Прочитај ми чланак

Добио отказ јер се побунио што се Немцима свира „Лили Марлен“ усред Београда!

0

Кувар Марко Орељ пре три дана добио је отказ у скадарлијском ресторану „Капетан Коча путује“, јер се побунио што су музичари у локалу гостима из Немачке свирали песму „Лили Марлен“. Корпулентном кулинару засметала је нумера коју је отпевала Марлен Дитрих и која директно асоцира на немачку окупацију Србије. Познато је да је ова песма била незванична химна немачких војника у Другом светском рату.

01-kuvar-2_620x0

– Док сам припремао храну, чуо сам из ресторанског дела како одјекују тактови песме коју су на уснама имали фашистички војници када су починили највеће злочине у историји човечанства – објашњавао нам је у среду Орељ своје мотиве за прекид забаве.

– Изашао сам и рекао музичарима да одложе инструменте и прекину са свирком. Затим сам позвао менаџера ресторана, а он се само смејао на оно што сам рекао. Питао сам га да ли је нормално да се овакве песме свирају усред Београда, на шта ми је он одговорио да могу да идем кући.

Више од отказа кувару је засметало што нико од особља у ресторану није реаговао када су музичари почели да свирају ову песму.

– Дошли смо у ситуацију да у својој земљи, пред сваким ко дође из иностранства, понизно погнемо главу – каже Орељ.

– Побунио сам се што се Немцима свира та песма у срцу Београда, где су њихови преци направили страшне злочине.

Менаџер ресторана Драган Недељковић, за „Новости“, потврдио је да је Орељу рекао да иде кући, када је овај од њега тражио да се прекине свирка.

– Почео је гласно да виче како та песма не сме да се свира. Он није на посао примљен да буде музички уредник, већ кувар – објашњава Недељковић разлоге за отказ Орељу, додајући да није знао да је поменута песма имала такву историјску улогу током Другог светског рата.

Песма „Лили Марлен“ у Београду је први пут емитована 1941. године, када је немачка војска преузела Радио Београд. Официр који је управљао станицом, из Беча је понео неколико плоча с музиком ради емитовања, и међу њима је била „Лили Марлен“ у изведби Лале Андерсен.

Радио Београду, који се чуо у целој Европи, стизала су писма немачких војника с фронта, у којима су молили да се песма чешће емитује у програму. Преко дугих таласа, емитована је сваке вечери у 21.55. Војници стационирани по Медитерану, укључујући и немачке одреде у Африци и британске припаднике Осме армије, редовно су подешавали своје радио-пријемнике како би је чули.

НАПИСАНА КАО ЉУБАВНА НУМЕРА

Текст песме написао је немачки учитељ из Хамбурга Ханс Лајп, као мобилисани војник за време Првог светског рата. Музику је 1938. компоновао немачки композитор Норберт Шулце. Песма говори о љубави и чежњи војника за својом девојком са којом се састајао под фењером пред улазом касарне, пре него што је послат далеко од родног места. Оригинално се звала „Девојка под фењером“, а певале су је Лале Андерсен, Ел Шентон, а најпознатију верзију је извела чувена Марлен Дитрих.

ПОПУЛАРНА у ФИЛМОВИМА

СПОРНА песма у Србији била је симбол окупације, што су многи редитељи користили као музичку подлогу у ратним филмовима. У култном остварењу Бранка Балетића „Балкан експрес“, Тома Здравковић је у улози певача ову песму одбио да запева немачким официрима. О феномену „Лили Марлен“ филм су 1981. године снимили Западни Немци. Под називом „Лили Марлен“ режирао га је Рајнер Вернер Фазбиндер, а главну улогу играла је Хана Шигула.

(Вечерње новости)

132 коментара “Добио отказ јер се побунио што се Немцима свира „Лили Марлен“ усред Београда!

  1. Miloš каже:

    Драга Надо, мени је доста коментарисања. Ти си мени овде једна од ретких која је оставила добар утисак, наравно не могу ни да имам неки потпуни реалан утисак обзиром да је ово виртуелни простор :-))). Надам се да ти је љубав према Отаџбини иста као и према породици, дакле изнад партије, политике итд. Тражио сам овде међу вама неке одговоре. Своје ставове и размишљања сам износио и бранио. Од многих сам научио доста, а видим да су се и моји ставови попримили код многих, што ми је необично драго. Имало је ефекта. Превише сам дуго на Србин инфо.

    Не могу да изнесем потпуни закључак, још је за мене рано, а и даље ћу се трудити да размишљам и истражујем о свему овоме што нас мучи, али на основу досадашњег сумирања реко бих да је Драгослав Бокан најбоље то објаснио.

