Прочитај ми чланакОдан и нежан отац, утисак је који ћете имати после читања писама која је књаз Милош Обреновић писао својој деци док је био у емиграцији. Писма, која су објављена у књизи "Породична преписка кнеза Милоша Обреновића", бацају потпуно ново светло на овог иначе строгог владара. Нека од писама можете да прочитате у наставку овог текста, а ауторка књиге, др Татјана Брзуловић Станисављевић открила нам је како су она настала.
Одан и нежан отац, утисак је који ћете имати после читања писама која је књаз Милош Обреновић писао својој деци док је био у емиграцији. Писма, која су објављена у књизи „Породична преписка кнеза Милоша Обреновића“, бацају потпуно ново светло на овог иначе строгог владара. Нека од писама можете да прочитате у наставку овог текста, а ауторка књиге, др Татјана Брзуловић Станисављевић открила нам је како су она настала.
Будући да је био неписмен, књаз Милош је писма диктирао писарима и то што се није либио да и најинтимнија осећања пренесе неком странцу који је све бележио, додатно „смекшава“ утисак о њему. У писмима ћерки Петрији-Перки писао је о свом и њеном здрављу, молио је да се чува и давао савете о васпитању деце. Са наследником, сином Михаилом је био нешто строжи и пословнији.
– Милош је јако критиковао Михаила и говорио му да живи уредно, да не проводи превише времена по кафанама, да се понаша како доликује кнежевом сину. Спремао га је за престо. Њих двојица доста су се бавила и новчаним трансакцијама, јер Милош је био најбогатији човек тога доба и имао је пуно мошија (имања), станова и велику ергелу коња и некретнине је издавао па се у писмима говорило о убирању аренди, плаћању судских трошкова, купопродаји коња, померању ергеле из Србије у Влашку…
У неким писмима њих двојица говоре и о Милошевом повратку на српски престо, мада користе шифру када то помињу и пишу „на ползу наше ствари“. И Петрија и Михаило су били велика подршка оцу и извештавали су га о ситуацији у земљи, какве су прилике, шта људи причају. Петрија га је упозоравала на неког Лакића из Руме који долази потплаћен од српских власти да га убије и да се чува… – истиче др Татјана Брзуловић Станисављевић.
Зауставио би поворку, ставио таблу на леђа помоћнику писара и почео да говори
Писма су писана у периоду док је кнез Милош био у емиграцији, од 1839. до 1858. године (када се вратио на српски престо). Његова канцеларија увек је путовала с њим.
– Пошто су путовали на коњима, кад би му пало на памет да нешто напише, он би зауставио поворку, ставили би таблу на леђа помоћника писара а писар би писао док му Милош диктира – описује др Брзуловић Станисављевић за „Блиц“ кнежев систем кореспонденције.
Осим пет Петријиних писама која су већ објављена 2011, сва остала су први пут представљена јавности. Преко њих видимо кнеза Милоша као брижног и крајње „нормалног родитеља“.
– Милош је сада у мојим очима потпуно другачији. Сви смо учили о њему као о строгом државнику, преком апсолутисти, непросвећеном оријенталисти, добром дипломати оштре мисли и речи који је, при том, био неписмен. Читајући писма открила сам новог Милоша, што ме је потпуно запањило. Ја сам га видела као сваког другог родитеља, нежног и брижног, који дели савете о здрављу и васпитању унучића – каже Татјана Брзуловић Станисављевић.
Милошево најстарије дете, ћерка Петрија Перка је била неписмена пре удаје, па је прва слова учила са децом (имала је четири сина). Њена млађа сестра Савка је ишла у основну школу, касније и у београдску гимназију, али је Милош то једва допустио.
– Као традиционалан и патријархалан човек сматрао је да ћерке треба да буду лепо васпитане и добре домаћице и да треба их уда за угледне и честите људе. Ни једна ни друга нису добиле образовање достојно кнежевих кћерки. Милошева супруга Љубица, на пример, никад није села са њим за сто. Чак и касније, када су са софре прешли на нормалне столове, она је увек стајала и дворила – подсећа наша саговорница на то колико је Милош био конзервативан.
Међутим, она истиче да је за једног неписменог човека он урадио много добрих ствари за културно-просветне прилике тога доба: основао је 72 основне школе, прве гимназије, Лицеј, Богословију, Друштво српске словесности, бибилиотеке…
Ове године ће изаћи друга књига из збирке Јоце Вујића, посвећена писмима књижевника. Цела збирка је скенирана и у изради је виртуелна изложба која ће бити доступна на сајту Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ у Београду.
Божићна/новогодишња Петријина честитка Милошу:
Вршац, 17/29. децембар 1851.
