршавају циљеве новог светског поретка, а њих је довољно јасно свету објавио на пример покојни (?) серош. Они са корисницима услуга у Србији склапају уговоре који су веома неповољни по кориснике и са клаузулама које кориснике стављају у апсолутни подређен и недостојан положај. Цене њихових услуга су веома високе (поготово за нашу просечну куповну моћ) и ничим нису ограничене. Кабловски ТВ-програм и филмски програм је посебна прича, искључиво је право посредника и интерес сероша и њему сличних. Сваки посредник има мноштво некаквих канала (преко 100), али су канали, програмски садржај и филмови из којих се цеди сва страхота неолибералне сотонистичке агресије на свет: насиље, агресија, крв, блуд, содомија, педофилија, ружење Бога и човековог Божјег бића… Наравно, посебна је прича однос према Србима у овом времену обрачуна са православљем и Русима и Србима као носиоцима православне вере (до недавно је је дуго траја трајала серија на каналу „Хистори“ и измишљеним крватским краљевима и царевима, на пример). У пакетима програмским нема канала из православних земаља (изузев нешто из Русије, али ни један није преведен)…

    Међу посредницима је и МТС и Србин се обрадује и помисли да је то још србско власништво и да је то прави избор кабловског посредника! Нажалост, то је само обична заблуда. И МТС, наравно, има мноштво безвредних и накарадних страних канала (претежно англосаксонских), а највише се базира на програмским пакетима Пинка, који су гори од англосаксонских: поплава кича, перверзије, бљувотина, пинковских и грандовских будалаштина са тзв. естрадним уметницама и уметницима… (Има три руска канала, али ни један није преведен?!)

    На крају, још један важан детаљ. Од масовног загађења радио-дифузног простора новим кабловским посредницима некадашњи гледалац ТВ више није могао да прати канал РТС без кабловске мреже. Просто смо били приморани да склапамо уговоре са кабловским посредницима да бисмо могли гледати РТС на који смо били навикли и који је некад био заиста примерен електронски медиј. И после тога: да бисмо гледали тај данашњи РТС – који је јад од јада у односу на некадашњи – морамо да плаћамо истовремено – и таксу на „електронски јавни сервис у власништву грађана“ (каква за`ебанција) и огроман намет изабраног (шта бирати кад ни један није нормалан, али без њих нема више гледања ТВ, на што је народ деценијама навикао?!) кабловског посредника!!!

    И тако (што би рек`о крадош бајић): да би Србин гледао нешто мало јада од остатак РТС (који скоро да нема више своје ТВ производње, а од Србства у идеји програма – ничега: „А сада Рада!“ – ова бесмислена серија је парадигма новог РТС?!) – мора да плаћа месечно преко 5.000 дин.?! (То вам је, браћо Срби, преко 20% од просечне пензије!!!???)

    То ти је тако, па ти види! (Што би рекао Немања Кустурица.)

    1. пензос каже:

      Најпре једна мала напомена. Радиодифузни простор се односи на пренос сигнала путем радиоталаса, тако да кабловски оператери с тим немају некакве везе, осим што, можда, у неким случајевима примају те радиоталасе и њихов садржај претварају у облик погодан за кабловски пренос. Нисам баш начисто како то функционише, али битно је да се поменути оператери не мешају у радиодифузни простор. Све друго што си рекао о кабловској телевизији стоји, програм има максимално пропагандни карактер. Што се мене тиче, све им је џаба, јер им не верујем. Чак и ако погледам неки филм (за шта ретко имам времена), гледам нешто што је блиско мозгу, величање америчког начина живота, њихове војске, владиних агенција и слично веома презирем и бежим од тога. „Animal Planet“ oстаје за мене најпоузданији и најчешће гледан канал, ту је делом и „History via Sat“, можда понека научно-популарна емисија (на Националној географији, на пример) и то је углавном све.

