Нова америчка војна доктрина, „Одржавање глобалног вођства: Приоритети одбране 21. века“ службено објављена почетком ове године, недвосмислено показује да се амерички фокус помера према Кини и региону Азија-Пацифик.

Од времена Вијетнамског рата америчка војска није била директно укључена у рат већих размера у овој регији, иако је у њој перманентно присутна. Јачање кинеске поморске моћи кључан је разлог за америчку забринутост.

Разлози за јачање Кине на мору су многобројни, од потребе да надзиру руте којима пролази нафта за кинеско тржиште, па до потребе да надзиру руте којима пролази извоз кинеске робе према другим тржиштима.

Историја нас учи да народи који су утврдили контролу над главним поморским правцима, тиме обезбеђују најповољнији положај у погледу привредног развоја. У овом тренутку кинеске поморске снаге су инфериорне америчкој морнарици, те не могу ефикасно заштити своје кључне пловне путеве, што угрожава безбедност кинеске привреде.

Пошто не постоји цевоводни инфраструктура која би копненим путем повезивала државе Персијског залива са Кином, Кина је присиљена енергенте уважати углавном поморским путевима које надзиру Сједињене Америчке Државе. Јачање кинеске поморске моћи, стога значи јачање кинеске независности у односу на САД.

Чим од Кине кренемо према Пацифику, наилазимо на транс-пацифичке сателите Сједињених Америчких Држава – Јапан, Јужну Кореју, Тајван, Филипине. Споменуте државе биће кључна подручја будућег вала америчке милитаризације.

Споменута америчка војна доктрина идентификује Кину као непријатеља с којим ће се Сједињене Америчке Државе морати da суочe. Закључује се да појава Кине као регионалне силе може да утиче на америчког привреду и безбедност на различите начине. Током ове године догодила су се два већа неспоразума око спорних острва на која Кина полаже права:

1. Острвау Јужном кинеском мору
Јужно кинеско море други је најпрометнији поморски коридор на свету, оно је грло светске поморске руте и средиште поморске Евроазије. Кроз Малајски теснац, преко Јужног кинеског мора, превезе се шест пута више нафте него што пролази кроз Суецки канал и 17 пута више нафте него што пролази кроз Панамски канал.

Отприлике 2/3 енергетске опскрбе Јужне Кореје пролази тим путем, готово 60% јапанских и тајванских потреба, док у Кину кроз Јужно кинеско море стиже око 80% њеног увоза сирове нафте.

Осим тога, Јужно кинеско море има доказане резерве нафте од око 7 милијарди барела и процењених 900000000000000 кубних метара природног гаса. Дакле, истовремено је реч о кључном светском поморском путу ио занимљивом енергетском налазишту.

На острва у Јужном кинеском мору, међу којима су најпознатија Спратли и Парацелус, права полажу: Кина, Брунеј, Малезија, Филипини, Тајван и Вијетнам. Кина, која тврди да 90% Јужног кинеског мора припада њој, оптуживана је да жели да отме енергетске ресурсе осталим државама, које имају сопствено виђење територијалног разграничења.

Но, Кина је неколико пута предложила заједничко истраживање и кооперацију другим државама, чиме даје до знања да јој у првом плану нису енергетски ресурси који тамо леже, већ заузимање позиција које би у будућности могле омогућити надзор над овим врло важним поморских коридором.

Корак у том правцу јесте и оснивање војног гарнизона Сансхи (Парацелус), као и постављање ракетних бригада на кинеском копну, које су наоружане проту-бродским балистичким ракетама Донг-Фенг 21Д, јединим оружјем на свету које с велике удаљености тј с копна, може угрозити непријатељски носач авиона.

Све ово упућује да Кина жели преузети доминацију над Јужним кинеским морем, да у случају неке ванредне ситуације тамо може ефективно реаговати. Кина не може да угрози америчку поморску доминацију на отвореном океану, али оваквим развојем би је могла угрозити у рубним морима. Када би се ушло у развој нафтних и гасних поља заједно са другим државама, онда би кинеска ратна морнарица имала пуно оправдање за своју већу присутност, те постављање других протубродских и протузрачних система у простору Јужног кинеског мора.

За очекивати је да ће Сједињене Америчке Државе покушавати окренути околне државе контра Кине, или створити анти-кинески блок користећи регионалне организације типа АСЕАН. Но, чак и Америци блиски Филипини разматрају заједничку сарадњу с Кином на истраживању и развијању нафтних и гасних поља.

2. Острва Сенкаку (Диаоиу) – Источно кинеско море
На ово спорно острва права полажу Кина, Тајван и Јапан. Иако се ради о подручју богатом рибом, те се спомињу и гасна налазишта, острва Сенкаку као и цело Источно кинеско море има велику стратешку важност јер је то такође кључна пловидбена рута.