    Од Првог светског рата па на овамо наша српска духовна култура је потиснута и уместо ње имамо само интелектуалну културу. Један од највећих носилаца наше духовне културе у 20. веку је био Ава Јустин Поповић. Српска идеја, како каже Бокан, је готово исто што и руска само што је мало другачија због других историјских околности итд. Светосавље као термин/појам:

    Светосавље није друго до Православно Хришћанство српског стила и искуства, изражено у богоугодним личностима, првенствено у светом Сави Немањином

    Ево шта је Јустин говорио за Европу:

    сва је Европа минирана вулканским противречностима, које ако се не отклоне могу ускоро експлодирати завршним уништењем европске културе

    Нажалост профит, зарада, интереси, партије, политика, разне идеологије, ово-оно је преовладало, дакле десила се превласт интелектуалне културе над духовном међу Србима. Зато уместо да смо се макар мало нешто проширили те 1918. и остали чиста српска држава, добили смо нешто велико бесмислено, опасно и сулудо, а можда и смртоносно по нас јер је политичарима и профитерима тако одговарало…

    Дакле овај народ је пре свега духовно гладан, односно празан. Зато након скоро 100 година празнине, сем у неким кратким интервалима, у духовном-културном српском свету влада пустиња.

    1. Нада каже:

      Поштовани Милоше, љубав према породици и Отаџбини су нешто што не може ни да се пореди са припадношћу некој партији. Бити део неке организације, тј. партије, може бити ствар уверења, код неких је то ствар интереса, али што се мене тиче то је далеко испод ових наведених приоритетних љубави. Чак могу рећи да има још много тога што бих ја ставила као много приоритетније од мог партијског опредељења.
      Лепо и тачно си рекао да је овај народ духовно гладан, или још боље да је празан, и да лута по пустињи тражећи нешто чиме би утолио своју духовну „глад и жеђ“. Мало смо се уморили сви ми од тог лутања, неки су одустали, и препустили се песку, а неки су пали у депресију јер лутање предуго траје. Понекад неко запали шибицу, осветли нам пут, као овај момак Орељ, али има увек и оних који одмах дуну и угасе је. Пиши коментаре кад пожелиш да кажеш нешто, не одустај никада сасвим од Отаџбине породице и себе самог. То је највише што можемо сви ми. Засад.

  2. SVE NA GOMILU каже:

    Sad idi da kuvas kod Andreja Fajgelja
    glup si ko k.

  3. Виде Даничић каже:

    Много је питања на која ми Срби данас немамо одговор! Тачно је, то је обична љубавна песма, чак лепа.

    Истина, певали су је нацистички војници и она на неформалан начин постала незванична химна окупаторских војника који су такође имали потребу и да воле и да жале за неоствареним љубавима. У сваком случају, трећи рајх је гадно злоупотребио ову песму у њихове чувене пропагандне сврхе.

    Али, ми Срби се нисмо одредили ни према чему што је био нацистички геноцид над нама у Другом светском рату. Нисмо чак ни пописали жртве геноциде! А камоли да смо тужили починиоце: германе и крватске усраше! Не дај Боже да смо ишли у такве детаље да смо прописали шта од културних манифестација из времена нацизма представља неприкладно сећање на то време.На пример, да ли се код нас сме певати ова јадна песмица и колико је она уопште обележје тог страшног геноцидног злочина…
    Свака част овом момку кувару, јавно певање биолошким следницима нациста ове песме – певала се песма усред Београда – повредило суштину његове душе… Зашто? Па, зато, по мом мишљењу, што се ми никада нисмо заштитили од тог нечувено страшног геноцида, што нам је премијер био минџић који је из германије позивао на нуклеарно бомбардовање Србије, што нам је просрпски преш`едник био шупак-ефендија БоТа који је примио не трепнувши од мркелке неонацистички захтев за промену свести Србаља… У оквиру тог захтева подразумева се и то да Срби морају заборавити на нацистички и сваки други геноцид на собом, а камоли на забрану песмице зовоме „Лили Марлен“. А садашњи премијерко курјачки изјављује љубав тој истој мркелки и прича на сав глас по свету како су Срби криви због своје историјске неспособности за самокритику – свима, па и германима, и усрашама, и арнаутима…

    А тај власник кафанице под именом „Капетан Коча путује“ (да бар не носи то за Србе опомињуће име?!) је обична мамонска гњида која робује једино јеврићима. Признајмо, браћо Србљи, у чему се ми просечни Србљи битно разликујемо од овог меанџије?! Зар се не нађе нико други или још неко да дигне свој србски глас и вапај против ове наизглед неважне али болне увреде…

    „Капетан Коча путује, путује / он иде у турско избавља све србско…“
    https://www.youtube.com/watch?…

    Нема више капетана Коче, браћо Србљи, а ми се не избављамо – него пропадамо стромором (реч из изворног народног говора)…

  4. Косовац каже:

    У целој овој причи, уз моје одлично поштовање Марку Орељу, са задовољством сам се подсетио на успомену великог српског песника Томе Здравковића, и у његово име и име Марка Ореља сам са Интернета пустио себи песму „Кафана је моја истина“.

  5. Дуња каже:

    Марко, ти си понос својим родитељима и пријатељима, ти си ПРАВИ Марко „боље ти је изгубити главу него своју огрешити душу..“,,СРБИН са душом…Нека те Бог чува и сваку срећу ти желим, хвала ти момче, оно што не смеју наши“интелектуалци, полицајци, професори, пуковници“ СМЕ И МОЖЕ наш кувар …жив био!!

Коментари су затворени.