Прочитај ми чланак

ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ПЛАНОВИ: Тито хтео Велику Југославију, од Корушке до Цариграда

0

Да је Југославија опстала, данас би се славио 73. по реду Дан републике. Уместо тога, данас су од Југославије остала само сећања и подељена мишљења. Да је којим случајем остварен јавности мало познат план Јосипа Броза Тита, судбина Југославије можда би била потпуно другачија...

q

Фото: Wikipedia – Мапа „Велике Југославије“

Да је Југославија опстала, данас би се славио 73. по реду Дан републике. Уместо тога, данас су од Југославије остала само сећања и подељена мишљења. Да је којим случајем остварен јавности мало познат план Јосипа Броза Тита, судбина Југославије можда би била потпуно другачија…

Многи са сетом причају о некадашњој великој земљи, у којој се, кажу, живело неким безбрижнијим и данас непојмљивим животом, док други сматрају да је Југославија била вештачка творевина која је силом одржавала неспојиве народе на окупу.

Неки историчари сматрају да је Тито желео још већу, моћнију Југославију, која не би била само регионална сила, већ и светска. Историчарка Сабрина Рамет наводи да је СФРЈ под Титом желела да створи интегралну Југославију која би укључивала погранична подручја око Југославије: Грчку Македонију, Тракију, Албанију, Бугарску, бар један део аустријске Корушка, као и целу италијанску провинцију Фурланија-Јулијска крајина.

Међу присталицама југословенског иредентизма били су и монархисти и републиканци у време пре стварања Југославије 1918. године. Сабина Рамет се позива и на изјаву политичара Светозара Прибћевића да би Југославија требало да се простире „од Соче до Солуна“.

w

Фото: Стеван Крагујевић / Wikipedia – Јосип Броз Тито

Можда најчудније на овој мапи делује то што је као део Југославије наведене и Бугарска и Албанија. Ипак, наводи се да је покрет Звено у Бугарској подржавао идеју укључења Бугарске и Албаније у заједничку државу Јужних Словена. Покрет Звено учествовао је у државном удару у Бугарској 1934. године. Они су захтевали савезништво са Француском и укључивање Бугарске у Југославију. Чак је и британска влада током Другог светског рата подржала идеју стварања Велике Југославије, као одговор на приступање Бугарске Силама осовине.

e

Фото: Графички студио Блица / РАС Србија – Југоносталгија данас

После Другог светског рата, Тито је објавио да Југославија полаже права на Трст и целу Каринтију, укључујући Аустријску Корушку. „Ослободили смо Корушку , али су међународни услови били такви да смо морали привремено да је напустимо. Корушка је наша и ми ћемо се борити за њу“, поручивао је Тито.

r

Фото: HouseofHesse/http://houseofhesse.deviantart.com/ / Promo – Велика Југославија

Осим тога, појавила се занимљива мапа о томе како би СФРЈ изгледала да су се Титови планови обистинили, и то у два случаја:

– Да је маршалова визија укључивала Албанију и делове Румуније и Грчке, укључујући и Солун

– Да је Бледски споразум између Тита и Димитрова укључивао интеграцију Бугарске у заједницу југословенских земаља

Аутор необичне мапе истиче да би у неком „паралелном универзуму“ комунистичка револуција у Грчкој барем делимично успела, чиме би се неки делови земље отцепили и придружили Југославији. Исто се односи и на Влашку, бившу кнежевину а данас историјску покрајину Румуније.Да је до таквог, мора се признати невероватног епилога дошло, Југославија би се простирала, како се у тексту наводи, од Человца до Цариграда.

12 коментара “ИМПЕРИЈАЛИСТИЧКИ ПЛАНОВИ: Тито хтео Велику Југославију, од Корушке до Цариграда

  1. Kodza Milos каже:

    Указао би и на манипулације стандардних умоболности у митовима о СФРЈ по слици из Пљуца. Прво, осећај личне безбедности и сигурности – нешто што недостаје већини људи. У титовој Југославији си био безбедан колико у хитлеровој Немачкој – ок не направиш прву грешку а онда те прогута мрак. Постоји извештај завода за статистику да је стопа криминала била већа једино у рату деведесетих али да је режимска штампа то сто посто крила. Никад нећу да заборавим кад су мом буразеру дигли галнц нов мотор иако га је оставио на свега пар минута и то испред прозора наше куће. Полиција га никад није нашла и све то усред титове владавине. Друга бајка – море. Летело се у море и тада, поготову у Сплиту и Задру, остајало си без леба ако не тражиш круха а Храти су увек смишљали бар неке ситне пакости Србима пошто крупне нису могли. Стандард у Југославији за време Тита никада није постојао. Његова владавина обележила је само “кризе“, како смо их тада звали. А кризе су садржале несташице основних намирница и енергената, инфлације и “мере штедњи“. Тек осамдесетих, после титове смрти, у Југославији је могао да се осети бољитак поготову после упумпавања америчких долара у чувеној афери Југо Америка, по многима превари века а уствари маски за последњи амерички кредит за опстанак Југославије у животу. Тада се још није десио распад СССР-а. И каже “Вера у сигурну будућност“. Да, зато је тај период био обележен највећом бежанијом из земље у историји Србије. “Право дружење а не преко друштвених мрежа“ – ако се не варам, тада није било друштвених мрежа па не знам каке то везе има са титовом Југославијом? Е оних четри посто што жали за Титом је вероватно тачно, свако село има бар једну будалу.

  2. Kodza Milos каже:

    Извори ове бајке и нису баш најјаснији, но ипак постоје индиције да то није само бајка. Англо-саксонци су по рушењу Аустро-угарске говорили о томе да у Европи треба формирати једну државу која ће бити против-тежа империјалистичким плановима Немачке са једне стране и Русије са друге. Та држава би требала стога да буде састављена од оба – немцомрзаца и русомрзаца. Тако су се Срби православни нашли у истој држави са србокатоличким Хрватима и Словенцима. О овом плану отворено говори Вудро Вилсон, тадашњи председник САД (детаље можете да нађете у књизи М.Екмечића “Србија између Средње Европе и Европе’ и “Стварање Југославије“). Тако је врло јасно да су о границама Југославије споља и изнутра одлучивали Англи, као и о сваком њеном реструктуирању па и потоњем укидању. Кад није ишло милом онда је силом. Зато, све у свему, вероватно није искључено да би под одређеним околностима изашли и на Босфор, да је рецимо Стаљин живео краће … или пак дуже.

Коментари су затворени.