Од усвајања програма националне одбране 1976. године, заштита ове поморске руте је примарни задатак јапанских поморских снага. Дугогодишњи напори Кине да формира стратешко партнерство са Јапаном нису уродили плодом, пошто је Јапан и даље уско повезан са Сједињеним Америчким Државама. Кина, искључиво као економска суперсила, не успева нагнати про-америчке сателите у региону, да почну водити независне спољне политику, а Сједињене Америчке Државе користе те земље у окруживање у спутавању Кине.

И у овом случају, као иу случају Јужног кинеског мора, очито је да Кина не прихвата амерички стратешки примат као природан или пожељан, те да ће га у будућности покушати да изазове. Забијање кинеских заставица по острвима представља само одскочну даску, тј први корак у том подухвату.

Довољно је погледати мапу, да се види колику стратешку важност има ово острво. Оно се налази у непосредној близини Тајвана који је угаони камен тренутне геополитичке конфигурације у региону.

Тајван дели кинеска мора на источно и јужно, те раздваја Кину од Пацифика. Сврставање Тајвана уз Сједињене Америчке Државе, држи Кину затворену у кутији, те онемогућава ширење кинеског утицаја на Пацифик. Сврставање Тајвана уз Кину то у потпуности мења, Кина тада излази из кутије, те је у могућности да пројектује своју војну моћ на Пацифику.

Кинески потези у Јужном и Источном кинеском мору показују да је Кина жива. Она је годинама била импотентна, пасивна по овом питању, те је своју моћ изграђивала у другим сферама. Посљедњи потези дефинитивно показују да је томе дошао крај.

У свим овим неспоразумима око острва, није спор између Кине и Филипина, Кине и Тајвана или Кине и Јапана; већ је спор између Кине као водеће азијске силе и америчке хегемоније која преплављује регију Азија-Пацифик. Тренутно још нема довољно разлога да се про-америчке државе у региону почну окретати од Сједињених Америчких Држава и да тада сходно здравом разуму праве стратешко партнерство – у правом смислу речи – са суседном Кином.

Но јачање Кине, као и њена тежња да постане партнер споменутим државама, отварају могућност будућег распада америчке транс-пацифичке хегемоније у овој регији, те стварање природне регије Азија-Пацифик без америчког утицаја. То је и једино објашњење нове америчке војне доктрине која скреће фокус са копнене борбе против побуњеника у Авганистану, на поморску кризу у Пацифику, која је у Вашингтону детектована као прва претња њиховим интересима.

Сходно томе, Сједињене Америчке Државе ће разместити 60% својих поморских снага у региону. Кренут ће с изградњом нових војних капацитета на нуклеарном, конвенционалном (аеродром и поморска моћ), противракетном и кибернетском пољу. Истовремено ће развијати нови ваздушно-поморски борбени концепт, као нову оперативну доктрину за америчко супротстављање будућим кинеским напорима.

http://www.globalresearch.ca/china-losing-patience-with-japan-over-east-china-sea-dispute/5304456

http://www.4thmedia.org/2012/10/17/a-japanese-ex-diplomat-accues-the-sino-japanese-rift-part-of-us-agenda-the-truth-behind-post-war-history/

http://thelastcolumnist.com/world/china-prepares-for-war-over-south-china-sea-spratly-islands/

http://www.globalresearch.ca/new-military-doctrine-america-is-looking-for-enemies-threatening-china/28943

http://www.chinausfocus.com/foreign-policy/is-the-us-rebalancing-to-the-asia-pacific-sustainable/

http://www.foreignpolicy.com/articles/2011/08/15/
the_south_china_sea_is_the_future_of_conflict

http://www.china.org.cn/opinion/2010-10/30/content_21236294.htm

http://www.futuredirections.org.au/publications/energy-security/27-energy-security-swa/205-china-proposes-joint-exploration-of-spratly-islands.html

http://www.bbc.co.uk/news/world-asia-china-18949941

http://gizmodo.com/5928295/chinas-df+21d-missile-is-a-one+shot-aircraft-carrier-killer

http://focustaiwan.tw/ShowNews/WebNews_Detail.aspx?ID=201207020037&Type=aTOD

http://www.chinasignpost.com/2010/12/china-deploys-world%E2%80%99s-first-long-range-land-based-%E2%80%98carrier-killer%E2%80%99-df-21d-anti-ship-ballistic-missile-asbm-reaches-%E2%80%9Cinitial-operational-capability%E2%80%9D-ioc/

http://ajw.asahi.com/article/special/isles_dispute/AJ201209210017

http://www.forbes.com/sites/stephenharner/2012/08/26/u-s-japan-security-alliance-is-obsolete-leaving-japan-caught-between-china-and-the-u-s-in-a-new-asian-order/

http://nationalinterest.org/commentary/why-we-need-taiwan-5815

(адванце)