Прочитај ми чланакБЕОГРАД - Функционер Демократске странке Србије и кандидат те странке на предстојећим председничким изборима Александар Поповић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да је ДСС на неки начин била испровоцирана да истакне свог кандидата јер су то пре ње учинили и неке странке власти и неке из опозиције, те да је и ДСС имала обавезу према својим присталицама да се о том питању изјасни већ сад. У емисији Прави угао РТВ-а Поповић је казао да би у другачијим околностима било рационално да се с кандидатурама излази крајем јанура или почетком фебруара, али да су на неки начин били принуђени да баце карту како не би остали ван игре.
Фото: ДСС
БЕОГРАД – Функционер Демократске странке Србије и кандидат те странке на предстојећим председничким изборима Александар Поповић изјавио је за Радио-телевизију Војводине да је ДСС на неки начин била испровоцирана да истакне свог кандидата јер су то пре ње учинили и неке странке власти и неке из опозиције, те да је и ДСС имала обавезу према својим присталицама да се о том питању изјасни већ сад. У емисији Прави угао РТВ-а Поповић је казао да би у другачијим околностима било рационално да се с кандидатурама излази крајем јанура или почетком фебруара, али да су на неки начин били принуђени да баце карту како не би остали ван игре.
Он је истакао да ће се на овим председничким изборима суочити политике различитих виђења стварности, те да ДСС рачуна на гласове грађана који желе промену политике према Европској унији.
„Наш резултат зависиће од тога коликог грађана Србије жели суштинске промене. Очекујем гласове оних који су против уласка Србије у Европску унију и против сарадње са НАТО, и који су за другачију економску политику… То су гласови људ који желе промене. Тешко је сад рећи који је то проценат грађана. Јер, имамо још пуно непознатих, не знамо ко ће бити остали кандидати, да ли ће бити и парламентарних избора…“, навео је Поповић.
Упитан због чега у ДСС посебно истичу да он, као њихов кандидат има прави докторат, и значи ли то и најаву политичке борбе против фалсификовања доктората, одговорио је да је то питање у надлежности универзитета и ресорног министарства, те да он као универзитетски професор може да говори о његовом матичном факултету, где су, како је навео, такви фалсификати немогући.
„На хемијском факултету постоје озбиљни услови које треба испунити пре доктората, а то су минимум два објављена научна рада у међународним научним часописима“, рекао је он, додавши да би и други факултети могли да примене слична решења.
Говорећи о периоду у којем је био министар енергетике, Поповић је казао да се не сматра одговорним за неповољан исход међудржавног споразума са Русијом везаним за продају НИС-а. Он је казао да Министарство енергетике које је водио није било задужено за приватизацију, већ за енергетску безбедност земље.
„За приватизацију је било задужено Министарство економије. Са становишта ингеренција мог министарства то је био добар уговор, изграђен је Банатски двор који ми сами не бисмо успели да изградимо и више није могуће да због неке гасне кризе останемо без гаса у сред зиме као што је то било 2008. године. А рудна рента је ствар приватизационог уговора које није било у надлежности нашег министарства. Имао сам као министар предлоге како да се уговор побољша, да буде знатно другачији и комплекснији, али већина није била за то“, навео је он.
Сматра да овај уговор ипак не одражава дух колонијализма у Србији, против чега се иначе залаже, јер су, како је рекао, тај споразум подржале све странке, док је НИС данас „неупоредиво здравија фирма него што је био“.
Дух колонијализма Поповић, пак, види у неким другим ситуацијама: „У томе што се ни једно министарство не огласи кад један кувар бива избачен с посла јер се успротивио томе да се у београдском ресторану свира ‘Лили Марлен’, или у томе што је Влада Србије посланицима дала мање од два дана да се упознају са предлогом буџета а наводно због ММФ-а“.
Упитан види ли такав дух и у рехабилитацији сарадника са Немцима у Србији током Другог светског рата, попут Милана Недића, рекао је да то ради суд и да се у судски процес не меша, али би се, каже, као председник Републике противио покушају ревизије историје.
Поповић је истакао и да ће се његов председнички програм заснивати на противљењу наставку евроинтеграција, јер тај процес сматра бесмисленим.
„Немам ништа против реформи које ће ово друштво учинити бољим, али не подржавам губитак слободе или то да се део суверенитета даје неком другом“, истакао је.
Упитан зар и сам није учествовао у процесу евроинтеграција, јер био у проевропским владама после 2000. године, Поповић је рекао да се „живот мења“ и да је „ЕУ тад била једно, а данас нешто сасвим друго, јер се мењала на горе“.
„Нажалост и према Србији ЕУ показује намере које нису часне. Ја сам и даље проевропљанин, али нисам проевроунијата. Нисам за то да ми Европска комисија и европски комесари доносе одлуке у Србији о било чему, нити да правила ЕУ буду изнад наших закона, па макар ДСС никад не била у власти или у парламенту“, поручио је.
Оценио је да усаглашавање са стандардима ЕУ, са којима се сусреће и на факултету, нису увек на боље, те да су „неки стандарди ЕУ промашили тему и потпуно бесмислени јер су их писали бирократе“.
„У овакву ЕУ не треба ићи, па људи који тамо живе гласају за излазак. Србија треба да буде и политички и војно неутрална“, сматра он.
Поповић је поручио и да би као председник Србије парламенту вратио сваки неуставан закон а пре свега оне који се односе на бриселски процес дијалога Београда и Приштине, али и Закон о буџету уколико се не испоштује процедура која подразумева да он буде 15 дана раније достављен посланицима, као што је то био случај са актуелним буџетом.
Упитан за критике које на рачун ДСС-а упућују оснивачи те странке са Косова који тврде да та странка сарађује са СНС, он је казао да нема сарадње ДСС и СНС, те да га њихове оптужбе боле и да мисли да су неправедне, али да не жели да их коментарише јер су „они толики хероји што су опстали на Косову, да им никад ништа јавно нећу пребацити“.
Према његовим речима, ДС и СНС у основи имају идентичну политику и око ЕУ и око Косова, а „једино се такмиче у томе ко је бољи извршилац те политике“, док је ДСС против те политике, због чега су им обе те странке подједнако удаљене.
Упитан како је онда била могућа сарадња са ДС током последњег изборног процеса, кад се сумњало у изборну крађу, Поповић је казао да је захвалан за подршку ДС тадашњем лидеру те странке Бојану Пајтић, те да је то била сарадња око елементарних питања.
„Не можемо да сарађујемо око Косова, али око питања слободе избора наравно да можемо. На исти начин смо сарађивали и са СНС кад су они сумњали да су покрадени на изборима, јер изборни процес мора бити ван сваке сумње“, рекао је он.
