У Србији је, попут бомбе, одјекнула вест да актуелна влада Александра Вучића неће стићи да прослави ни прву годишњицу, јер грађани опет на биралишта већ 9. априла. Парламентарни избори који би, како се чује, требало да се одрже заједно са председничким, прерастају у игре без граница и најскупљу српску играчку.

У Србији је, попут бомбе, одјекнула вест да актуелна влада Александра Вучића неће стићи да прослави ни прву годишњицу, јер грађани опет на биралишта већ 9. априла. Парламентарни избори који би, како се чује, требало да се одрже заједно са председничким, прерастају у игре без граница и најскупљу српску играчку.

Овог пута премијер Александар Вучић признаје да га „попут каменчића у ципели жуља“ потенцијална могућност да шеф државе не само не буде из његових партијских редова, већ из супротног табора.

– Хоћемо ли у жабокречину и нелегалне приватизације или можда у враћање у време сукоба са свима – оптужио је Вучић ривале.

Именујући за политичке непријатеље заштитника грађана Сашу Јанковића, бившег шефа дипломатије Вука Јеремића, у исти кош стрпао је и кума, вођу радикала Војислава Шешеља.

Истакао је и да би кохабитација значила да би председник „свакога дана нешто звоцао, имао сва права и никакве обавезе“. Нацији је истакао и да ако изгуби кандидат његових напредњака, сигурно подноси оставку.

Премијер избегава да говори о могућности да оснивач СНС-а Томислав Николић овери још један мандат. Ојачавајући сопствену снагу у јавности склизнуо је у замку својствену српским вођама – да у огромном партијском јату, осим њега, не постоји човек од довољног ауторитета који би могао да се и пре избора, наметне као већ виђени победник.

Потенцијално решење је на почетку ове приче, да са председничким распише и парламентарне на којима ће бити носилац листе и тако погурати свог кандидата до победе. Други излаз је да Вучић преломи и ускочи у председничку трку.

Извор: vesti-online.com

Ознаке: Александар Вучић, Избори у Србији, председнички избори, Председнички избори у Србији, Србија