Ваша светлост, премилостивејши бабо!
Наступајуће празнике Рождество Христово, Ново лето, Богојављење Господње, узимам себи слободу са мојом децом Вашој светлости честитати. Премда у стању нисам све моје жеље овде ставити, ал знадем да је мој светли родитељ о њима уверен. Ја имам само ту једну жељу и шиљем сваки дан у мојим молитвама ту молбу премилостивом Творцу небеском да се смилује на нас: да видимо Вашу светлост у средину змеђу Вашег српског народа, још млого година ове благе данове у здрављу и миру да проведете за срећу и ползу њихову, а за дику нашу. Примите, светли родитељу, ове искрене жеље од Ваше покорне кћери. Од брата Михаила сам имала вести, он се, фала Богу, здраво находи. Ја са Тошом и децом се здраво находимо. Препоручујем се убудуће Вашој високој милости, остајем са сваким страхопочитањем Ваше светлости
најпокорњејша кћер Петрија
Преписка између Петрије и Милоша везана за регрутацију њених синова
Вршац, 27. јануар 1851.
Ваша светлост, премилостивејши бабо!
Од брата Михаила имала сам два писма, ди ми јавља, у његовом последњем, да Вама иде, Богу фала, све најбоље; да ћете се скорим моћи поћи натраг; и прикључује ми писмо од доктора Хелијуза, из којег сам се сама боље осведочити могла; сад могу без бриге бити. Такођер и зет Коча ми исто пише о Вашем нама свима драгоценом здрављу. Мене је јако обрадовало да се Ви, наш светли бабо, од дана све боље и боље находите. Ја у ту надежду и радост живим Вас што скорије здравог код нас видити. Молим мене што скорије обрадовати са таким гласом. Што се нас тиче немам Вам, светли бабајко, добре вести писати.
После Вашег састанка почеше регрутација; од 20 до 27 година, ди су ми сви четири сина у те године. Но Лазу као најстаријега, а Јеврема као у школама, избавила сам их; ал Милоша и Нацику не могу, окром да их откупим, свакога за 500 форинти. Ал ја сам и то учинила, но што је хасна, ако будне рат па немају доста солдати, узму и оне који су се откупили. Даклем, иду само на преварку – тешко нами! Но мислећи имам барем засад мира, па положим 1.000 форинти; ал не даду, преморивају децу да положу заклетву као прост солдат на барјак; тако морам сад моју децу да кријем по туђим местима – докле смо дошли!
А порез не знамо ди ћемо пре да платимо. За ергелу имам част јавити да сам срећно продала, осим два стара хата и шест најгорих различитих кобила. Када се састанемо имаћу част Вами рачун и новце предложити. Ми овде данас због снега ништа не знамо, тако лепо време имамо као у пролеће; за жита је јако шкодљиво. Тоша нам је дошо пре благих данова. Ми се, фала Богу, сви здраво находимо. Тоша и моја деца целивају Вам милостиве руке, такођер и ја љубим Вашу десницу, и препоручујемо се сви Вашој високој благонаклоности са сваким страхопочитањем. Ваше светлости најпонизнија кћер Петрија
*
Хајделберг, 7/19. фебруар 1851.
Љубезна кћери Перка!
Ваше писмо од 27. јануара исправно добио сам и радујем се да сте, фала Богу, сви скупа здрави; и увидио сам колико за ергелу толико и за остало све што ми јављате. И, дај Боже здравље, све ћемо прегледати кад се састанемо! Само једно нисте добро учинили што ми нисте пре јавили за децу, док нисте новце положили и таку суму. Ја бих Вас саветовао да сте једнога од њих четири дали, јербо ово неће Вам никако изостати, па мораш и сина дати и новци одоше; а и тако са четири шта знаш радити?
А којега год би дала, ако се добро узвлада, са временом би био и официр, па не би и то ништа фалило. Ту сте погрешку учинили; а и сада, ако видиш да се не може избегнути, а ти подај једнога. Што се мога здравља тиче, могу Богу благодарити и овом добром и знаменитом доктору. Ја сам скоро сасвим здрав и кратко време бићу сасвим добро и полазим за доле. Уосталом поздрављајући како Вас тако и Тошу са децом љубезно,
остајем Ваш истинити родитељ
књаз Милош Обреновић
Михаилово писмо Милошу
Букурешт, 10/22. мај 1847.
