Прочитај ми чланак

ПОПОВИЋ (ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ ДСС-а): Против сам уласка Србије у ЕУ и НАТО

0

БЕОГРАД - Функционер Демократске странке Србије и кандидат те странке на предстојећим председничким изборима Александар Поповић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да је ДСС на неки начин била испровоцирана да истакне свог кандидата јер су то пре ње учинили и неке странке власти и неке из опозиције, те да је и ДСС имала обавезу према својим присталицама да се о том питању изјасни већ сад. У емисији Прави угао РТВ-а Поповић је казао да би у другачијим околностима било рационално да се с кандидатурама излази крајем јанура или почетком фебруара, али да су на неки начин били принуђени да баце карту како не би остали ван игре.

aleksandar-popovic-11_660x330

Фото: ДСС

БЕОГРАД – Функционер Демократске странке Србије и кандидат те странке на предстојећим председничким изборима Александар Поповић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да је ДСС на неки начин била испровоцирана да истакне свог кандидата јер су то пре ње учинили и неке странке власти и неке из опозиције, те да је и ДСС имала обавезу према својим присталицама да се о том питању изјасни већ сад. У емисији Прави угао РТВ-а Поповић је казао да би у другачијим околностима било рационално да се с кандидатурама излази крајем јанура или почетком фебруара, али да су на неки начин били принуђени да баце карту како не би остали ван игре.

Он је истакао да ће се на овим председничким изборима суочити политике различитих виђења стварности, те да ДСС рачуна на гласове грађана који желе промену политике према Европској унији.

„Наш резултат зависиће од тога коликог грађана Србије жели суштинске промене. Очекујем гласове оних који су против уласка Србије у Европску унију и против сарадње са НАТО, и који су за другачију економску политику… То су гласови људ који желе промене. Тешко је сад рећи који је то проценат грађана. Јер, имамо још пуно непознатих, не знамо ко ће бити остали кандидати, да ли ће бити и парламентарних избора…“, навео је Поповић.

Упитан због чега у ДСС посебно истичу да он, као њихов кандидат има прави докторат, и значи ли то и најаву политичке борбе против фалсификовања доктората, одговорио је да је то питање у надлежности универзитета и ресорног министарства, те да он као универзитетски професор може да говори о његовом матичном факултету, где су, како је навео, такви фалсификати немогући.

„На хемијском факултету постоје озбиљни услови које треба испунити пре доктората, а то су минимум два објављена научна рада у међународним научним часописима“, рекао је он, додавши да би и други факултети могли да примене слична решења.

Говорећи о периоду у којем је био министар енергетике, Поповић је казао да се не сматра одговорним за неповољан исход међудржавног споразума са Русијом везаним за продају НИС-а. Он је казао да Министарство енергетике које је водио није било задужено за приватизацију, већ за енергетску безбедност земље.

„За приватизацију је било задужено Министарство економије. Са становишта ингеренција мог министарства то је био добар уговор, изграђен је Банатски двор који ми сами не бисмо успели да изградимо и више није могуће да због неке гасне кризе останемо без гаса у сред зиме као што је то било 2008. године. А рудна рента је ствар приватизационог уговора које није било у надлежности нашег министарства. Имао сам као министар предлоге како да се уговор побољша, да буде знатно другачији и комплекснији, али већина није била за то“, навео је он.

Сматра да овај уговор ипак не одражава дух колонијализма у Србији, против чега се иначе залаже, јер су, како је рекао, тај споразум подржале све странке, док је НИС данас „неупоредиво здравија фирма него што је био“.

Дух колонијализма Поповић, пак, види у неким другим ситуацијама: „У томе што се ни једно министарство не огласи кад један кувар бива избачен с посла јер се успротивио томе да се у београдском ресторану свира ‘Лили Марлен’, или у томе што је Влада Србије посланицима дала мање од два дана да се упознају са предлогом буџета а наводно због ММФ-а“.

Упитан види ли такав дух и у рехабилитацији сарадника са Немцима у Србији током Другог светског рата, попут Милана Недића, рекао је да то ради суд и да се у судски процес не меша, али би се, каже, као председник Републике противио покушају ревизије историје.

Поповић је истакао и да ће се његов председнички програм заснивати на противљењу наставку евроинтеграција, јер тај процес сматра бесмисленим.

„Немам ништа против реформи које ће ово друштво учинити бољим, али не подржавам губитак слободе или то да се део суверенитета даје неком другом“, истакао је.

Упитан зар и сам није учествовао у процесу евроинтеграција, јер био у проевропским владама после 2000. године, Поповић је рекао да се „живот мења“ и да је „ЕУ тад била једно, а данас нешто сасвим друго, јер се мењала на горе“.

„Нажалост и према Србији ЕУ показује намере које нису часне. Ја сам и даље проевропљанин, али нисам проевроунијата. Нисам за то да ми Европска комисија и европски комесари доносе одлуке у Србији о било чему, нити да правила ЕУ буду изнад наших закона, па макар ДСС никад не била у власти или у парламенту“, поручио је.

Оценио је да усаглашавање са стандардима ЕУ, са којима се сусреће и на факултету, нису увек на боље, те да су „неки стандарди ЕУ промашили тему и потпуно бесмислени јер су их писали бирократе“.

„У овакву ЕУ не треба ићи, па људи који тамо живе гласају за излазак. Србија треба да буде и политички и војно неутрална“, сматра он.

Поповић је поручио и да би као председник Србије парламенту вратио сваки неуставан закон а пре свега оне који се односе на бриселски процес дијалога Београда и Приштине, али и Закон о буџету уколико се не испоштује процедура која подразумева да он буде 15 дана раније достављен посланицима, као што је то био случај са актуелним буџетом.

