Прочитај ми чланакСаша Нинковић (46) радник којег је возач турског шлепера покосио док је фарбао ауто-пут у зауставној траци: Стопало ми је висило, гледао сам у Мирослава, раме му се трзало. Надао сам се да ће преживети...
Саша Нинковић
Саша Нинковић (46) радник којег је возач турског шлепера покосио док је фарбао ауто-пут у зауставној траци: Стопало ми је висило, гледао сам у Мирослава, раме му се трзало. Надао сам се да ће преживети…
Уништио је живот двеју породица и побегао без милости. Прегазио нас је као псе на улици. Волео бих да видим ко је тај човек. Да ли мирно спава? Да га питам, да ли има породицу, децу…
Као једини хранитељ своје породице, Нинковић више није у могућности да ради. Половином јануара иде у КБЦ Земун, наставља са лечењем. Каже до сада је примио 100 инјекција у стомак, за циркулацију и разбијање тромба, док му је остало још 20.
Овако почиње причу за “Новости” Саша Нинковић (46) из Руме, којем је ампутирана лева потколеница због повреде у саобраћајној несрећи, када је на њега, у зауставној траци на ауто-путу, налетео камион из Турске. Возач је тада пешке побегао у непознатом правцу, а ни дан- данас није пронађен. Мирослав Хаџић (44), колега који је са њим фарбао хоризонталну сигнализацију испред фирме “Срем пут”, на лицу места је погинуо. Иза себе је оставио супругу Марију и 18-годишњу ћерку Александру.
И после три месеца од ове стравичне саобраћајне несреће, која се догодила на ауто-путу поред надвожњака код места Кузмин, код Сремске Митровице Саша каже да слике не бледе. Језиве сцене приказују му се испред очију “као хорор филм”.
– Нас четворица стигли смо на радно место у пола осам. Поставили смо знакове радови на путу, ставили три чуња, а за то време колега Драго Благојевић припремио је фарбу – присећа се Нинковић. – Како сам узео да је испробам, није прошло неколико минута, одједном ме је нешто силовито оборило на асфалт. Био је то камион, који је десним точковима прешао преко мене. Имао сам осећај као да ми се тело разбацало по путу… Погледао сам у леву ногу, а на њој је доњи део стопала једва висио. Није ме болело.
Како прича, успео је тада да се уздигне и одскакуће пар корака. Хтео је да дође до фирминог комбија, како би узео канап да заустави крварење, али је пао на земљу.
– Веома брзо ми је притрчао колега Драго – присећа се Саша. – Зграбио ми је главу и ставио на његово крило. Ја сам све време погледом покушавао да нађем Мирослава, који је док смо започињали радове био на пар метара испред мене. Угледао сам га прекопута, лежао је склупчан. Раме му се трзало, помислио сам хвала богу жив је. Асфалт који нас је делио био је крвав, а по њему расути парчићи меса. Губио сам свест, па бих се повратио. Болови су били све јачи и јачи.
Нинковић је веома брзо пребачен у болницу, где му је прво ампутирана потколеница, установљен прелом лопатице, прелом три лева ребра, пробушена плућа. После пет дана оживљавања извукао се из канџи смрти и онда сазнао тужну вест – Мирослав је на лицу места погинуо. Тек пре три недеље Саша је изашао из болнице и коначно дошао у загрљај супрузи Александри, ћеркама Валентини (23), Јовани (20), Николини (10) и сину Ђорђу (5).
У удесу код Сремске Митровице погинуо је Мирослав Хаџић (44)
ПОТРАГА ЗА ВОЗАЧЕМ
Из Полицијске управе у Сремској Митровици потврђено нам је да се за возачем који је 26. септембра ове године камионом ударио двоје радника “Срем пута” из Руме и даље трага. Незванично, Турчин је изашао из свог возила и пешке побегао са места несреће. Затим је стопирао други камион из Турске и уз помоћ земљака напустио Србију.