Ваша светлост, милостиви родитељу
…
Пре неколико дана Маћић ми изнесе Вашом светлошћу писато му писмо, у коме њега Ваша светлост укорава да ја непрестано по шпацирима, баловима, театрима, и осталим увесељењима и друштвима непримереним идем. Ја мислим да из Беча у Букарест дошавшег нећеду овдашња увесељења до тог довести да се не обзире у каквом је друштву, а онај који је то Вашој светлости донео, види се да није много бољих а ни виших увесељења видео, па му се прашта. Ваша светлост Маћићу за ово прети, а ја не желим да он за моје поступке одговара, прво зато што је он на ретко коме увесељењу приступ имао и са мном био, а друго што не мислим да је он поред мене зато да ми наставником буде.
Љубећи Вам родитељске руке, пребивам
Ваш покорни син
М. М. Обреновић
Милошево писмо Михаилу
Хајделберг, 12. јануар 1851.
Љубезни сине Михаило!
Будући да је време да се једаред и кућа у Анагасе у свој ред стави, то шаљем Милована тамо у Беч да прегледа сво покућанство и да прими од оне кучке. Зато поручујем и Вами да би и Ви око тога настајавали и њу из куће истерали; потом да пређете Ви у нашу кућу у квартир; а она ако хоће да служи како што је погођена нека иде у Влашку доле; ако пак неће и мисли да има какво право што тражити нека излази из куће па нека тражи. Ја се, благодарењу Богу, са мојим здрављем млого боље налазим, које ће Вам Милован све опширније казати усмено.
Поздрављајући и љубећи Вас небројано пута,
остајем Ваш истинити родитељ
књаз Милош Обреновић
Милошева божићна/новогодишња честитка Михаилу
Децембар 1846. / јануар 1847.
Љубезни сине Михаило!
Ваше писмо од 24. децембра исправно примио сам и врло ми је мило знајући Вас у повољном здрављу! Жеље Ваше и честитање из Вашег писма увидео сам, љубезни сине, са великом радошћу мога срца, и Бог милостиви нека нас тим и обдари. Честитајући Вам наступајући пост који се приближује, да у благополучном здрављу, весељу и у свакој жељи дочекате и проводите небројених такових година.
Поздравићете од стране моје књаза г. Дашкова и г. Катова и г.Тимона.
књаз Милош Обреновић
Коме је све Милош писао
Лична преписка кнеза Милоша део је Архивске збирке Јоце Вујића. Он ју је откупио 1925. са некадашњег Петријиног имања у Темишвару и завештао Универзитетској библиотеци у Београду где је стигла 1932. У целокупној Милошевој преписци од 179 писама највећи део заузима преписка са сином Михаилом (131 писмо), са ћерком Петријом има 39 писама и још 10 са осталим члановима породице Обреновић: четири Анкина (ћерке Милошевог брата Јеврема), једно Јевремово писмо и два Јованова (Милошевог брата) као и три писма Јулије Обреновић, Михаилове жене. У личној преписци налазе се и писма Фани Хипенбергер која је потраживала Милошу новац за издржавање њиховог ванбрачног сина Александра, и кућепазитељке Ане Рафелсбергер у којима му изражава своју љубав и тугу због растављености.
Збирка Јоце Вујића
Збирка Јоце Вујића, у оквиру његовог легата у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“, несумњиво је једна од највреднијих и најбогатијих приватних архивских збирки код нас. Она је 2014. проглашена за културно благо од великог значаја.
Велепоседник из Сенте и познати библиофил Јоца Вујић (1863-1934) завештао је 1931. године тестаментом своју богату архиву Универзитетској библиотеци. Збирка се већим делом састоји се од преписке истакнутих личности од краја 17. до почетка 20. века. Између осталог, она садржи 272 писма истакнутих личности из 18. века, чак 1.427 докумената коресподенције кнеза Милоша из периода његове емиграције, као и 540 писама дугогодишњег српског агента у Букурешту Косте Анастасијевића, најчешће упућених кнезу Милошу о кнезу Михаилу. Вујић је у збирци чувао и преписку познатих личности новијег доба, као и преко стотину војних и политичких извештаја и отворених и шифрованих телеграма из српско-турског рата 1875-1878. и из ратова од 1912. до 1918. године.
– Чинио је мога добра дела. Универзитету у Београду поклонио је 250 слика, у Народном музеју данас се налази 229 слика. Педесет је поклонио Матици Српској. У својој кући у Сенти отворио је први пирватни музеј који је имао 30.000 књига 3.000 архивских докумената, збирку нумизматике, оружје, етнографске предмете и 400 слика. Мотив му је био да се будућа поколења образују у својој земљи а не да морају због тога да путују у стране. Помагао је српску војску у балканским ратовима, основао је Српску школу у Будимској епархији и помогао библиотеку скопског факултета – набраја његова доброчинства Татјана Брзуловић Станисављевић.