Упитан за критике које на рачун ДСС-а упућују оснивачи те странке са Косова који тврде да та странка сарађује са СНС, он је казао да нема сарадње ДСС и СНС, те да га њихове оптужбе боле и да мисли да су неправедне, али да не жели да их коментарише јер су „они толики хероји што су опстали на Косову, да им никад ништа јавно нећу пребацити“.

Према његовим речима, ДС и СНС у основи имају идентичну политику и око ЕУ и око Косова, а „једино се такмиче у томе ко је бољи извршилац те политике“, док је ДСС против те политике, због чега су им обе те странке подједнако удаљене.

Упитан како је онда била могућа сарадња са ДС током последњег изборног процеса, кад се сумњало у изборну крађу, Поповић је казао да је захвалан за подршку ДС тадашњем лидеру те странке Бојану Пајтић, те да је то била сарадња око елементарних питања.

„Не можемо да сарађујемо око Косова, али око питања слободе избора наравно да можемо. На исти начин смо сарађивали и са СНС кад су они сумњали да су покрадени на изборима, јер изборни процес мора бити ван сваке сумње“, рекао је он.

9 коментара “ПОПОВИЋ (ПРЕДСЕДНИЧКИ КАНДИДАТ ДСС-а): Против сам уласка Србије у ЕУ и НАТО

  1. Аца Тодоровић каже:

    И Вучић је био против уласка у ЕУ и НАТО, а види „јунака“ данас, први је у Србији да Србија уђе у НАТО и ЕУ.
    У кампањи политичари причају шта народ жели да чује, да би добили што више гласова, а воде ону политику од које имају користи. Политика је данас највећи бизнис. У политику се улази да би се зарадио новац а не да би се нешто добро урадило за народ

  2. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Застрашујуће је колико људи који сматрају да су довољно способни да воде нацију дозвољавају себи да тако лако и олако пресликавају сваку глупост коју им наметну споља.
    „„На хемијском факултету постоје озбиљни услови које треба испунити пре доктората, а то су минимум два објављена научна рада у међународним научним часописима“, рекао је он, додавши да би и други факултети могли да примене слична решења.“
    И други државни факултети, већ примењују „слична решења“ што би проф. Поповић требао да зна („могао би“), а не да се „нада“ . То привидно делује импресивно и „ноблес“, али реално уништава нашу науку.
    Докторат је, до најновијих „западних“ решења која су код нас пресликана, био оригинални научни рад кандидата. Управо зато је било ЗАБРАЊЕНО да се, пре одбране докторске тезе, било шта из ње објављује. Докторат је научно верификован тек одбраном тезе пред комисијом и тада је из њега могло да се објављује у часописима. Законодавац је сматрао да су наше комисије довољно кредибилне и компетентне, те да нема потребе за претходном верификцијом од стране странаца. Данас нам намећу да не вредимо ништа и да је све страно боље.
    Зато се и дешава оно што будући председнички кандидат овде слави и хвали.
    Странци нам верификују докторате кроз „два рада“ из дисертације објављена у међународним часописима пре саме одбране (!!!), јер наше комисије ионако „немају појма“ и чине их „незналице“ (што би „неко“ рекао).
    Идиотизам да се, пре одбране, објављују „два научна рада у међународним часописима“, потпуно дезавуише Комисију за одбрану докторске тезе, њен ауторитет и целу даљу процедуру. Овде се не ради о „два међународна часописа“, већ о два међународна часописа на Томпсон-Ројтерс листи. Дакле са јаким импакт факторима, што је опет Запад установио. Ако резултати доктората прођу такву међународну рецензију и буду објављени, пре одбране, онда није потребно ни да се докторат брани! Све после тога је сувишно. На страну то што смо тиме убили домаће научне часописе, што је „нашим пријатељима“ и циљ, јер најјаче радове објављујемо у „међународним часописима“, који су у њиховим рукама. То и држава подстиче од доласка ДОС-а. Раније смо ми имали „јаке међународне часописе“ који су се штампали у СФРЈ и у Србији и били угледни у међународној научној и стручној заједници. Сада тога више скоро па и нема.
    Ако председнички кандидати подржавају садашњу политику у том домену, онда ће да се настави тренд уништавања српске науке. Радићемо само оно и онолико, шта и колико нам Запад дозволи, припуштајући нас селективно у њихове „међународне часописе“. Тако ћемо и да докторирамо, изузев ако се неко … хм, хм … „не снађе“. Тим „сналажењем“ ће да се подстиче најнижи ниво у науци и ВО, а државне научне и ВО установе ће да наставе да пропадају.
    Ако је то било чији изборни програм за било шта, онда се он не разликује од садашњег, а то је да нас свуда, па и у науци и одбранама доктората гурају у колонијални однос према „нашим западним пријатељима“.

    1. Аца Тодоровић каже:

      Још је више застражујуће што народ очекује, да га неко попут Поповића води и одлучује о свему.
      Ко је све био и ко јесте на власти, је показатељ да се свако може попети на власт и млатарати о успешном вођењу државе и народу. Зато не треба замерити ни Поповићу ни Шећеровском када се кандидују за председника.

    2. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Да, тако је. То је заправо „најзастрашујућије“. Шири је као куга, по вертикали и по хоризонтали. Од „вођења државе“ до „вођења предузетје“ и дубоко нас разара.

  3. Frojd каже:

    ….tebe cemo da pitamo…nebitni…

  4. Miro Miro каже:

    i ja sam…da se kandidujem za precednika?

  5. Гаудеамус Игитуровић каже:

    Проф. др Поповићу кога је брига за шта и против чега сте Ви?

    1. Ћирко каже:

      Мене.

    2. Гаудеамус Игитуровић каже:

      Добро је. Ипак има некога.

Коментари су затворени.