      Мене као пензионера увек занима прича о пензијама. Барабе ни једног часа нису помислиле да треба да објасне какве везе моја пензија има са буџетом. Та веза је настала тако што је држава опљачкала ПИО фонд и то је све. Ништа држава не би требало да дотира пензиони фонд, осим када су у питању државни службеници – полиција, царина, казнено-поправни заводи, војска. За њих средства нису уплаћивана, већ је у закону стајало „део средстава се обезбеђује из буџета“. Зашто би, да је све било нормално, Вучић и слуге требало да дотирају моју пензију из буџета, када је током целог мог радног века послодавац МОРАО ДА УПЛАЋУЈЕ ДЕО МОЈЕ БРУТО ЗАРАДЕ у ПИО фонд? У решењу којим је одређена пензија јасно пише: На основу Закона… бла, бла, бла …. и приложен је листинг свих уплата које су послужиле за обрачун висине пензије. Уосталом, све ово, уз изводе из Закона о пензијском и инвалидском осигурању и Закона о обавезним доприносима за социјално осигурање (у коме јасно пише да је обвезник сваки запослени и да мора да уплаћује у ПИО фонд 30% бруто зараде – ово је по најновијем закону, раније је стопа била нижа), прослеђено је у склопу тужбе Европском суду за људска права. Дајеш скоро трећину плате у фонд за пензије, а онда ти неко каже да нема пара. Где су паре, осим да су покрадене а за крађу мора да се одговара? Пензију сам СТЕКАО радом и уплатама, држава ми ни динар није допринела, па нема право ни да ми је умањује. Уосталом, у Закону о пензијском и инвалидском осигурању такође стоји и овај члан: „Држава је гарант за обавезе ПИО фонда у области обавезног социјалног осигурања.“ Како она испуњава своју законску обавезу? Тако што каже „пуј пике, не важи“? Неће да може, бар се надам да неће. Конвенција о људским правима, протокол први, каже: „Свако има право на мирно уживање имовине стечене по закону“. Тужно је што је овај члан дословце преписан у Устав Србије, али корумпирани Уставни суд је свеједно хладнокрвно оценио да Устав није повређен. Али да више не дужим причу, већ је и овако предугачка.

    2. Panta каже:

      Хтео сам само у вези ових канала „националне географије, дискавери и хистори“.
      По мени то је скоро па исто као када бих гледао Рамба, Топ ган и сличне небулозе. Волео сам да гледам историјске емисије на овим каналима. Често пута буде о Другом светском рату. У тим емисијама се толико глорификује искрцавање у Нормандији а умањује значај нпр Стаљинградске битке, да то превазилази сваку пристојну границу. Чак шта више, у једној таквој емисији је све време пуштана тужна музика док се говорило о периоду у којем су немачке трупе биле у окружењу код Стаљинграда. Насупрот томе, док се радња одвијала у периоду немачког напредовања према Стаљинграду, у позадини су се чули победнички маршеви. Све снимано на западу глорификује њихово, па макар оно било и најцрње, а унижава словенско и православно.
      Знам да ово што сам написао нема везе са основном темом, али сам осетио потребу да скренем пажњу и на те канале који би требали да буду образовни и непристрасни. Да буду у служби науке и образовања. Они то међутим нису.

    3. пензос каже:

      Само делимично си у праву. На „History via Sat“ сам гледао одличну емисију о источном фронту, тако да је ту стаљинградска битка била само један део. Чак мислим да су емисију радили руски аутори, швапски злочини су представљени без икаквог ублажавања, руски успеси без умањивања. Или су радили Руси, или неки крајње објективни аутори. Такође је била добра емисија о Наполеоновом походу, мислим да је била скроз објективна. Једино су француски историчари у својим коментарима покушавали да умање срамоту. Гледао сам и једну емисију о стаљинградској бици у којој је један Енглез, стручњак за оружје и војну опрему, објашњавао зашто су Швабуре онако страдале у зимским условима. Поредио је немачку и руску опрему, чак је облачио лутке у руско односно немачко зимско одело и држао их у хладњачи, да покаже колико која опрема штити од хладноће. Сваки део руске опреме је био бољи и он је на сва уста хвалио нека решења која су томе допринела. Има и објективних људи и емисија. Гледај на Националној географији серију о свемиру, води је онај црнац („Афроамерикењац“) астрофизичар. Гледао сам пуно лепих емисија о Русији, егзотичне ствари, нешто што обичан човек не може да види чак иако посети Русију. На пример, одгајивачи ирваса у дубини Сибира, где си могао да чујеш како им сада држава даје субвенције и помаже опоравак, јер су били пред нестајањем, што је похвално за власти Русије. Затим дивљи свет Камчатке. Када ћу ја да видим Камчатку? Наравно, мора човек да врши селекцију, рекох ти да емисије типа „Рамбо“ строго презирем и избегавам а има их, нормално.

  2. пензос каже:

    Не знам чему служи овај текст. Прилично је бесмислен. Да ли аутор можда зна неке који мисле да је раскидање уговора немогуће? Сматрам да је ово послужило за попуњавање простора у неким новинама, па ми није јасно зашто је уопште преузето.

    1. Виде Даничић каже:

      Раскидање уговора не може бити једнострана воља једне уговорне стране и врши се у складу са уговореним условима.

      Међутим, пошто сам стекао искуство у раскидању уговора са СББ, могу рећи да је раскидање уговора до крајњих граница отежано за корисника услуга кабловског посредника. Прво, уговор је типски и корисник мора једноставно да га потпише такав какав је ако хоће кабловску ТВ и интернет. Посредник чини све да отежа или онемогући раскидање уговора слободних тумачењем клаузула уговора у своју корист, наравно. На пример, условљава корисника да однесе кабловски пријемник („рисивер“) у оперативну пословну јединицу, да стане у ред и да обезбеди документ о раздуживању. Наравно, ја сам то одбио и, гле чуда, они никада нису ни дошли да преузму ту стварчицу… Да даље не набрајам…

Коментари су затворени.