Прочитај ми чланакПозивамо Александра Вучића да нам се не обраћа преко новобеоградских графита или преко свог омиљеног опозиционара Војислава Шешеља, већ да ако има нешто против Двери изађе лично и каже шта има, или дође на једну од 10 скупштинских седница на актуелну тему које смо тражили, а на које – кршећи Пословник о раду Народне скупштине – не сме да дође већ три месеца.
Позивамо Александра Вучића да нам се не обраћа преко новобеоградских графита или преко свог омиљеног опозиционара Војислава Шешеља, већ да ако има нешто против Двери изађе лично и каже шта има, или дође на једну од 10 скупштинских седница на актуелну тему које смо тражили, а на које – кршећи Пословник о раду Народне скупштине – не сме да дође већ три месеца.
Графити „Двери усташеˮ, који су осванули широм Новог Београда, као и Шешељев узвик „Бошко усташоˮ са насловне стране „Информераˮ, пропагандног билтена СНС, политичке су поруке Александра Вучића упућене Дверима као најактивнијој скупштинској опозицији. Очито је да смо толико узнемирили Његово Величанство Господара Србије да је морао да покрене Бебу Поповића, уличну страначко-полумафијашку армију и Војислава Шешеља на нас.
Војислав Шешељ је познати шахиста као и Вучић. Играо је шах са веома занимљивим личностима, од Љубише Бухе Чумета и Душана Спасојевића Кума до Анте Готовине. Сада очито игра шах са Александром Вучићем и мисли да то нико не види. Не сећамо се да је Шешељу засметало склапања историјског помирења између његовог политичког сина Александра Вучића и доказаног хрватског усташе Колинде Грабар Китаревић, али му је зато много засметао Пернар за кога каже да је већи усташа него актуелни режим ХДЗ-а. Снимци јасно показују да хрватски посланик Иван Пернар јуче није био на усташком скупу у Загребу, али је то искоришћено у пропагандној машинерији СНС за нови напад на Двери. А ево шта је пуна истина о Пернару.
Истина о Пернару
Истина о хрватском саборском заступнику Ивану Пернару је следећа: Да, тачно је да је пре месец дана Иван Пернар био гост посланичког клуба Двери у Народној Скупштини Републике Србије, заједно са младим опозиционаром из Црне Горе Марком Милачићем. Посета је уприличена на предлог руске информативне агенције „Спутњикˮ, која је била домаћин Пернару и Милачићу у Београду. Тема наших разговара биле су негативне последице срљања Балкана у ЕУ и НАТО. Тада је јасно речено да међу нама Србима и Хрватима постоје непремостиве разлике из прошлости и да је у Јасеновцу почињен геноцид над Србима, са чим се сложио и Иван Пернар.
Можемо да претпоставимо са каквим је притисцима после тога у хрватској јавности Пернар изложен и можемо да разумемо да је делу тих притисака морао и да подлегне. Нисмо његови адвокати – наше је да објаснимо политичку позицију Двери. Ништа нисмо крили, већ смо сами изашли у јавност са нашом политиком у региону: „Балкан – балканским народимаˮ. Против смо мешања са стране, против смо даљих ратова на Балкану за туђе интересе, знамо наше разлике и не желимо да мењамо свој национални идентитет зарад било какве југоносталгије, али смо спремни да разговарамо о ономе што нас спаја, а то су свакако социјалне и економске теме, и како да избегнемо колективну окупацију од стране западних финансијских институција.
Живи зид у Хрватској се до сада бавио озбиљним друштвеним питањима попут заштите породичног дома од одузимања од стране банкарских дерикожа или критиковања финансијске окупације Хрватске од стране ММФ-а. То је веома слично ономе што ради Орбан у Мађарској или Двери у Србији. То је био разлог зашто смо њиховог представника примили у Народној скупштини Републике Србије на предлог „Спутњикаˮ. Надамо се да ће Живи зид одолети изазову неофашизма и неоусташтва који данас тресе савремену Хрватску. Свако ново бујање усташких поздрава и идеја је најболеснија могућа ствар и свако ко се томе придружује није нормалан. Надам се да ће Живи зид остати на дистанци према тој мрачној страни хрватске политике која свој смисао постојања види искључиво у антисрпству.
Хајка на Двери траје од прошлих ванредних републичких избора, а посебно се појачала од како смо успели да спречимо изборну крађу и нађемо се у Народној скупштини, а свој врхунац очито ће имати поводом кандидовања председника Двери Бошка Обрадовића за председника Србије на наступајућим председничким изборима. За само пола године рада новог скупштинског сазива Бошко Обрадовић наметнуо се као најозбиљнија опозиција Александру Вучићу и СНС у републичкој скупштини, па сада на сваки начин треба зауставити несумњиви раст рејтинга Двери у јавности.
Спремни смо на све лажи, клевете, измишљотине и увреде од стране СНС-а и Александра Вучића на томе путу, јер смо се томе навикли за све ове године како смо проглашавани за „америчке плаћеникеˮ и „руске агентеˮ истовремено. За само 10 последњих дана Бошко Обрадовић постао је „кафански певач са Ибарске магистралеˮ, „једна полуписмена битангаˮ, усташа и силеџија који бије жене, што је све изговорено од стране напредњака за скупштинском говорницом на рачун председника Двери, а да за то нико није ни опоменут. Шта нас тек чека у наредних неколико месеци како се буду приближавали председнички избори, а нервоза у редовима СНС буде све више расла?
Што се Двери тиче нови графит СНС-а потпуно се уклапа у нашу нову предизборну кампању: „Двери усташе – напредњаци падошеˮ.
Информативна служба Српског покрета Двери
