Прочитај ми чланак

Чуркин „уплашио“ СБ УН: Прихваћен руски захтев за Алеп

0

Чланице Савета безбедности УН постигле су договор о нацрту резолуције о посматрачима у Алепу, након што је Француска узела у обзир примедбе Русије.

© AФП 2016/ ЈЕWЕЛ СAМAД

© AФП 2016/ ЈЕWЕЛ СAМAД

Гласање је заказано за понедељак, 19. децембар, јављају агенције.

„Очекујемо да ће гласање сутра ујутро о том тексту бити једногласно“, изјавила је амбасадорка САД при УН Саманта Пауер, навео је АФП.

Руски амбасадор при УН Виталиј Чуркин рекао је да мисли да имају добар текст.

„Договорили смо се да гласање буде ујутро“, изјавио је Чуркин после три сата преговора о компромисном решењу за нацрт резолуције, пренео је Ројтерс.

Претходно је Француска поднела нацрт резолуције у коме се генерални секретар УН Бан Ки-мун позива да одмах распореди посматраче који би пратили евакуацију цивила из опкољених делова Алепа и да ли се поштује међународно право.

Русија је, мејдутим, најавила да ће ставити вето на тај нацрт уколико не буде измењен и поднела свој нацрт, према коме би за слање посматрача УН у тај град било потребно одобрење сиријске владе.

Чуркин је долазећи на затворену седницу УН рекао да би слање посматрача да „лутају по рушевинама Алепа“ било позив на катастрофу.

У руском нацрту су били искључени било какви посматрачи УН током евакуације цивила из Алепа.

Нацртом резолуције који су предложили Руси, генерални секретар УН се позива да осигура безбедност и друге аранжмане у „координацији са заинтересованим странама“, укључујући сиријску владу која сада контролише источни део Алепа како би се особљу УН омогућило да „прати услове у којима се налазе цивили који остану у Алепу у светлу међународног хуманитарног закона“.

Дипломатски извори су током седнице АП-у рекли да чланице Савета безбедности разговарају да ли је могуће спојити ова два текста и после трочасовних преговора тај договор је постигнут.

3 коментара “Чуркин „уплашио“ СБ УН: Прихваћен руски захтев за Алеп

  1. Милутин каже:

    Како спречити Русе у ослобађању Сирије, тако што треба успоставити примирје и ући у преговоре, док ће њихова страна да прегрупише снаге и нападне на друге ослободилачке положаје. Веома позната и ефикасна метода ђавола са запада.
    Руси исти ко Срби, што ослободе у рату то изгубе за зеленим столом.

    1. МатерВамИздајничкуАнтиСрбску каже:

      Па то није баш истина.
      Чега се то Русија одрекла за “зеленим столом“?
      Крима или Донбаса или Курилских острва?
      Руси су једино изгубили териториј за време распада ССР
      И то због Јелцина.
      Белорусија и Украјина се нису требале отцепити док остале републике са већинмским муслиманским становништвом боље што нису остале у Руској Федерацији јер муслимана већ иовако има јако много у Русији.

  2. xyz каже:

    ПУТИН ОЧИТАО ЛЕКЦИЈУ ЗАПАДУ: „Немате довољно бензина да обиђете наше границе, а хоћете да нас изолујете“

    Они који покушавају да изолују Русију нису довољно моторизовани ни да обиђу њене границе нити за то имају довољно бензина, поручио је руски председник Владимир Путин.

    Путин је западним новинарима рекао да је Русију немогуће изоловати од остатка света због њене величине и места у глобалној економији.

    Током недавног Инвестиционог форума „Русија зове!„, Путин је оценио да „било каква ограничења у сфери економије која се уводе из политичких побуда наносе штету свима“.

    Он је признао да руска економија осећа негативан утицај западних санкција, „пре свега у ограничавању извоза технологија“.

    Путин, међутим, истиче да је спроведена „успешна макроекономска стабилизација“ руске економије, која се, пре свега, одражава у успешним мерама Централне банке усмереним на смањење инфлације.

    Руски председник је најавио да ће у 2016. години инфлација достићи најнижи ниво у новијој историји Русије – спустиће се испод шест одсто.

    Путин истиче смањену волатилност националне валуте и повећање девизних резерви Централне банке, које сада износе 400 милијарди долара.

    – Првог јануара ове године резерве су износиле 368 милијарди долара – прецизирао је руски лидер.

    Чисти „прилив“ страних инвестиција у нефинансијски сектор Русије током првих осам месеци 2016. године утростручен је и сада износи 3,8 милијарди долара, а чисти „одлив“ капитала је пет пута мањи – износи 9,6 милијарди долара, док је у истом периоду прошле године износио 48 милијарди долара.

    Путин сматра да за руску Владу велики изазов представља „оптимизација буџета и повећање његове ефикасности“.

    – Буџет за 2017. годину припремљен је са планираним дефицитом од три одсто, што је прихватљиво чак и за водеће економије света – напомиње руски лидер.

Коментари су затворени.